0
"Nekad se u ovu prostoriju mnogo teže ulazilo, dok prođeš sekretaricu, ima da se načekaš da dođeš do ovog stola", rekao nam je Stefan Ćirić, trener vaterpolista Partizana, na početku razgovora za Nova.rs povodom njegovog povratka na Banjicu, na klupu tima sa kojim je osvojio dve šampionske titule.
Nakon toga, Ćirić je napustio crno-bele i u septembru 2020. se uputio ka Francuskoj gde je predvodio Nojzi la Sek. Iako nije uspeo da osvoji titulu u Francuskoj, jeste zabeležio odlične rezultate, da bi, iako nije osvojio titulu sa ovim klubom, upravo u ovoj zemlji, i to Parizu, stigao „šlag na tortu“ u vidu osvojenog olimpijskog zlata sa reprezentacijom Srbije, gde je imao ulogu prvog pomoćnika Uroša Stevanovića.
Sjajni trener je otkrio kako je došlo do ideje vezane za povratak u Partizan:
PROČITAJTE JOŠ...
„Ja sam imao dogovor da nastavim u Francuskoj, ali klub se bukvalno u 15 dana urušio, videli smo da nema neke perspektive. Bio sam slobodan na tržištu kasnije nego što je uobičajeno, tada je problematično i igračima da pronađu klub, a ne trenerima. Kontaktirali su me iz Partizana, pitali me da li postoji mogućnost bilo kakve saradnje. Bio sam dugo u klubu, ovo mi je stvarno neka vrsta druge kuće, provodio sam ovde svaki dan 15 godina. Nije bilo velike dileme. Okruženje, prijatelji, ljudi iz vaterpola su to uzeli sa dozom rezerve zbog situacije u klubu.“, rekao je Ćirić.
Iako je Partizan bio u velikoj krizi, prvi utisak mladog trenera je da se nešto ipak promenilo, te da postoji osnova za nadu da će klub moći da se vrati na put starih staza:
„Stvari su krenule na bolje ali se nisu u potpunosti promenile, ali tu smo da pomognemo Partizanu, jedna mlada ekipa, talentovana, mladi reprezentativci… Njihov razvoj mi je prioritet, ali i da to prate neki rezultati, koliko je to moguće.“
Iako je trenutak u najmanju ruku delikatan, Ćirić je istakao da sa crno-belima jednostavno „ne može da bude racionalan“:
„Sigurno da je izazov, sa Partizanom ne mogu da budem racionalan. Sa drugim klubovima bih možda i mogao da budem, sa Partizanom ne mogu. Nije ista klima ni struktura ljudi koji su ovde, ipak se radilo dobro s obzirom na probleme kada je bazen bio van funkcije, pa je Partizan manje-više u svim konkurencijama dolazio do finala. To je pokazatelj da ima još talentovane dece, trenera koji dobro rade… I dalje je ovo jedna „lokomotiva“ vaterpola.“
Kako je dodao, primat kao glavni centar razvoja srpskog vaterpola preuzeo je Šabac:
„Šabac je mnogo toga doneo poslednjih godina, brojnost dece, stabilnost, Radnički iz Kragujevca se pojavio, tu je i Novi Beograd, doduše malo više u seniorskoj konkurenciji.“
A na pitanje šta očekuje od prve sezone, rekao je:
„Možda nije bio racionalan potez, ali imam motiv. Biće teških rezultata, pogotovo u prvoj godini s obzirom na godine igrača, bez obzira na njihov talenat. Planiram da budem maksimalno posvećen, da napravimo neki napredak i pripremimo ekipu i napravimo neku doselekciju naredne sezone sa nekim bivšim Partizanovim igračima. Često me pitaju za Nikolu Dedovića, ima ih još, za koje bih voleo da se vrate i pomognu momcima da naprave neki ozbiljniji rezultat. Cilj u ovoj godini teško možemo do ozbiljnijeg rezultata, liga je takva da akcenat mora da bude na radu, razvoju igrača, i verujem da će biti bolje. Ako to bude dobro, verujem da će klub napraviti iskorak.“
Osvrnuo se i na proteklu sezonu čiji veći deo je klub sa Banjice proveo na drugim plivalištima:
„Prošla sezona je bila katastrofalna po stanju u klubu, možda i najekstremnija što se tiče broja dana kad je Banjica bila zatvorena, ali su se održale grupe. Ono što je meni rečeno je da su skoro sva deca ostala u klubu, čak su neki hteli da pređu u Partizan. Rezultati pokazuju, broj igrača u reprezentacijama, samo ti uslovi su onaj minimum koji nam je potreban da bismo napravili iskorak.“
Otkrio nam je i kako se osećao kada je ponovo zakoračio u trofejnu salu:
„Kad sam ušao i video banere Partizana, trofejnu salu… Osećam se kao da sam kod kuće. Radio sam celo leto sa olimpijskim šampionima. Neki od njih su prošli škole drugih klubova, neki su igrali u Crnoj Gori, ali veliki broj igrača je bio deo Partizanove škole. Ima tu igrača i iz Beograda, Vojvodine, ali je dosta njih igralo u Partizanu. “
Ćirić se vratio nakon osvojenog trećeg uzastopnog zlata na Olimpijskim igrama sa reprezentacijom Srbije, a istakao je i da je najvažniji od svega odnos igrača prema timu:
„Taj odnos… Ono što su neki lideri ove grupe u reprezentaciji nasledili od starije generacije, njihov primarni zadatak je da svakog novog ko dođe na širi spisak moraju da nauče tim osnovnim vrednostima kojih se držao i VK Partizan i drugi klubovi. To ako izgubimo, prestići će nas drugi. Savremena tehnologija je decu odaljila od tih nekih primarnih vrednosti, slični su problemi u Italiji, Španiji… Deca brzo odustaju. Ja stalno navodim primer Strahinje Rašovića koji je ne znam koliko puta ispadao kao 14. igrač reprezentacije, pa se uvek vraćao, i na kraju prva nagrada bio taj Tokio 2021. godine, sad opet olimpijsko zlato… Tu si, boriš se, znaš šta je reprezentacija – radiš kao da ćeš proći svaki put, pa šta bude.
A na pitanje u čemu je glavna razlika između srpskog i francuskog vaterpola, istakao je da ona nema veze sa samim vaterpolom i igrom, koliko onim okolnim stvarima:
„Poslednje četiri godine je bila finansijski stabilna, igrači su bili plaćeni, treneri takođe… Ne možemo nešto preterano da naučimo od Francuske kada je u pitanju sam vaterpolo, ali organizacijski svakako da. To neko praćenje lige kroz društvene mreže… Ove godine smo imali aplikaciju gde smo sve utakmice mogli da pratimo svaku utakmicu za nekih dvadesetak evra mesečno. Treneri su bili u obavezi da ubace snimak utakmice na određenu platformu koju su i sudije mogle da koriste, i ostali treneri… To su neke stvari koje od njih možemo da naučimo, to je praćenje sporta, a mi se svi žalimo da vaterpola nema dovoljno što u pisanim medijima, što na televiziji. Praćenje svega, video, audio… Kad Srbija dođe do tog nivoa, stvaraćemo bez problema i neke nove šampione.“
Iako situacija trenutno nije sjajna, Ćirić je uveren da će se znatno promeniti, a kao glavni pokazatelj vidi uspon košarkaškog kluba Partizan:
„Mislim da nismo daleko, možda je i stvar volje, ali… Nije što je iz našeg sportskog društva, bratski klub, OK, budžeti su tamo veliki, ali… Šta je košarkaški klub Partizan kroz marketing napravio poslednje dve godine… Jeste Željko najbolji trener u istoriji, povukao nogu, pa je dovukao veliki broj navijača… Sećate se prošle godine one utakmice na otvorenom, sad i Panatinaikos radi to isto. Jedna od stvari koje su mi rečene kad sam dolazio u klub, rečeno mi je da ćemo i na tom polju pokušati da napravmo iskorak. Na taj način možemo da privučemo i više dece i pratioce i sponzore…
Sve je to meni neki pozitivan pokazatelj. Jedna od stvari koje sam zapamtio dok sam bio u Srbiji jeste da se dešavalo da, ako nisam imao nikoga na utakmici, dešavalo se da po sat, sat i po ne mogu da saznam rezultat. Postoji nekoliko portala koji to prate, specijalizovanih, ali to nije uživo. Mislim da tu može da se napravi iskorak, a o prenosima da ne pričam… Naravno, kreće pitanje ko će da plati kameru, licencu, ali verujem da svaki klub ima sredstava da stvori te uslove“, zaključio je Ćirić.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
