0
Igre nisu sjajne, a atmosfera je tek upitna
Vaterpolo klub Novi Beograd svoj uspon je započeo 2020. godine kada je krenuo da se okuplja drim tim za napad i na domaće i na regionalne i na evropske trofeje.
Redom su srpske (Dušan Mandić, Nikola Jakšić, braća Gojko i Duško Pijetlović, te Strahinja Rašović), ali i strane vaterpolo legende (Angelos Vlahopulos) krenule da dolaze na bazen „11. april“, a rezultati su polako postajali sve bolji. Za nepune tri sezone osvojena su dva trofeja (po jedan u srpskoj i regionalnoj ligi), a četiri puta je Novi Beograd gubio u finalima – dva puta u Kupu i po jednom u domaćem šampionatu i Ligi šampiona.
PROČITAJTE JOŠ:
U nekim trenucima izgledalo je da će ovaj projekat potrajati na duže staze, Aleksandar Šapić je „sipao“ novac, ali već krajem 2021. godine bilo je jasno da se ne radi samo o jakim imenima i dobrim transferima. Tokom finala Kupa protiv Radničkog iz Kragujevca, Šapić je dobio porciju zvižduka sa tribina bazena „25. maj“ i bilo je jasno da će njegov „drim tim“ morati da pređe ozbiljan i pomalo neočekivan put, kako bi pridobio makar deo simpatija ljubitelja našeg najtrofejnijeg vodenog sporta.
Početkom 2022. trener Vladimir Vujasinović podneo je ostavku, a upravu kluba je obavestio da je takvu odluku doneo zbog ličnog nezadovoljstva ostvarenim rezultatima i neostvarenim sopstvenim očekivanjima.
Uvek je veliki potres kada trener napusti ekipu usred sezone, a pogotovo ako se taj trener zove Vladimir Vujasinović, jedan od najvećih vaterpolo stručnjaka na našim prostorima.
Tadašnji predsednik VK Novi Beograd, Nikola Malbaša, rekao je da je svima žao što je Vujasinović doneo takvu odluku, a u klubu su se nadali da će ostati na bar nekoj drugoj. To se nije desilo, jer je Vujasinović otišao u Grčku.
Umesto Vujasinovića na mesto trenera stigao je Dejan Jovović, ali je on bio tek privremeno, odnosno jednomesečno rešenje. Na mesto glavnog trenera u februaru 2022. godine došao je Igor Milanović.
Buri u Novom Beogradu ni tu nije bilo kraja, a svoje prste umešao je Šapić koji je uvredio legende iza zatvorenih vrata. On se pojavio na sastanku igrača, a tu je držao monolog od 20 minuta. Vaterpolisti Novog Beograda su neposredno pre toga osvojili Regionalnu ligu, ali su umesto pohvale zbog osvojenog prvog trofeja u istoriji kluba dočekali su da se nađu na udaru i da slušaju ponašanje koje je ocenjeno kao frustracija zbog predizborne kampanje u kojoj potonji gradonačelnik Beograda nije prošao kako je želeo.
Poručio je igračima da nema na čemu da im čestita jer je Radnički sa slabijim timom prošle sezone ostvario isti uspeh. Članovima reprezentacije Srbije, koji su uspeli da odbrane olimpijsko zlato u Tokiju, poručio je bez imalo zadrške da bi bili najslabija generacija u istoriji da su ispali u četvrtfinalu Olimpijskih igara.
Tu se nije zaustavio, već je nastavio da pada sve niže i niže. Zamerio je vaterpolistima da su oni oterali Vladimira Vujasinovića, te da su se krili iza njegove kampanje za gradonačelnika. Poručio im je da zaborave njegov broj jer više neće da im pomaže, ali to je bila više pretnja nego ozbiljna tvrdnja.
