0
Nenad Jestrović i Savo Milošević su nekadašnji fudbalski reprezentativci naše zemlje, ali proteklog vikenda ujedinio ih je jedan drugi sport - tenis.
Na terenima na Kalemegdanu, bili su deo humanitarnog turnira, „SK Soker kup“, tu smo imali prilike da gledamo njihov „večiti derbi“, ali s reketima u rukama.
PROČITAJTE JOŠ
Jestrović je pobedio sa 4:3, ali sve u svemu bilo je lepo videti nekadašnje fudbalske vedete kako pokazuju da su itekako dobri u još jednom sportu.
Nekadašnji fudbaler OFK Beograda, Crvene zvezde, Bastije, Meca, Anderlehta i Al Aina, koji je kopačke o klin okačio 2009. godine, u razgovoru za Nova.rs kaže da se po odlasku u igračku penziju, rado druži s reketom i kad god mu prilike dozvoljavaju, odigra poneki meč sa prijateljima, rekreativno.
„Jedan sportista, naročito fudbaler, kad završi karijeru teško može da nađe deset protivnika, da igra fudbal svaki dan, da nađe sebi neki trenutak kad će da iskoristi svoje vreme i održi jaku fizičku aktivnost. Tenis sam zavoleo posle završetka karijere, nije nimalo lagan sport jer tu sam odlučuješ o svojoj sudbini. U fudbalu nas ima 11 na terenu, nekad može da bude jedan dobar, drugi dan neko drugi, ali u principu, tenis je nešto što me čini srećnim. Igrao sam dosta turnira sa poznatim ličnostima, lepo je to iskustvo“.
Nije teško otkriti ko je Nenadov omiljeni teniser.
„Uh, pa naravno, Novak Đoković, on je broj jedan, pa posle njega tek Rodžer Federer. Svakako Novak je broj jedan“.
Bivši reprezentativac naše zemlje se iz nekog ko je jako malo vremena i pažnje posvećivao „belom sportu“, vremenom pretvorio u pasioniranog sledbenika.
„Dok sam igrao fudbal, slabo sam pratio tenis. Znao sam površno, ali posle fudbalske karijere sam totalno ušao u tenis, svaki grend slem, svaki veći turnir, čak i ove manje pratim. Sad da me pitate ko je igrao finale Vimbldona 2011. godine ili neki drugi, znao bih i rezultat i sve, tako da sam stvarno postao zavisnik od gledanja i praćenja tenisa“, priznaje Jestrović.
Nenad nije jedino od naših istaknutih fudbalskih reprezentativaca koji sada igra tenis. Sa nekima je imao prilike da odmeri snage, na neke još čeka. Jednom je ovom prilikom „zakazao“ obračun. Reč je o Nemanji Vidiću, koji se takođe često može videti na turnirima humanitarnog karaktera.
„Nemanja je relativno skoro završio karijeru, trenira u Milanu, video sam i dole kod Boće Obradovića da trenira redovno. Odmerićemo snage, Bože zdravlja, ali kažu da je dobar, dok sa Savom Miloševićem igram često. Igrali smo skoro, možete da ga pitate za rezultat, nije bilo mnogo strašno po njega, ali ima revanš, da pokaže svoj kvalitet!“, nasmejao se Jestrović.
Fudbal je, naravno, i dalje u prvom planu, ali na nešto drugačiji način. Kroz posao menadžera.
„Imam agenciju u Srbiji i Švajcarskoj već nekih sedam-osam godina, radimo sa igračima, dobro nam ide. Imamo dve-tri zemlje gde smo jakao koncentrisani i gde imamo jako dobre kontakte. Dosta je bilo dobrih transfera, tako da sam ostao u fudbalu i to je ono što mi je prvenstveno. Posle karijere sam počeo da radim neki posao sa zgradama, ali sam video da to nije to“.
Pandemija koronavirusa je u potpunosti promenila svet sporta, pa i fudbala. Nedavno je Bundesliga krenula tamo gde je stala u martu, ali bez publike i Jestrović kaže da je to nešto što mi se nimalo ne dopada.
„Iskreno, ne bih voleo da sam u koži ovih igrača. Jako je teško igrati fudbal na visokom nivou, a bez publike. Dešavalo se i meni, recimo kada je klub kažnjen da igramo bez publike. Sećam se da smo ovde jednom igrali derbi protiv Partizana, mislim da je to bilo 2008. Igrali smo sjajnu utakmicu. Ipak, mislim da je jedan sportista bolji 30 do 40 odsto sa publikom na tribinama“.
Nezaobilazna tema bila je i reprezentacija i meč baraža sa Norvežanima, za koji se još ne zna kada će se odigrati. Ipak, ne može da se otme utisku da stalno ponavljamo iste greške.
„Imamo jako interesantne i dobre igrače i zaslužujemo da budemo u svetskom vrhu. Kao što znate, uvek nam nešto fali, da li je problem nedisciplina, da li je to protivljenje nekih igrača, sukob sa trenerima, sa Savezom… Navijači su isto tako jako neaktivni što se tiče reprezentacije. Ne sviđa mi se ta atmosfera oko reprezentacije. Da je sve to malo bolje i da smo svi duhom zajedno uz reprezentaciju kao što smo sa klubovima, mislim da bi imali mnogo bolje rezultate nego neke, da ne spominjem neke susedne države… Tako da mislim da nam to nedostaje.
Ukazao je i šta su konkretni problemi i koje greške se ponavljaju.
„I ja sam igrao u reprezentaciji, mislim da bi i Savo Milošević isto potvrdio. Dosta tu ima nediscipline, kad neki igrač dostigne jedan nivo i onda se stavlja u tu situaciju da bude glavni, da se ništa ne može bez njega. Onda dolazi do zavisti kod drugih fudbalera i tu nastaje problem. Svi trebamo da igramo kao jednan kad igramo za reprezentaciju, da ne bude Savo Milošević ovde, Nenad Jestrović ovde. To je prva stvar koju treba da menjamo, ta naša glava“, zaključio je Jestrović i dodao – „pratim sajt, odlični ste“, poručio je na kraju razgovora.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
