2
Kako je samo navijačima pred očima prošao fleš svih sportskih nepravdi prema Srbiji kada je na 1,8 sekundi pre kraja meča Srbije i Španije (71:64) sudijska trojka pokazala dva slobodna bacanja za "crvenu furiju". Verovatno su se mnogi podsetili nekoliko i te kako bolnih trenutaka za sve ljubitelje sporta u našoj zemlji.
PROČITAJTE JOŠ
Pri rezultatu 62:61 Španija ima poslednji napad. Naše devojke znaju da imaju pravo da naprave još jedan faul na četiri sekunde do kraja, pa su mogle da odigraju nešto jaču odbranu.
Svesno su napravile faul na 1,8 sekundi do kraja, ali su sudije nekako uspele da vide da je to bio pokušaj šuta, iako španska igračica nije ni skočila!
Igračica Španije je nakon kontakta pala na zemlju i neartikulisano bacila loptu. Sudije su posle konsultacija odlučile da im dodele slobodna bacanja i domaćin je imao priliku da dođe do pobede. Sudije u tim momentima nisu čak ni razmatrale ideju da promene odluku dok su gledale snimak, već su samo utvrdile tačno vreme koje je preostalo.
Ipak, kao što to jednom reče legendarni Rašid Valas „lopta ne laže“, pa je pravda zadovoljena.
Sve je moglo da bude mnogo, mnogo drugačije, kada je naša selekcija i te kako znala da bude oštećena.
Prirodno, paralela je odmah vodila ka istom sportu, ali ovog puta polufinalu Svetskog prvenstva za košarkaše. Srbija je imala vođstvo na 4,3 sekunde do kraja, a onda se desilo nešto što niko ne može (ili ne želi da objasni).
Kerem Tunčeri je primio loptu nakon tajm-aut, tom prilikom zgazio i aut liniju, ali ni sudija koji je bio odmah do njega to nije video! Turski igrač odlazi do koša i polaže za pobedu Turske na domaćem terenu.
I to je bila samo kap koja je prelila čašu jer je kroz čitav susret naša selekcija potkradana. U jednom momentu su sudije dozvolile Erdenu da izađe zbog udarca u oko (i maestralne glume), a umesto centra ulazi bek koji sa lakoćom pogađa dva slobodna bacanja.
Mnogi su zapamtili i izjavu Božidara Tanjevića koji se pre meča srdačno pozdravio sa selektorom Srbije Dušanom Ivkovićem.
„Ja sam video petu koja je iznad aut linije, nogu koja se odbacuje od terena. Sve je bilo kao u nekom magnovenju, kao splet neverovatnih slučajnosti. Da se razumemo, čak i da je Tunčeri obišao teren, koš se priznaje ako to sudije kažu“, rekao je Tanjević.
Ovo se desilo samo dve godine nakon što je potpuno neverovatno doneta odluka da je Majkl Felps bio brži od Milorada Čavića na 100 metara delfin stilom.
Na Olimpijske igre u Peking je Čavić otišao kao jedini plivač koji je potencijalno mogao da natera Felpsa da se u nekoj disciplini ne okiti zlatom (na kraju pobedi u osam trka na takmičenju). Ipak, u tome nije uspeo pre svega jer je „Omega“ koja je merila vreme odlučila da je taster prvi dodirnuo Felps, tačnije da je to udario dovoljno jako da zaustavi vreme što je razlika od hiljaditog dela sekunde koja je na kraju i presudila.
„Posle te trke, svi su mi rekli da sam prevaren za zlato. Svi! Što se mene lično tiče, da sam bio u Felpsovoj poziciji, nisam siguran koliko bi mi bilo prijatno da imam zlatnu medalju za koju svi na svetu veruju da mi ne pripada. Ne napadam ja sada Majkla. Mislim, Majkl je već imao 11 zlatnih medalja pre te trke. Majkl Felps je olimpijac koji je, verovatno, izgubio osećaj o zlatnim medaljama. Kad on pogleda svoje olimpijske medalje, on i ne zna koja je iz koje trke. Na njima ne piše da li je osvojena na 100 metara delfin stilom ili 400 mešovitim. Pobeda je pobeda. Ali, što se mene tiče, da sam dobio zlato, ne znam koliko bi mi bilo prijatno da svi veruju da to zlato ne pripada meni. A to kažem sa velikom rezervom, jer Majkl Felps nije samo “neki tamo olimpijac”, a ono što sam vam upravo rekao moglo bi da deluje veoma negativno. Ne kažem ja da Felps živi u laži. Ne kažem ni da mislim da sam ja izgubio. Sve što kažem je da je, kojim slučajem, on bio isto što i ja, čovek sa mnogo manje takvih sportskih dostignuća, možda bi bio osetljiviji na to da mu svi kažu “Hej, zar stvarno veruješ da zaslužuješ to olimpijsko zlato? A i srebrna medalja je jedna od mojih najvećih dragocenosti. Čuvam je u Americi, u sefu. Nekoliko puta godišnje je pogledam, onako za sebe“, rekao je godinama kasnije Čavić.
„Omega“ je kasnije priznala svoju grešku.
Fudbalska javnost je složno ocenila trenutak kada su dvojica švajcarskih igrača držala obema rukama Aleksandra Mitrovića kao faul. Svi sem Feliksa Briha, koji je dugo bio najomraženija osoba u našoj javnosti. Legendarni Rio Ferdinand je poručio da je „to pljačka“ kada je video kako su Lihštajner i Šer u 66. minutu držali Mitrovića, a sudije je samo odmahnuo rukom. Iako je na ovom prvenstvu postojao VAR, nemački arbitar nije video potrebu da proverava svoju odluku.
Mitroviću je dosuđen kontrafaul, a to je i njega frapiralo. Na kraju je Švajcarska slavila nakon preokreta sa 2:1, a Mitrović nije skrivao tugu.
„Pa, ja sam jedini u tom duelu koji je gledao loptu, oni su me samo vukli, a sudija dosudio kontrafaul!? Kada je svirao mislio sam iskreno da je dosudio penal, a ono kontrafaul? Nije mi bilo jasno, fizički je bilo nemoguće Neverovatno! Mi Srbi smo navikli na nepravde, protiv nas sve može, uvek je sve dozvoljeno protiv nas“, rekao je tada srpski napadač.
Naravno, ne treba zaboraviti i situacije u kojima su pravila možda i preterano strogo tumačena.
Najsvežiji primer imamo sa US Opena 2020. godine kada je Novak Đoković diskvalifikovan jer je lopticom, doduše nehotice, pogodio linijskog sudiju Lauru Klark. Roberto Karenjo-Busta je prošao dalje jer su organizatori odlučili da Đoković zbog ovog poteza mora biti udaljen iz Njujorka.
Srbin je bio veliki favorit na tom turniru i bila je to prilika da dođe do 18. grend slem titule, a organizatori su nakon dugo pregovora na samom terenu odlučili da diskvalifikuju najboljeg tenisera sveta sa turnira. Novak je stao u odbranu Laure Klark koju su napali navijači širom sveta da je previše dramatično odlugmila trenutak kada je loptica pogađa u vrat.
Ništa manje srpska javnost nije bila šokirana kada je skok Ivane Španović preko sedam metara na semaforu doneo samo rezultat od 6,91. Utvrđeno je da joj se otkačio broj (popustila jedna od nekoliko špenadli), pa je sam papir napravio manju distorziju u pesku, te je to računato kao najbliža tačka.
Ivana je tako ostala bez zlata na Svetskom prvenstvu u Londonu, uprkos tome što je u poslednjem skoku napravila čudo i preskočila sedam metara. Na kraju je ostala i bez medalje, završila je kao četvrta.
„Od momenta kada sam shvatila da je to konačna odluka, ja sam zaboravila da se desilo. Nepravda čoveka pogodi, ali nerviranje neće doneti nikakvu ni promenu, ni boljitak“, iskrena je bila naša atletičarka 2019, dve godine nakon tog prvenstva.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
