Put ka legendi prožet skandalima – kako je Brejdi postao ikona

Sport - ostalo 02. feb 202219:49 > 03. feb 2022 11:19 0 komentara
Tom Brejdi u dresu Nju Ingland Pejtriotsa na utakmici protiv Tenesi Tajtansa; EPA-EFE/CJ GUNTHER

Tom Brejdi je za mnoge GOAT, iliti što bi rekli "greatest of all times", ali je put ka nesumnjivoj legendi američkog fudbala popločan i velikim brojem skandala koji bacaju ozbiljnu senku na sve što je za 22 godine karijere postigao.

Početak nije bio ni najmanje lak – rođen u gradiću San Mateo u Kalifoniji, Brejdi je sa porodicom često odlazio na utakmice San Francisko Fortinajnersa, gde je tokom godina postao veliki fan Džoa Montane, tada prve zvezde tima iz Zaliva. Čak je prisustvovao i utakmici koja je u istoriju ušla pod imenom „Hvatanje“, kada su Montana neverovatnim pasom i Dvajt Klark još boljim hvatanjem doneli pobedu nad Dalas Kaubojsima.

Po uzoru na njega, Brejdi je još kao dečak započeo sa treninzima američkog fudbala, ali mu to nije bila prva ljubav. Naime, uz Montanu, Brejdi je počeo da gaji ogromne simpatije i prema dva košarkaška kluba – lokalnim Los Anđeles Lejkersima, te Boston Seltiksima, pre svega zbog oca, babe i dede sa očeve strane, Iraca koji su se doselili u ovaj grad u Masačusetsu.

PROČITAJTE JOŠ...

Tako je Brejdi, pored fudbala, igrao još i košarku, ali i bejzbol, što mu je dosta pomoglo u pravilnom razvoju tehnike bacanja lopte.  No, iako tek treći izbor, najviše talenta je pokazivao na terenu za bejzbol, pa je ostavio snažan utisak na skaute najjače bejzbol lige na svetu, MLB šampionata. Iz tog razlog aje izabran u 18. rundi na draftu 1985. godine od strane Montreal Eksposa, ali je ipak prevagnula želja da pokuša da se ostvari na gridironu.

Veliki broj univerziteta je bio zainteresovan za njega, a Brejdi je mogao da bira. Očekivano je bilo da će otići na univerzitet Kalifornija, gde je išao i čiji navijač je bio i njegov otac, ali je odluka ipak iznenadila mnoge – sunčanu Kalifoniju zamenio je nešto hladnijim Mičigenom. I u prvi mah se činilo da je pogrešio – dve godine je bio rezerva budućem NFL kvoterbeku Brajanu Grisu, koji je Vulverinse odveo do titule bez ijednog poraza. Nije dobijao priliku, pa je u jednom momentu čak potražio pomoć psihologa, razmišljao i o prebacivanju…

Ipak, situacija se promenila kada je Lojd Kar preuzeo kormilo ovog tima, a Brejdi se izborio za poverenje, i tokom tog perioda je zaslužio nadimak koji će kasnije u NFL-u podići na gotovo neverovatan nivo – „Comeback kid“.

Dovoljno da privuče pažnju NFL timova, ali ne i da bude izabran na nekom od prvih 198 mesta. Na primer, pre njega su izabrani Čed Penington Kris Redmen, Ti Martin, Mark Buldžer, Spergon Vajt… No, najbolniji je bio izbor Fortinajnersa, koji su odlučili da poverenje kao 65. piku ukažu Đovaniju Karmaciju, momku koji je dve godine proveo u trening-ekipi Fortinajnersa, potom napustio ligu, postao „joga farmer“ koji se bavi kozama i ne poseduje televizor.

A onda su na red došli Pejtriotsi sa takozvanim „kompenzacijskim pikom“ (svaka ekipa dobije dodatnog pika na draftu ukoliko je vrednost igrača koje su doveli manja od vrednosti igrača koji su do tog momenta napustili klub). Kao 199. pik na draftu izabran je kvoterbek Mičigena, Tomas Edvard Patrik Brejdi junior.

Onda je Tomas Edvard Patrik Brejdi junior ušao u zgradu tima iz Masačusetsa, i na rečenicu prvog čoveka Pejtriotsa Roberta Krafta „Ja znam ko si ti“ odgovorio sa „Ja sam najbolja odluka koju ste ikada doneli“.

Tako je bar tvrdio Kraft – Brejdi je, uz osmeh, rekao da nije bilo baš tako, ali… I da jeste – šest titula sa klubom iz Bostona, koji pre toga nije imao nijedan jedini prsten – kako mu zameriti?