Javna je tajna da su igrači nevoljno pristali da budu učesnici video poruke u kojoj Šapić priča o sportu u Beogradu. Jednostavno nisu želeli da se mešaju u politiku. Praktično vlasnik kluba im to nije oprostio, rekao je da će klub biti duplo gori prema njima i da ko god hoće može da ide, da neće da ih zadržava.
Nakon toga klub se oglasio saopštenjem kojim u stvari brani Šapića. Igor Milanović je nakon toga vodio klub do finala Lige šampiona, ali je tamo izgubio na penale od Pro Reka. Trener koji je igrao finale elitnog takmičenja i osvojio dva trofeja u sezoni, praktično je bio primoran da se povuče sa klupe Novog Beograda, a Šapić je opet bio jedan od glavnih aktera te priče.
Prema tadašnjim saznanjima Nova.rs, sukob na relaciji Šapić-Milanović započeo je tokom jednog od treninga kada je trofejni stručnjak i legenda vaterpola odlučio da izbaci Šapića, jer je svojim ponašanjem ometao rad ekipe. Ne želeći da ulazi u konflikt u prvom trenutku, Šapić se povukao, ali je bilo jasno da njegova sujeta to neće moći da podnese i da će prvom prilikom pronaći razlog za rastanak sa Milanovićem.
Šapić se intenzivno mešao u rad trenera, kada bi bio nezadovoljan ulazio je u bazen i raspoređivao igrače, određujući šta i kako će da se radi, što se dešavalo u mandatu Vujasinovića.
Posle Milanovića, na klupu je seo Živko Gocić, bivši srpski reprezentativac i jedan od naših najtrofejnijih vaterpolista. U klubu sa njim je i Slobodan Soro, pa su mnogi očekivali da snaga Novog Beograda bude veća, kao i stabilnost.
Sa Gocićem do sada nije bilo problema, ali skandali i čudne odluke nisu pobegli od Novog Beograda.
Ove sezone Novi Beograd je već izgubio šansu za dva trofeja, pa su u igri ostali pehari u srpskom prvenstvu i Ligi šampiona. Ipak, atmosfera je ponovo veoma loša, a čini se da će ovo uticati ne samo na klupski već i na srpski reprezentativni vaterpolo.
Ove sezone u centru pažnje nisu toliko treneri, već igrači, preciznije Nikola Jakšić i Dušan Mandić. Najpre, naša reprezentacija nije mogla da računa na Jakšića za turnir Svetske lige.
U klubu su smatrali da Jakić, posle zalečene povrede nije spreman i da je bolje da ono što je propustio, nadoknadi naredne nedelje kada klubovi neće imati takmičarske obaveze. Problem je i u tome što je Jakšić u to vreme odigrao četiri utakmice i nije bilo jasno od čega se oproavlja.
Vaterpolo savez Srbije zahtevao je da se ponovo razmisli o toj odluci, ali odgovor Novog Beograda bio je negativan, a sumnja je ostala.
Trener Gocić i sportski direktor Soro odlučili su da se oglase tim povodom i objasne odluku.
„Odluka da Nikola Jakšić ne učestvuje u narednoj reprezentativnoj akciji je isključivo moja. Ja sam tako odlučio, zajedno sa mojim stručnim štabom i sa ljudima iz medicinskog tima naše ekipe, da ne bude bilo kakvih nedoumica“, izjavio je Gocić.
Tu se nije zaustavio, već je rekao da je Jakšić lečen na pogrešan način.
„Minulo Svetsko prvenstvo početkom jula prošle godine Nikola je okončao povređen i suštinski je bio van bazena sve do 20. septembra, što je skoro tri meseca, jer nije bio adekvatno lečen. Kada se priključio timu, radio je sa strane, odvojeno od ekipe, jer nije mogao da koristi loptu. Prvu utakmicu odigrao je 12. okotobra protiv Proletera, a potom i sa Radničkim posle koje se požalio na bol u ramenu, a ta povreda ramena je upravo uzrokovana kompenzacijom pokreta tim ramenom zbog problema koje je imao sa laktom“.
