Jelena Dokić je bila jedna od najboljih teniserki sveta, a njen životni put obeležili su stalni usponi i padovi. Teško detinjstvo, mučno odrastanje, problemi sa mentalnim zdravljem i ishranom, sve ovo je bio samo pokazatelj kakav je zapravo borac bivša teniserka. Kako je tek bilo sjajno videti je sada u Melburnu kako nasmejana radi intervju sa Serenom Vilijams i pored svih tortura kroz koje je prolazila.
Serija povreda od dve godine, kada je išla od doktora do doktora, učinila je da već 2014. godine napusti tenis, iako je mogla još nekoliko godina da igra na visokom nivou.
„Za mene, kada sam se povukla tako iznenada zbog ozbiljne povrede, nije bilo nešto što sam očekivala. Zastala sam i uhvatila sebe kako se pitam: Šta da radim sledeće. U šta sam se upustila? Prosto nisam bila spremna za to i tako je krenuo moj problem za težinom“, iskrena je Dokićeva.
U jednom trenutku je imala čak i 120 kilograma, pa je duplirala težinu iz igračkih dana! Nije bila stvar samo u jelu, već joj je metabolizam bio narušen zbog problema sa tiroidnom žlezdom.
Zatražila je profesionalnu pomoć i potpisala ugovor sa Dženi Krejg, poznatom nutricionistkinjom. Počela je vredno da radi, promenila ishranu i relativno brzo skinula 30 kilograma.
Objavila je autobiografiju pod naslovom „Nesalomiva“, u kojima je govorila o paklenim godinama i problemima kroz koje je prolazila. Detinjstvo su obeležile surove batine i psihološka tortura koju je trpela od oca Damira.
Kroz godine je njihov odnos bio jedna od tema koje su zanimale čitavu planetu. Nekada četvrta teniserka sveta je trpela batine i pretnje, branio joj je da se zabavlja sa Hrvatom Bikićem, pa joj je čak branio i da se čuje sa mlađim bratom.
„Kada se pojavila informacija da se zabavljam sa Tinom za nekoliko sati me je otac pozvao. Nisam mogla da se javim. U njegovim očima je to bilo nešto najgore što sam mogla da uradim, jer bi on više voleo da sam sa teroristom nego sa Hrvatom. Tada mi je poručio: ‘Ti si ništa drugo nego ku***. Izdala si me. Ti si smrdljiva, užasna ku***. Sa neprijateljem si. Osramotila si me'“, napisala je ona u autobiografiji.
Objasnila je kako je pokušavala da spreči teror. Odlučila je da ocu šalje nedeljno oko 200.000 dolara kako bi je ostavio na miru, nadala se da će tako moći konačno da dobije ono malo slobode za kojom je godinama vapila. Ipak, maltetiranje nije prestalo, pa su se na kraju potpuno udaljili i prestali da govore.
Posle poraza u prvom meču turnira u Kanadi 2000. godine je dobila najveće batine, takve da je ostala bez svesti.
„Na kraju sam se onesvestila. Krvnički me je pretukao.“
Jednom prilikom je objasnila da nije ni želela da igra za Jugoslaviju, ali je to bila direktna želja (naredba) oca.
„Volela sam da igram za Australiju, osećala sam se kao Australijanka, a otac mi je to oduzeo. Naterao me je da igram za Srbiju i da to objavim javno. Tukao me je kada bih loše odradila trening. Pljuvao me, vukao za kosu i uši. Jednom me je toliko tukao da sam izgubila svest. Roditelje ne možete da birate. Poželim li nekada da sam imala normalnog oca? Apsolutno! Ali sada sam napokon srećna“, ispričala je ona godinama kasnije.
Nije to bio ni prvi, a ni poslednji put da je digao ruku na nju. Nije se libio ni da je šutira ili udara kaišem… Posle poraza u polufinalu Vimbldona 2000. godine od Lindzi Devenport (4:6, 2:6) čekala je brutalna kazna.
„To polufinale je trebalo, u tom trenutku, da bude vrhunac moje karijere, ali posle meča je moj otac mislio da sam ga osramotila i nije mi dozvolio da se vratim u hotel. Ostala sam u svlačionici tog popodneva, čak i uveče, pokušavajući da zaspim na jednoj klupici. Sakrila sam se i nadala se da me niko neće pronaći. A onda su me čistačice pronašle oko 11 uveče, pozvali su nadležne i morala sam napustim svlačionicu. Nisam imala novac, kreditnu karticu, ništa“, izjavila je jednom prilikom Jelena.
Decenije torture su je dovele do toga da razmišlja da oduzme sebi život.
„Borila sam se sa depresijom više od 10 godina i gotovo sam počinila samoubistvo u jednom trenutku. Zbog toga je mentalno zdravlje veoma važno za mene i znam koji su moji okidači. Kada sam anksiozna ili neraspoložena, odmorim od svega i posvećujem se sebi. Pokušavam da slušam šta mi telo govori i to je nešto što mi je zaista pomoglo. Ali, nije bitno da svaki dan bude savršen, možete da imate poneki pad tu i tamo, ali morate da ustanete. Knjiga je bila bitna da bih objavila svoju priči, ali i da bih se približila tom poglavlju u životu. To je deo mene i moje priče, ali danas se toliko radujem da gledam u budućnost“, rekla je Dokićeva.
Velika podrška na putu uzdizanja nakon svih udaraca koje joj je život servirao bio je dugogodišnji partner Tin Bikić. Kako je sama često objašnjavala Bikić ju je „spasao sa litice“, a odigrao je ključnu ulogu u borbi sa depresijom, ali i viškom kilograma. Svaki put kada priča o njemu, široko se osmehne, a onda objasni zbog čega ga toliko voli.
„On je prošao toliko toga sa mnom. Mi smo pomalo neobični jer smo se smuvali kada smo imali 20 godina, a 16 godina kasnije i dalje smo zajedno. On je velika podrška i od mene traži samo da budem zdrava, zbog mene, zbog nas i zbog naše budućnosti. Nikada me nije osuđivao ili kritikovao“, govorila je u dahu bivša teniserka.
Iako je protiv njihove ljubavi bio samo Damir, imali su mnogo problema. Svakodnevno je verbalno maltretirao Jelenu zbog veze sa Bikićem.
Njih dvoje trenutno žive u Melburnu, pa je često Dokićeva radila kao teniski analitičar i komentator tokom prvog grend slema u sezoni. Godinama su živeli na relaciji Australija – Hrvatska i održavali vezu na daljinu pre zajedničkog života. Sada mogu mirno da razmišljaju o budućnosti, a to nikada nije skrivala.
„Brak je na listi! I iako ne planiramo da imamo decu sada, to je jedna od veoma važnih stvari. Želim da podignem moju decu znatno drugačije od toga kako su mene vaspitali“, govori Jelena aludirajući na godine fizičkog i mentalnog zlostavljanja koje je trpela.
I upravo je Bikić njeno svetlo na kraju tunela, nakon decenija mučenja, konačno uživa kada se pojavi pred kamerama i uvek oduševi širokim osmehom.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare