0
Ako Novak Đoković stari kao vino, onda to na teniskom terenu radi kao neka najbolja sorta starog pića od grožđa.
Nekada su za jednog od Novakovih uzora, Kobija Brajanta, pričali da stari kao vino, jer je i nakon što je zašao u tridesete godine i dalje umeo da ubaci svakom po 30 i više poena u NBA ligi. U to vreme, sada već pre petnaestak godina, nije bilo baš tako učestalo da neki sportista traje na tom nivou čim prebaci tridesetu.
PROČITAJTE JOŠ:
0
2
0
Takvi momci su se već smatrali „matorima“ i očekivalo se da im brojke padaju. Današnje vreme za to apsolutno nije pravilo.
U fudbalu je Zlatan Ibrahimović igrao do pete decenije života, Kristijano Ronaldo igra sa 38 i daje golove, isto radi i Leo Mesi sa 36, Lebron Džejms sledeće godine u decembru puni 40 godina, Rodžer Federer je u tenisu odigrao do 41. rođendana.
I naravno, reč je o generacijskim talentima kakvih nije bilo i neće ni biti. Baš u tu grupu spada i Novak Đoković. Čovek se pojavio na teniskoj sceni pre 20 godina i ne namerava da ode dok ne poobara sve rekorde.
U ponedeljak mu je uručen trofej za osmu godinu završenu na prvom mestu ATP liste. Sve to je uradio u vreme kad su pored njega na ATP listi bila još dvojica drugih najboljih svih vremena, Federer i Rafael Nadal.
I Nadal je u toj grupi sa 37 godina. Federer je prvi došao na scenu krajem devedesetih godina, Rafa je postao profesionalac 2001. godine, a Novak 2003, pa već 25 godina tenis kao da nije pretrpeo nikakve promene.
Čisto da to predstavimo ovako – Novak je na ATP turu onoliko godina koliko danas imaju Karlos Alkaraz i Holger Rune. Evo baš je Runea u nedelju pobedio u tri seta gladijatorske borbe.
Ono kad ste klinac u ranim dvadesetim, pa odete na termin fudbala, košarke ili tenisa, imate utisak da možete da pobedite svakog na snagu. A onda dođe neki Zoki iz pošte sa cigarom u ustima i 45 godina u ličnoj karti i resetuje vas na fabrička podešavanja mekom rukom s trojke, kratkim „cimanjem“ iz koraka s „bubamarom“ ili tako što mu reket lebdi kao gudalo Stjepanu Hauseru lično.
Sigurno je da ovi mlađi teniseri baš tako doživljavaju i Novaka. Nema šanse da ne pomišljaju: Ajde bre, matori, skloni se više, kad će da ti dosadi?! A nekad ga je, jedna druga generacija tenisera gledala kao dete.
Da se podsetimo malo, te 2003. je postojala Srbija i Crna Gora, a Svetozar Marović je bio predsednik, Partizan je na penale prošao Njukasl i otišao u Ligu šampiona. Vodio ga je Lotar Mateus.
Hrvatski navijači su u Kranju te godine divljali posle pobede SCG nad Hrvatskom, a Milan i Juventus su igrali finale Lige šampiona. Počela je da se uzdiže zvezda Žozea Murinja pobedom Porta nad Seltikom u kupu UEFA.
U vreme kad se Novak pojavio među profesionalcima, Tim Dankan je u NBA ligi uzeo drugu od pet titula, a Rodžer Federer je podigao svoj prvi grend slem trofej na Vimbldonu.
Nikola Jokić je tada imao osam godina i tek što je osetio košarkašku loptu, a danas je NBA šampion i dvostruki MVP najjače lige na svetu.
Možete li da zamislite da je najstariji Novakov protivnik čovek koji danas ima 55 godina? Verovatno se ni sam ne seća da je 2003. igrao protiv Žerara Solvea, čoveka rođenog 1968. i bio za njega ono što su danas za Novaka neki Rune, Alkaraz ili Luka Van Aš.
Upravo je Van Aš zadavao glavobolje srpskom igraču u Banjaluci, u jedinom međusobnom meču i mogao je da ga pobedi, a uzeo je samo set.
Van Aš je najmlađi sa kojim se poslednjih godina sastajao Đoković i razlika između Belgijanca rođenog 2004. godine i Francuza rođenog pre pet i po decenija je skoro 40 godina! I kao što je Solve nekad bio duplo stariji od Srbina, tako je sada Novak sada skoro duplo stariji od Luke.
E toliko dugo traje Novak Đoković. Van Aš sebi danas krči put kroz ATP listu i pokušava da se domogne 50 najboljih na svetu pošto trenutno zauzima 66. mesto, a skoro je bilo priče da se bavi matematikom na pariskom Dofan univerzitetu.
Valja reći da u Banjaluci Novak nije bio baš sav svoj, pošto je mučio muku sa laktom, pa je bilo potrebno vreme da se to zaleči i Van Aš je umalo to iskoristio.
Od tada je Luka imao neke velike pobede nad Davidom Gofanom, Stenom Vavrinkom, Alekhandrom Davidovič Fokinom, ali sa Novakom nije mogao na kraj.
A Solve? On je profesionalac postao relativno kasno, 1993. godine i najbolji renking mu je bio 105. mesto na svetu.
U karijeri je sabrao jedva pedesetak mečeva i zaradio je oko 400.000 dolara. Đoković u karijeri ima 40 titula samo sa mastersa, a kad se pogledaju sve skupa, ima skoro duplo više trofeja negoli Solve mečeva.
Baš nedavno je Francuz, danas teniski trener i čovek koji je ove godine radio na US openu sa Aleksandrom Milerom, najavljivao meč Milera i Novaka Đokovića u Njujorku i hrabro predviđao kako Novaku neće biti tako lako.
A onda je Miler koji dan posle tog prvog kola, na kraju avgusta govorio kako je imao utisak da: „Novak da je hteo, mogao je svaki set da dobije sa 6:0“. Danas Solve
Na kraju je bilo 6:0, 6:2 i 6:3. Surovo, ali Đoković 20 godina nakon što je Solvea kao upola mlađi, pobedio sa 6:3 i 7:5 igrajući za SCG, „školuje“ i njegove učenike na ATP turu, dok Žerar po godinama komotno može da čeka unučiće.
Neki od slavnijih protivnika u to vreme, s početka dvehiljaditih bili su i Greg Rusedski, Dik Norman i Tim Henman i tada verovatno ni sami ovi ljudi rođeni početkom sedamdesetih, nisu slutili s kakvim zapravo teniserom igraju.
Dve decenije kasnije, Đoković je veteran koji je u maju napunio 36 godina i koji poput Tanosa u kultnom filmu „Avendžers“ može da kaže da je jedini „neizbežan“ u svetu tenisa. I neka tako ostane dok god sam ne bude hteo da se povuče sa vrha.
BONUS VIDEO: Novaku uručen trofej za najboljeg tenisera na kraju godine