Iza reči Gocića stao je i Soro, pa su obojica preuzeli prve redove u borbi „za istinu o srpskom vaterpolu, Novom Beogradu i reprezentaciji“.
Ono što je čudno u celoj situaciji jeste to što se sam Jakšić nije oglasio i rešio sve dileme. Potpuno suprotno od njega postupio je Dušan Mandić, ali i u drugačijim okolnostima.
Naime, klub je odlučio da Mandića, kao jednog od najboljih srpskih vaterpolista, odstrani iz tima na neodređeni period. Gocić i Soro su opet stali iza svojih postupaka, rekli su da je odgovornosti njihova, a da je Mandić sklonjen zbog loše forme i nedovoljno spremnosti da se takmiči na potrebnom nivou.
Malo je reći da je čudno da se jedan kapiten i trofejni vateprolista tek tako sklanja iz tima. U redu je da Mandić nekada „popije“ klupu, ako je stvarno u lošoj formi ili jednostavno da mu se smanji minutaža, ali izbacivanje iz tima je baš radikalan potez.
Soro i Gocić su istakli da tu nema nikakvog sukoba ili svađe, da se pre odluke dobro razmislilo i da Mandić može da trenira na bazenu „11. april“, ali njegov status u klubu ostao je poprilično nejasan.
Danima se čekalo da se Mandić oglasi i otkrije detalje odnosa i sve ono što se dešavalo iza zavese, a naš vateprolista je odlučio da ne ćuti, što je jedino ispravno u ovoj situaciji.
PROČITAJTE JOŠ:
Mandić je u svojoj opširnoj ispovesti „udario“ na odluke kluba i trenera, iako je prethodno želeo da se problem reši unutra Novog Beograda. Kako je video da od toga nema ništa, te da su Gocić i Soro izašli u javnost sa ozbiljnim tvrdnjama, Mandić je morao da ispriča svoju stranu priče. Zanimljivo je da je Mandić tražio pismenu potvrdu o svom statusu u klubu, ali Soro nije dobio zeleno svetlo od nadređenih za to.
„Zbog svega izrečenog prethodnih dana, na svoju ličnu inicijativu dana 29.03.2023. godine sam u prostorijama kluba VK Novi Beograd od direktora kluba Slobodana Sora tražio pismenu izjavu i potvrdu mog statusa u klubu, međutim to nisam dobio uz obrazloženje da mora prvo da porazgovara sa nadređenima. Dana 30.03.2023. godine dobijam telefonski poziv od direktora Sora gde mi je rečeno da klub ne može da mi da nikakvu pismeno obrazloženje o mom statusu, da klub stoji pri usmeno rečenoj odluci trenera Gocića da ja više nisam deo tima, da mi nije dozvoljeno čak ni da treniram u klubu i da naredna dva meseca ne žele i ne mogu da se bave sa mnom“, rekao je Mandić u jednom delu svog saopštenja.
Apsurdno je to da su Mandić i Gocić zajedno osvajali medalje u reprezentaciji Srbije, a sada su se našli na suparničkim stranama u istom klubu.
To možda i najbolje govori o stanju u srpskom vaterpolu, u kome ima još mnogo nerazjašnjenih priča i odnosa, koje će u budućnosti ostaviti veliki trag i na rezultate i na opšte stanje.
Javnost nekada može da se obmane, da se situacija gurne pod tepih ili „zamaže“ na neki period, ali od problema, pogotovo onih velikih, ne može se pobeći i računi kad-tad stignu na naplatu.
Pare ne mogu sve da kupe, a Srbija mora da se pozabavi mnogim problemima i ljudima koji od našeg vaterpola mogu napraviti još veći karambol, a na gubitku mogu biti i pojedinci i klubovi i reprezentacija, koja nas je navikla samo na najveće uspehe, a kriterijume ne treba spuštati.
BONUS VIDEO Koliko Dejan Savić može da pomogne Dušanu Mandiću kao lideru ekipe?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
