9
Ponovo bojkot na Olimpijskim igrama. Ipak, ovog puta zbog toga neće ispaštati sportisti, već je to samo velika politička igra. O čemu se zapravo radi?
PROČITAJTE JOŠ
Sjedinjene Američke Države su prve najavile diplomatski bojkot Olimpijskih igara u Pekingu (04. – 20. februar 2022) kao reakciju na nastavak „genocida“ i druga kršenja ljudskih prava.
Dženifer Psaki, portparolka Bele kuće, objasnila je da Vlada predsednika Džozefa Bajdena neće u Kinu slati ni diplomatske, ni zvanične predstavnike.
Kao razlog su naveli nastavak „genocida“ u autonomnoj pokrajini Sinđanu i druga kršenja ljudskih prava. Psaki je objasnila i da SAD nisu želele da kazne sportiste koji su se pripremali za to takmičenje, pa se zbog toga odustalo od potpunoj bojkota.
Politički bojkot je prihvatila ubrzo Australija, a onda Kanada i Velika Britanija. Džastin Trudo, premijer Kanade, poslao je kratku poruku.
„Bili smo veoma jasni tokom proteklih godina u našoj dubokoj zabrinutosti oko kršenja ljudskih prava“, rekao je Trudo.
Kako se navodi, kap koja je prelila čašu za SAD bio je zapravo slučaj nestanka Šuaj Peng, kineske teniserke.
Ona je nestala najpre sa društvenih mreža, a zatim i kompletno iz javnosti od kada je optužila bivšeg zamenika premijera Kine, Džana Gaolija, za seksualno zlostavljanje.
Tamošnji državni kanal CGTN objavio je prepisku, koju je navodno napisala Peng, a u poruci napisanoj u prvom licu Peng piše da nije nestala, već da se „odmarala kod kuće i da je sve u redu“, kao i da je optužba za seksualno zlostavljanje lažna.
Peng je na društvenoj mreži Weibo 2. novembra navela da ju je nekadašnji premijer Kine, Gaoli, prisiljavao na seks uprkos ponovljenim protivljenjima posle jednog teniskog meča pre tri godine. Ona je rekla da je Džanova supruga tada „stražarila ispred vrata“.
Peng je navela da je sa nekadašnjim uticajnim članom Komunističke partije jednom imala seksualni odnos pre sedam godina i da je „posle toga imala osećanja prema njemu“. Peng je dodala da nema dokaze za sve što je napisala.
„Tog popodneva nisam dala saglasnost i nisam mogla da prestanem da plačem. Doveo me je u svoju kuću i naterao da imamo odnose. Nemam dokaze i bilo je nemoguće napraviti ih. Uvek ste se plašili da sa sobom ne ponesem nešto poput kasetofona ili da ne snimim. Nema audio zapisa, nema video zapisa, samo moje iskrivljeno, ali vrlo stvarno iskustvo“, napisala je teniserka u svojoj poruci.
Njene poruke obrisane su oko pola sata posle objavljivanja. Naknadni postovi, komentari i ključne reči kao „tenis“ blokirane su sa kineskog interneta, kao i sve vesti u vezi sa Peng.
Kina, naravno, i dalje uporno tvrdi da su sve optužbe izmišljenje, da nema kršenja ljudskih prava i da nema gušenja političkih sloboda u Hong Kongu. Vlade širom sveta su pozvale i na komercijalni bojkot Igara zbog kršenja ljudskih prava, a ATP i WTA su odustali od održavanja teniskih turnira u ovoj zemlji tokom 2022. godine.
Međunarodni olimpijski komitet je poručio da poštuje odluku SAD o bojkotu. Zanimljivo i da je predsednik Francuske Emanuel Makron govorio da ne razume diplomatski bojkot.
„Treba biti jasan, ili kazati pravimo potpuni bojkot, ne šaljemo sportiste, ili kazati pokušavamo ponovo da se angažujemo i imamo jednu korisnu akciju kao uvek na međunarodnom nivou“, rekao je Makron.
Bojkot ne da nije novina, već je situacija sa kojom su Olimpijske igre morale da se bore godinama unazad. Zapravo, već druge moderne Olimpijske igre 1900. u Parizu su videle prvi bojkot. Tada Grci nisu želeli da učestvuju jer su smatrali da takmičenje mora da se održava isključivo u Atini.
Španija, Švajcarska i Holandija nisu učetvovale na Olimpijskim igrama 1956. u Melburnu jer su time izrazile protest protiv invazije jedinica Varšavskog pakta na Mađarsku.
Najveći bojkot desio je 1980. godine u Moskvi kada su 42 države bojkotovale Igre, jer je vojska SSSR krajem 1979. godine zauzela Avganistan.
PROČITAJTE JOŠ
Očekivano „Hladni rat“ je nastavljen već četiri godine kasnije kada je SSSR sa još 19 država odbio da učestvuje u Los Anđelesu. Severna Koreja 1988. godine nije poslala takmičare u Seul, a bojkotu se pridružilo još pet zemalja.
Malo je nedostajalo da do bojkota dođe i 2008. godine u Pekingu, ali se od njega odustalo. Povod je bilo kršenje ljudskih prava na Tibetu.
Bojkot političara je samo lakša verzija kojom se iskazuje nezadovoljstvo trenutnim stanjem, ali se i šalje jasna poruka domaćinu.
Naime, SAD već godinama oseća da bi Kina mogla da joj preuzme vodeće mesto u svetskoj ekonomiji, pa se služi različtim načinima da je u tome onemogući. Uz širenje propagande gde se Kina predstavlja u loše svetlu osnovano, ali i neosnovano, dok zabrane vodećem proizvođaču mobilnih telefona da učestvuje na njihovom tržištu i mnogih drugih zakulisnih radnji SAD pokušava da održi dominantan položaj.
Tome u prilog ide i poslednji potez predsednika Bajdena koji je odlučio da na „Samitu za demokratiju“ ne pozove Kinu i Rusiju. Uz sve to je rivalu iz Azije poslata jasna poruka što je pozvan Tajvan, koji najblaže rečeno nema dobre odnose sa Kinom. Kina će svakako naći način da odgovori predsedniku SAD za ovaj potez.
Sve ovo je prava politička igra jer je još jednom pod izgovorom „demokratije“ i „ljudskih prava“ nastavljena borba za ekonomsku prevlast. Bajden se koristi različitim političkim igrama kako bi Kinu zadržao ispod SAD. Kina tehnološkim bumom ubrzano smanjuje prednosti Amerikanaca, a represije SAD i podizanje političkog pritiska.
BONUS VIDEO Zanimljivosti o Olimpijskim igrama
Pratite nas i na društvenim mrežama:
