2
Delovalo je sve tako obično, čak i neobično očekivano jer je svih 15 prvih nosilaca stigla do treće runde grend slema. To se nije desilo nikada u istoriji ovog turnira, a onda je prvi posustao Andrej Rubljov. Dva mesta u finalu su bila već viđena od četvrtfinala, ali...
Karlos Alkaraz je najmlađi osvajač tri grend slem titule na tri različite podloge u istoriji tenisa. Samo 21 godina i jedan mesec. Toliko je vremena u životu trebalo Alkarazu da uradi nešto što nije uspeo Sten Vavrinka, Endi Mari, Pit Sampras… Lista je preduga da bi navodili svakog igrača poimenice.
PROČITAJTE JOŠ
Alkaraz je pokazao sebi, ali i planeti da može da igra na mahove vanserijski, na mahove ispod proseka ATP tura, a da ipak pobeđuje! Ne da pobeđuje, već da osvaja turnir. Sposobnost koju je Đoković razvio nešto kasnije u karijeri kod Alkaraza deluje tako prirodno kao da je bio blagosloven nekim dodirom sa druge planete.
Zverev to nije mogao da objasni.
„On je zver, on je životinja, njegov intenzitet je neverovatan. Promenio je taktiku u petom setu, igrao je dublje, slao više lopte, a teren je zbog senke postao sporiji. Fantastičan je igrač, zaista“, rekao je olimpijski šampion iz Tokija.
Alkaraz je dobio 11 petih setova u karijeri i izgubio tek jedan (i to u taj-brejku) što pokazuje koliko je ostajao siguran u završnicama. On je uvek bio spreman da promeni taktiku, da pokaže neko drugo lice i da se prilagodi onom što donosi taj deo igre. Uostalom, uspeo je da uradi i Đokoviću ono što nije uspeo Federer. Da ga savlada u petom setu finala Vimbldona.
Španac ima neverovatno mirnu ruku, do te mere da u petim setovima obično rivalima dozvoljava tek tri gema. Pokušao je i sam da objasni šta ga to toliko razlikuje od ostalih. Zvuči paradoksalno, ali već sada Alkaraz ima više iskustva u grend slem finalima od Zvereva kog je pobedio sa 6:3, 2:6, 5:7, 6:1, 6:2. Alkaraz sada ima više grend slem titula nego svih igrači rođeni 90-ih (Danil Medvedev i Dominik Tim imaju po jednu). Otud i ne čudi što se ponovo pomalja onaj narativ da je došla nova era. Jesu Siner i Alkaraz osvojili grend slem titule, ali niko ne bi smeo da otpiše Đokovića.
Pojasnio je Španaca i šta pronalazi u tim momentima kod sebe.
„Znam da kada igram peti set da moram da dam sve, da dam srce. U tim momentima se najbolji igrači pokazuju i daju najbolji tenis. Hoću da budem najbolji na svetu i zato dajem nešto više tada, kao da igram prvi gem na meču. To deluje dobro, rivali vide da se dobro krećem, dobro sve pogađam, pronalazim rešenja, to je zbog čega imam dosta uspeha u petom setu i naravno morate da se pokažete tada ako hoćete da osvajate grend slem.“
Nije štedeo ni pohvale na račun Đokovića, ali i Rafaela Nadala pa je uporedio osvajanje 24 grend slema sa 14 trofeja sa jednog turnira.
„Oba su nenormalna rekorda. Moraš da budeš vanzemaljac da bi to postigao. To što je Rafa uradio je praktično nemoguće, a osvojti 24 slema – nadam se da ću uspeti, ali i to je skoro nemoguće. Ne znam ni šta da kažem, obe stvari su nezamislive“.
Alkaraz je sada konačno probio krizu koja ga je pratila od Vimbldona (posle toga stigao do finala Sinsinatija i bio bez titule sve do mastersa u Indijan Velsu), ali i pokazao da ne mora da bude na maksimumu a da i dalje osvaja titule.
To je ono od čega rivali sada i najviše strepe. Uspeva da se pripremi za turnir nepogrešivo brzo, čak i kada odsustvuje zbog povrede.
Ipak, ne postoji navijač koji ne bi voleo da makar još jednom gleda Alkaraza i Đokovića prsa u prsa za veliki trofej. To je ono što sada nedostaje tenisu, da veliki igrači igraju nekoliko meseci bez velikih pauza ili povreda.
Niko nije mogao da pretpostavi da ćemo tako rano ostati bez Đokovića, da će svi favoriti praktično opravdati svoje zvanje, da ćemo već u četvrtfinalu znati da ćemo dobiti novog šampiona Rolan Garosa, da će Rafael Nadal ispasti u prvom kolu, Mnogo je tu stvari koje su postale neobične zbog običnosti ili bile od starta potpuno neverovatne.
Nakon ovakvog finala prosto ne možemo da se zapitamo da li je moglo da bude drugačije. Tu naravno mislimo pre svega na jednog čoveka.
Šta da je Đoković uspeo da završi meč sa Lorencom Musetijem u tri seta. Da je uspeo da iskoristi brejk loptu na 2:1 u trećem setu možda bi završio posao već do pola 1. Sve bi onda bilo neuporedivo lakše. Imao bi više odmora sa meč sa Fransiskom Serundolom, možda koleno ne bi trpelo takav pritisak kao ovaj kada je u dva susreta proveo devet sati i osam minuta na terenu. Možda bi kasnije podigao formu i dominantno osvojio titulu.
Uostalom, utisak mnogih je da bi Đoković čak i sa tim problemima uspeo da dobije polufinale koje su po kvalitetu odigrali Janik Siner i Alkaraz… Ali, šta bi bilo kad bi bilo. Ova retrpospektiva je pokazatelj kako jedna stvar može da prelomi stvari potpuno drugačije.
BONUS VIDEO Novak Đoković Miljanu: Šta nazad?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
