0
Jedna od prvih stvari koja padne na pamet ljudima u Srbiji, kad čuju da sportista ulazi u politiku svakako jeste - šta mu je to trebalo u životu?
Zato je možda neobično kad vidimo da neko neverovatno uspešan kakav je Meni Pakjao kaže: „Kandidujem se za predsednika Filipina“.
PROČITAJTE JOŠ:
Čovek je zaradio ogromne novce, pa mu to verovatno nije motiv i zato se čovek zapita šta jeste. Možda moć? Ili stvarno postoji neki ideal koji sportista ima u glavi kad ulazi u politiku.
Imali smo nekoliko primera sportista ovde kod nas u Srbiji, koji su ugled stican godinama, počeli da osipaju političkim angažmanom. Daleko od toga da jedan sportista treba samo da se drži terena, naprotiv…
Svako treba da ima pravo da kaže svoje mišljenje, ali onda mora da zna da kad uskače u politiku iz sportskog bazena na primer, ide iz vode u mulj.
Ili kad iz bokserskog ringa ulazi u ring politike, treba da je svestan da su u ovom prvom udarci ispod pojasa zabranjeni, a da su u ovom drugom najčešći.
Pakjao to verovatno zna, a nije zgoreg podsetiti da nije jedini koji se iz sfere vrhunskog sporta otisnuo u politiku.
Ovde ćemo podsetiti na neke od njih. Prvi kog se možda mlađe generacije ne sećaju jeste Žorž Vea.
Nekadašnji mađioničar s loptom u nogama i vedeta Milana, jedan je od najboljih afričkih fudbalera u istoriji tog sporta.
On je postao predsednik Liberije decembra 2017. kada je u drugom krugu pobedio Žozefa Boakaja i odmah se susreo sa problemima uz koje je odrastao kao dete u Monroviji.
Smešno ili ne, Arsen Venger je za 50.000 funti stvorio simbol čitavog afričkog kontinenta i vladara Liberije, kada je Veu doveo iz Afrike doveo u Monako.
Odatle je krenula priča koja ga je vodila preko Pari Sen Žermena i Milana, do Čelsija, Mančester sitija i sada predsedničke fotelje. Treba napomenuti da se Vea skoro dve decenije aktivno bavi politikom.
Arnold Švarceneger je naširoko poznat kao slavni glumac, ali je ovaj rođeni Austrijanac bio i guverner Kalifornije i političar.
Pre svega toga bio je sportista. Od mladih dana se bavio bodibildingom i bio je „Mister Olimpija“ sedam puta.
Time je krčio sebi put do slave da bi postao Konan Varvarin, a politikom se bavi već decenijama.
Bio je u savetu Džordža Buša Starijeg od 1990. do 1993. i zadužen za fitnes i sport.
Funkciju 38. guvernera Kalifornije obavljao je od 2003. do 2011. godine, a sada sa 74 godine nije više aktivan u toj sferi.
Daleko mlađi, pedesetogodišnji bokserski šampion Vitali Kličko je danas gradonačelnik Kijeva, glavnog grada Ukrajine.
Stariji od braće Kličko je u politiku ušao još 2005. godine i njome se od tada bavi aktivno i uspešno.
Od 2013. se penzionisao u boksu, ali je godinu kasnije postao šef kijevske administracije i njegov gradonačelnik.
Bio je u „Bloku“ Petra Porošenka, kao i u ukrajinskom parlamentu. Danas ima stranku Ukrajinski demokratski savez za reforme koji u akronimu na ukrajinskom sačinjava reč „Udar“.
Ova partija je osnovana 2010. godine i načelno se vodi liberalnim i evropskim vrednostima.
Daleko manje uspeha u politici imala je još jedna legenda sporta i fudbala – Andrej Ševčenko. Kao selektor Ukrajine daleko je uspešniji nego kao selektor i fudbaler.
Po završetku karijere 2012. odlučio je da uđe u politiku i progresivnu partiju.
Ali, kao što je Vea bio primer da popularnost na terenu može da se prenese na izborne listiće, tako je Ševa bio suprotan primer u potpuno različitom društvu od liberijskog.
Ševčenkov politički pravac i stranka dobila je svega 1,58 odsto glasova na opštim izborima 2012. i nije obezbedila nijedno mesto u parlamentu.
To je zapravo označilo i kraj kratke i neuspešne političke karijere Ševčenka, koji se koju godinu kasnije vratio fudbalu i nije se pokajao.
Slavni Didije Drogba imao je političkih zahteva tokom svoje bogate karijere i on je jedan od primera igrača koji su popularnost koristili posredno politički.
„Obećali smo vam da će slavlje ujediniti ljude. Danas vas na kolenima molimo da oprostite. Oproštaj i samo oproštaj… Zemlja sa toliko bogatstava poput naše ne sme da se tako prepusti ratu. Ostavite oružje i organizujte slobodne izbore“, rekao je Didije kada je Obala Slonovače pobedila Sudan i otišla na Mundijal 2006.
U tom trenutku je u njegovoj zemlji nekoliko godina bilo nemira i sukoba sa više hiljada žrtava, pa se za Drogbu piše da je praktično zaustavio rat.
Njegov saigrač iz te generacije Bonaventur Kalu je takođe zanimljiv, jer je aktivno ušao u politiku.
On je igrao na Mundijalu gde je Obala Slonovače tukla Srbiju i Crnu Goru sa 3:2, štaviše, postigao je pobednički gol na tom meču.
Tokom fudbalske karijere je igrao za Fejenord, Okser i Pari Sen Žermen između ostalih klubova, a posle karijere je postao nezavisni politički kandidat.
Pre tri godine je kao takav postao gradonačelnik Vavue, grada u Obali Slonovače koji ima oko 140 hiljada ljudi.
Treba li zaboraviti i Kahu Kaladzea? Gruzijac je takođe postao gradonačelnik posle fudbalske karijere tokom koje je igrao za Milan.
„Gruzijski san – demokratska Gruzija“ je partija Kaladzea koji je tokom godina bio i u vladi kao ministar za energetiku, kao zamenik premijera.
Pre četiri godine, 2017. je napustio ulogu ministra da bi se kandidovao za gradonačelnika Tbilisija i uspeo je u tome sa 51 posto glasova.
Od nešto bližih primera, Mirko Filipović i Sandra Perković su političari-sportisti iz susedne Hrvatske i oboje su imali svoju ulogu u parlamentu svoje zemlje.
Neki sportisti su uspeli da politiku popularnost pretoče u politički uspeh, drugi nisu, ali obrni-okreni, većinu će ih ljudi pamtiti po onome što su radili na terenu, bazenu, ringu.
Zbog toga i Pakjao kao jedan od poslednjih potencijalnih predsednika ili gradonačelnika u nizu mora dobro da razmisli treba li mu uopšte to u šta se upustio.
BONUS VIDEO: Ispraćaj legende Dušana Ivkovića
Pratite nas i na društvenim mrežama:
