0
Kad sam pre jedno mesec, mesec i po dana imao ideju da se prisetim onoga što se desilo na Olimpijskim u Pekingu 2008. nisam ni slutio da će Novak da mi vrati... Pardon, da NAM vrati neke stare stare strahove.
Radio je to baš ovih dana na Rolan Garosu, najviše baš u onom meču sa Lorencom Musetijem i delovao je nemoćno na udarcu koji bi trebalo da bude najsnažniji i u mnogim slučajevima najlakši. Bar tako deluje.
Tek što sam tokom tog meča s Italijanom pomislio: „nije dobro“, i sa kolegom iz Pariza u prepisci sve vreme ponavljao kao papagaj: „Ma samo da se zainati, može da okrene“, jedan Đokovićev potez je terao tu misao u kontru.
PROČITAJTE JOŠ:
Možda već naslućujete i kao u igri „Asocijacije“ pogađate o kom je reč. Svi oni koji su gledali četvoroipočasovni spektakl sa Musetijem, verovatno znaju da je reč o smeču.
Kad je neki dobri teniski bog delio veštine, Musetiju je rekao da će protiv Đokovića na Rolan Garosu igrati kao „GOAT“, a Đokovića je okrajcao za taj prokleti smeč.
Veli: „Pa dobro, Novače, ne može niko da bude savršen, jer… ja. Razumeš već“.
Novak se zahvalio na onome što je dobio, stavio reket pod jednu mišku, bezglutenski hleb pod drugu i otišao da gradi sebi karijeru. I bogami ju je izgradio.
E sad kad bismo prestali da se šalimo za trenutak, setili bismo se da je smeč zaista jedini udarac koji Đoković nikad nije imao u svom arsenalu.
Sve ostalo je manje ili više bilo tu. Neki udarci, poput riterna, verovatno nikad neće ni kod koga biti na istom nivou, ali dok je kod Novaka ritern kao neki Lamborgini ili Ferari, smeč mu je na nivou stare „peglice“ otprilike.
Tako izgleda. Zvuči gotovo neverovatno da isti čovek koji prošle godine izgovara: „Imam cilj da osvojim sva četiri grend slema i Olimpijske igre“, ima toliko defektan jedan udarac.
Srećom, to je onaj koji se možda i najmanje koristi. Nažalost, taj jedan mu je više puta dolazio glave na terenu.
Tu stižemo do scene koju mnogi od nas ni danas nisu zaboravili, neki je nisu ni prežalili.
Koliki je Novak fanatik pokazivao je godinama prolazeći kroz raznorazne nedaće iz kojih bi nekim čudom po pravilu izlazio jači.
PROČITAJTE JOŠ:
Jedino mu je smeč ostao loš i od njega deluje kao da je odustao još na Olimpijskim igrama u Pekingu i polufinala s Rafaelom Nadalom.
Da mi je tada neko rekao: „Ovom dečku će bronza ostati jedina medalja na OI, ali će biti grend slem rekorder“, rekao bih mu verovatno – ma jeste, važi, druže.
Opet, da je neko pitao: Hoćeš li da bude grend slem rekorder ili olimpijski šampion, odgovor bi bio vrlo jasan – daj ovo prvo!
Pazite, do finala Olimpijskih igara su stizali i Nikolas Masu, Mark Roze, Đordi Arese, Tim Majote, Karen Hačanov.
Roze uzeo zlato, a čovek nije prošao dalje od polufinla nekog grend slema. Masu uzeo zlato u Atini, a nigde nije prošao dalje od četvrte runde na slemovima.
Upravo tu se Đoković nalazi uz sve probleme i povrede koje ga ove godine prate na Rolan Garosu.
PROČITAJTE JOŠ:
Što bi se reklo, s pola gasa uradio ono što mnogi zdravi i pravi nisu mogli ni u naponu snage.
Momci iz podkasta „Reketiranje“ su pre neki dan najavili epizodu rečenicom da bi „Novak imao 72 grend slema kad bi znao da igra smeč“.
Možda ne baš 72, ali bar još jedan više bi imao sigurno. Onaj prošlogodišnji Vimbldon kad je nekoliko udaraca odredilo pobednika i trijumf je otišao Karlosu Alkarazu.
I bar jedne Olimpijske igre, baš te u Pekingu. Igrao se treći set, Nadal je imao 5:4, Novak servis i u tom gemu je srpski as imao prednost.
Sudbina, ili nešto drugo, Rafa tada pogađa pod noge Đokovića jedan bekhend, Novak šalje lopticu u mrežu. Đus.
Posle toga strašan ritern po paraleli, opet Đokovićeva loptica u mreži. Ok, dešava se, ali – brejk lopta.
Tek nakon svih tih stvari se desio poen koji će nas i u kasnijim godinama podećati da je i Novak, uprkos svim vanzemaljskim stvarima koje je radio na terenu, ipak samo čovek.
Oprobana kombinacija servisa i dubokih i jakih forhenda, umesto da bude ono vamos-tamos Nadala i poen Đokovića, pretvorio se u košmar koji će potrajati.
Novak je u tom poenu sve odradio onako „školski“. Terao je protivnika da trči i brani se i sa svakim udarcem je prilazio mreži sve više.
To bi trebalo da je san svakog tenisera. Da sa mreže zakuca lopticu u polje tako da ni najbolji defanzivac ne može da vrati.
Svakog tenisera, osim Novaka. Prvi smeč koji je u tom poenu odigrao sa „t“ linije bio je onako ziheraški pomalo, kao sigurica.
Onaj drugi je bio baš sa mreže iz edicije: „Pa brate i ja bih ga pogodio“.
Novak ga nije pogodio i ostao je bez pobede u meču posle kog mu je kao uteha došla bronza zbog pobede nad Džejmsom Blejkom.
Koliko je taj udarac bio bitan, pokazaće nam tek Igre u Londonu, Riju i Tokiju, jer ni na jednim Novak nije došao do medalje.
Štaviše, u Riju je ispao odmah na startu od Huana Martina Del Potra, koji ga je i četiri godine ranije pobedio u meču za bronzu. U polufinalu u Londonu je sa dva puta po 7:5 bio bolji Endi Mari, ali to je sad neka druga priča.
Tokio je bio idealna prilika da Novak osvoji zlato, jer je bio u sjajnoj formi, ali završnica sezone nije bila takva.
Glatko poraz u finalu US opena, ispadanje od Saše Zvereva u polufinalu posle dobijenog prvog seta, pa onda opet poraz za bronzu od Karenja Buste… Vidite li sad koliko samo jedan, naizgled rutinski smeč može da znači? Neka ga pronađe bar jednom kad treba, u Parizu, negde tamo kroz nekoliko nedelja kad krene olimpijski turnir. Pa da sve bude onako filmski kakva je uglavnom i cela Đokovićeva karijera.
BONUS VIDEO
