Dan po dan se približavamo Olimpijskim igrama, a dok odbrojavamo 45 pre nego što čitava planeta bude pratila otvaranje najvećeg takmičenja na svetu, trenutak je da se podsetimo još nekih događaja - lepih i manje lepih - kada ih je ceo svet bez daha gledao.
Iako je suština Olimpijskih igara sport, ponekad se dogodi nešto što borbu za medalju baci u zapećak.
Džesi Ovens i „šamar“ Adolfu Hitleru
Kada je 1936. godine u Berlinu nacistička Nemačka ugostila ovo takmičenje, koliko se govorilo o sportskim dostignućima, toliko je pažnje bilo usmereno ka Adolfu Hitleru i vladi tadašnje Nemačke.
I dok je svet (u tom trenutku još uvek sa simpatijama – podsećamo, dve godine kasnije Hitler je od strane Time magazina proglašen za čoveka godine) gledao kako Hitler visoko podignutom desnom rukom pozdravlja sve zemlje tokom otvaranja, a delegacija Nemačke izlazi na Olimpijski stadion uz nacistički pozdrav i pod zastavom pod kojom je svet drhtao od 1939, kao prva zvezda se izdvojio jedan momak iz grada Oukvil u Alabami po imenu Džesi Ovens.
Ovens je u Berlinu osvojio četiri zlatne medalje – na 100, 200 metara u sprintu, u šrafeti 4×100, i u skoku udalj. A koliko je to bilo bolno za nemačku vladu pokazala je odluka Adolfa Hitlera da napusti tribine.
Doduše, pojedini, poput čuvenog pilota Erika Brauna, su tvrdili da se Hitler zapravo rukovao sa Ovensom i čestitao mu zbog postignutog uspeha, dok je sam Ovens rekao:
„NIje me Hitler ignorisao. ali naš predsednik jeste. Nije mi poslao čak ni telegram“, otkrio je Ovens, aludirajući na Frenklina RUzvelta.
No, to nije sprečilo mnoge da Ovensov uspeh svrstaju u jedan od najbolnijih udaraca i najvećih poniženja za Hitlera, čija idelogoija o arijevskoj rasi je dovela do rata u kom je život izgubilo 75 miliona ljudi.
Teroristički napad u Minhenu
Ponovo je Nemačka bila u centru pažnje, a razlog je bio najtragičniji događaj u istoriji Olimpijskih igara. Teroristička grupa po imenu „Crni septembar“ upala je u Olimpijsko selo u noći između 5. i 6. septembra i tom prilikom je likvidirala 11 članova delegacije Izraela – pet sportista, šest trenera – uz jednog nemačkog policajca.
O ovom događaju Stiven Spilberg je 2005. godine snimio film kratko nazvan – Minhen.
„Davljenik“ Erik Musambani
Na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine našlo se ime jednog momka koji do tog momenta nije, kako je sam istakao, nikada video olimpijski bazen.
Musambani je šansu da se takmiči na Olimpijskim igrama dobio u sklopu kvote koja je išla zemljama koje nemaju uslove za treninge.
Da stvar bude još bizarnija – da pliva je naučio osam meseci pre takmičenja u Australiji, a pripremao se plivajući u jezeru i u hotelskom bazenu dužine 12.5 metara.
Trku na 100 metara je završio vremenom 1.52,72. Da stvar bude još bizarnija, pobedio je u svojoj trci jer je – plivao sam. Ostala dvojica takmičara su diskvalifikovana zbog pogrešnog starta.
BONUS VIDEO