Nećemo pisati o svemu što je Brejdi postigao u dresu Nju Inglanda i Tampa Bej Bakanirsa, pošto je mnogo lepše pogledati video kao sjajan rezime njegove karijere.

Ali, nije sve bilo, što bi Amerikanci rekli, „fun and games“.

Brejdi je, doduše ne svojom voljom, umešan u tri velika skandala koja su godinama već glavna tema među ljubiteljima ovog sporta, i jedan od glavnih razloga iz kojih mnogi prednost ipak daju Džou Montani kao najvećem kvoterbeku ikada – Tuck rule, Spygate i Deflategate.

„Tuck game“, iliti prevedeno bukvalno na srpski utakmica uguravanja, je događaj koji se zbio na utakmici koja je umnogome odredila tok Brejdijeve karijere. U toku je bio pretposlednji minut utakmice, kada je, pri rezutatu 13:10 za Oukland Raiderse u okviru divizijske runde AFC konferencije NFL plej-ofa, Brejdiju izbijena lopta iz ruke. Sudije su prvo dosudile da su je osvoji Raidersi, da bi ubrzo promenili odluku, i umesto takozvanog fambla dosudili nekompletan pas jer je Brejdi, navodno, rukom napravio pokret napred, iako je bilo jasno da pokušava da loptu stavi sebi na grudi kako mu ne bi ispala, ne da je baci ka nekom hvataču.

Ta odluka dala je Petsima šansu da dođu do pobede, što „Kambek kid“ nije propustio – dva puta je odveo ekipu dovoljno blizu da je Adam Vinatijeri mogao da pogodi šut za tri poena.

I danas, dve decenije kasnije, navijači se prepiru oko toga da li je ili ne bila pravilna odluka, ali pitanje koje se nameće jeste – da li bi Petsi postali to što jesu, i da li bi Brejdi napravio sve ovo, da je tada lopta, samim tim i pobeda, dosuđena Raidersima?

Pet godina kasnije, Pejtriotsi su žestoko kažnjeni jer je njihov čovek uhvaćen kako snima defanzivne signale Njujork Džetsa. Iako nije direktno vezano za Brejdija, jeste nateralo ljude da počnu drugačije da gledaju na njega i njegove uspehe, jer je organizacija čiji je bio član pokazala da ne preza od bilo čega kako bi došli do pobede. Petsi su ujedno kažnjeni sa 250.000 dolara, dok je trener BIl Beličik morao da plati doplo veću sumu. Takođe, oduzeto im je pravo izbora u prvoj rundi drafta 2008. godine.

Narednih osam godina je prošlo u kakvom-takvom miru, pre nego što je Dvel Džekson, defanzivac Indijanapolis Koltsa, presekao Brejdijev pas, i odmah posumnjao da je lopta izduvana više nego što je pravilno. Usledila je istraga tokom koje Brejdi nije želeo da sarađuje, pa je Rodžer Godel doneo odluku da ga kazni sa četiri utakmice neigranja nakon višemesečne istrage u aferi poznatoj kao „Deflategate“. Naime, logika je takva da je lopta za američki fudbal izuzetno klizava po kiši, a duel za plasman u Superboul između Petsa i Indijanapolis Koltsa odigran je po pljusku. A koliko je zapravo bilo (bes)potrebno pokazuje i konačan rezultat – 45:7. Za Patriote, naravno.

Pored ovoga, Brejdi je povremeno ostavljao utisak lošeg gubitnika. Na primer, po porazu od Filadelfija Iglsa u Superboulu 52, napustio je teren pre nego što je pružio ruku kvoterbeku rivala Niku Folsu, takođe je poznata i njegova saradnja sa kontroverznim Aleksom Gererom…

Ono što je sigurno jeste da je Tom Brejdi veliki šampion koji je postao jedna od ikona NFL-a. Ali, sa druge strane, nije moguće osporiti ni da je do toga došao povremeno se služeći i nekim sredstvima koja nisu baš pohvalna.

Neki kažu da je Brejdi „koza“. Drugi, pak, titulu najboljeg svih vremena daju Montani, Pejtonu Meningu, Džonu Elveju…

No, svi se slažu u jednom – iako je odluku o penziji doneo sa pune 44 godine, jasno je da će američki fudbal biti znatno siromašniji bez Brejdija na terenu.

BONUS VIDEO Novak Đoković spektakularno dočekan u Budvi

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook, Twitter, Instagram

Tagovi

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar

Pošalji komentar Pročitaj komentare (0)