Zbog ljubavi u Srbiji zaboravio rusku gardu, sa Kragujevčankom stvorio dom i nada se zlatu u Parizu

Neka su na "ov", druga su na "ev" i pogađate, označavaju strance, uglavnom vlasnika pasoša neke od bivših sovjetskih republika, koji su došli da predstavljaju našu zemlju iz ma kojih razloga.

Poslednjih godina je takvih imena sve više ne samo kod nas, a ima ih i na spisku srpske delegacije za Olimpijske igre u Parizu.

Ne sviđa se svima u Srbiji naturalizacija stranaca koji će u boksu, rvanju, pa i košarci igrati za grb naše zemlje, ali takav trend postoji svuda u svetu.

Lakše je u svakom slučaju prihvatiti kad se tako nešto desi zbog ljubavi, nego iz nekih drugačijih, interesnih pobuda.

Tu se izdvaja ime Aleksandra Komarova, srpskog rvača ruskog porekla koji je imao neobičan put koji ga je iz Sankt Peterburga doveo do Kragujevca, a odatle vinuo do Pariza.

Baš u nedelju je sa suprugom Nevenom objavio fotografiju i napisao "ceo moj svet", pokazujući prstom ka osobi koja ga je pretvorila u kragujevačkog zeta.

Nevena Vulović, danas Komarova je pre tri godine srela snažnog 25-godišnjeg momka koji se takmiči u rvanju grčko-rimskim stilom do 87 kilograma.

Baš u toj disciplini je on osvojio mnogo medalja, pošto je po dva puta bio svetski i evropski šampion u kadetskoj i juniorskoj konkurenciji, a osvojio je evropsku i svetsku titulu kao mlađi senior. Ima i dve bronzane medalje sa seniorskih evropskih prvenstava u Bukureštu 2019. i Rimu 2020.

Možda nije mogao ni da sluti da će mu njegov sport doneti i nešto mnogo vrednije od tih medalja kada se sreo sa Nevenom u Beogradu 2021.

"Nevenu sam upoznao na Svetskom prvenstvu za mlađe seniore u Beogradu, radila je na šampionatu, bila u organizaciji. Kad idemo prema strunjači ili na merenje, devojke nose korpe u koje ostavljamo opremu i Nevena je bila blizu. Dolazio sam u Kragujevac, ona u Sankt Peterburg. Venčali smo se 26. oktobra u Kragujevcu", pričao je Komarov.

Ranijih godina je Nevena bila kadetska i juniorska reprezentativka Srbije i lako su se razumeli nakon što su se upoznali.

I Nevena je u sportu, dve godine mlađa i u kategoriji do 55 kilograma je bila prvakinja Srbije, a sada se sportom bavi kroz Fakultet za fizičku kulturu.

"Prvog dana Svetskog prvenstva, kad je izašao sa merenja, pogledi su nam se sreli. Teško je opisati, a moja drugarica pravila je anketu za naučno istraživanje fakulteta i slučajno je obavila s njime razgovor. Rekla mi je njegovo ime i zapratila sam ga na društvenim mrežama. On se javio, prihvatila sam da prošetamo beogradskim ulicama i sećam se da je bilo veoma hladno. Sedeli smo na klupi jedne od autobuskih stanica, smrzli se, otpratio me do hotela i za sat vremena morao je na aerodrom i povratak u Rusiju", ispričala je Nevena.

Iz Rusije se Aleksandar vratio kasnije u Srbiju, možda ni ne sluteći da će ovaj nekadašnji stariji instruktor fizičkog treninga i sporta u Severozapadnom okrugu Ruske garde tu i ostati od kraja 2023.

A kada je u dresu sa grbom orla postao prvak Evrope u Bukureštu ove godine, uz trenere i ljude iz Rvačkog saveza Srbije, nije mogao da se ne zahvali još jednoj osobi.

"Hvala mojoj voljenoj ženi", napisao je tada momak rođen 1999. godine u Severnoj Veneciji, simbolu carske Rusije, dok je selektor Milorad Dokmanac mogao zadovoljno da trlja ruke zbog onoga što je video u Rumuniji.

"Aleksandar Komarov je do titule stigao sa pet briljantnih pobeda. Da bi osvojio zlato morao je da pobedi olimpijskog šampiona iz Tokija Žana Belenjuka, zatim aktuelnog svetskog šampiona Alija Čengiza iz Turske kao i aktuelnog prvaka Evrope, Mađara Takača. Zbog svega toga, njegov trijumf je na sve ostavio najveći utisak u Bukureštu", sumirao je Dokmanac.

Ljubav je Aleksandra nagnala da drugi najveći grad u svojoj rodnoj zemlji i jedan od lepših na kontinentu, zameni za naš Kragujevac i nije se pokajao, pa je i pričao o tome kako izgleda rad sa rvačima ekipe Kragujevca.

Aleksandar je zimus bio na pripremama u španskom centru Sijera Nevadi i sva je prilika da u Parizu može da postane neko poput Zurabija Datunašvilija pre tri godine u Tokiju.

"Sjajno su me prihvatili, osetio sam veliku podršku od svih. Kvalitet treninga, način rada, atmosfera, sve je na visokom nivou. Takođe, treneri i novi drugovi, sve je u najboljem redu i otud je moje zadovoljstvo veliko. Na meni je da opravdam očekivanja", kaže Komarov koji je početkom godine objasnio i zbog čega se odlučio za tako radikalan rez i promenu zemlje u, kako kaže, veoma teškom trenutku po ruski sport.

"Oženio sam se i moja žena je državljanka Srbije. Dugo smo razmišljali gde ćemo živeti – u Srbiji ili u Rusiji. Pošto moja supruga studira na srpskom univerzitetu, ne može da dođe u Rusiju, a bilo joj je veoma teško da se odvoji od porodice. Obratio sam se našoj upravi i tražio dozvolu za prelazak u reprezentaciju Srbije. Naravno, uprava nije bila zadovoljna mojom odlukom, ali mi nisu stajali na putu. Veoma sam zahvalan Mihailu Gerazijeviču Mamiašviliju što mi je pružio ovu priliku. Želeo bih da se zahvalim celoj reprezentaciji Rusije što me je formirala kao sportistu visoke klase. Ovo je moj dom, koji mi je dao sve - zlatne medalje, prilike, poznanstva, prijatelje i braću", objasnio je Komarov kome će i Kragujevac i Srbija u Parizu poželeti svu sreću da se vrati sa medaljom.

BONUS VIDEO: Ove mlade bokserke brane boje Srbije