0
Deset minuta čistog užasa objavila je supruga Denisa Buntića. "Nakon ovoga ga je sud pustio za 48 sati. Plašim se da će ubiti i mene i dete", poručila je nakon svega.
Klara Buntić, supruga proslavljenog rukometaša Denisa, odlučila se da na poslednji korak koji joj je preostao. Odlučila je da javno objavi kakvo je nasilje trpela, uz audio snimak koji je priložila.
PROČITAJTE JOŠ
Ipak, čak ni taj zapis nije uverio sud da bi ga trebalo zadržati u pritvoru. Objavljen je i taj snimak, a možete ga poslušati na portalu „jutarnji.hr„. Ona u toku snimka više puta moli Buntića da prestane i preklinje ga uz reči „nisam to zaslužila“. U jednom trenutku je pomahnitali rukometaš tera iz kuće i viče „Ubiću te“.
Ovaj snimak je izuzetno uznemirujuć i izuzetno je težak za slušanje. Ipak, to je i poenta. Da nas uznemiri, da nas probudi, da nas trgne, da skine svima „slepilo na nasilje“. Da se nešto promeni i da se nekom promeni i čak i spasi život. Ekstremna metoda koju je zahtevala ovakva situacija u kojoj je žena ostavljena praktično bez zaštite. Drugi izbor nije postojao.
„Moja jedina šansa da ostanem živa je javnost. Pretukao me pred devetomesečnim detetom, snimila sam kako me udara i preti da će me ubiti. Policija mu je pronašla arsenal ilegalnog oružja. I ipak je pušten za manje od 48 sati, nije mu izrečen ni pritvor, samo jera zabrane prilaska. Završiću kao ona žena iz Gradačca, osećam to. Najviše od svega se bojim za život svojeg deteta. Policija i sud nisu učinili ništa da nas zaštite, upravo suprotno. Bojim se da će mu tek sad skroz narasti krila jer mu se nije dogodilo ništa i da neće stati. Javnost je naša jedina zaštita““, počela je Klara priču za hrvatske medije.
Zatim se osvrnula na audio zapis.
„Teško je to slušati? Ja to živim. Moje dete to živi. To je teško. Ne znamo hoćemo li doživeti sutra. Nisam napravila snimak da bih je objavila u medijima. Htela sam da imam dokaz, znala sam da nikad neću imati svedoke. Da će biti moja reč protiv njegove. Verovala sam da će neko od nadležnih reagovati kad čuje snimku. Da ću zbog snimke izbeći ovo što se sada događa i da ću naći mir za sebe i dete. Ali pušten je nakon manje od 48 sati! Ja nemam izbora, zato želim da se objavi na portalu. Javno. To je naša poslednja šansa“, rekla je ona i poručila „da nema izbora, ako svi ne čuju kako izgleda njen život, mogla bi da ostane bez njega“.
Nije bio to prvi put da je udario. Ovog puta su bili u Mostaru na utakmici. Pilo se, konzumirala droga, a suprugu se nikako nije išlo kući. Tri sata ga je nagovarala, iako je dete imalo virus. Stajali su i po kiši, a kada su krenuli nazad kući, već u kolima joj je po teškoj atmosferi bilo jasno kako će se sve završiti.
„Trpim to pet godina. Dan pre krštenja našeg deteta, držao je dete u rukama i udarao me. Uzeo je bocu mineralne vode kojom me hteo lupiti u glavu, ali je kum stao između nas i to sprčio. Pukla mi je bubna opna. Još pre toga u sobi me ščepao za kosu i lupio. Na parkingu pred kućom sam povraćala i vrtelo mi se u glavi pa su moji insistirali da odem na hitnu. Prijatelji su mi rekli: oprosti, ne možemo da svedočimo protiv njega. Njegovi roditelji takođe. Nisam ga ni prijavila, i to ne samo zato što nisam mogla dokazati i što je uticajan. Htela sam da sačuvam brak, verovala sam da će se popraviti, da se neće ponavljati. Ali ponavljalo se. Obećao je da neće piti. Kršio obećanje. Lekarima u Mostaru sam, naravno, rekla da sam pala niz stepenice.“
U petak je konačno prelomila, ovo više nije želela da trpi.
„Kad smo došli kući, već mi je vikao: „Kurvetino, sad ćeš videti što ću ti učiniti od života“. Stavila sam dete u krevetac i uključila telefon. Odlučila sam: ovo mu je zadnji put. Dosta je. Ovaj put ću ostaviti telfon na glasovnom snimanju. Ako me ne ubije, imaću doka.“
Sve vreme je razmišljala o ženi ubijenoj u Gradačcu koja je takođe imala malo dete.
„Udarao me i ranije, ali ovo u petak je bilo krvoločno. Znala sam da je, ne uspem li pobeći, gotovo. On je mene odlučio ubiti. Svom snagom me mlatio, rukama, nogama, šakama, nekim predmetom, sevalo mi je u glavi. Sve sam mu vreme govorila da nisam to zaslužila.“
Otkrila je i čitav njegov arsenal oružja, ali je nekkako uspela da pobegne. Tada joj je prijatelj kog je pozvala da je spasi rekao. On je i moj prijatelj, neću birati stranu.
„Zolje, kalašnjikovi, bombe, pištolji… Ispod kreveta zavijeno u ćebetu. Ne mogu da verujem, znao se povremeno pohvaliti da puca s prijateljima, ali ovo je užas. Da me uspeo dovući do mesta gde je bilo oružje, sigurna sam da bi me dokrajčio.“
Izveden je na sud u Ljubuškom, a tamo decenijama radi njegova majka. Tužitelj je kum, a tužiteljkova majka advokatica.
„Kakve su uopšte bile šanse da sud bude objektivan? Nije li ovaj slučaj trebao biti izmešten, zbog svih tih veza, na drugi sud. Kad sam videla da je pušten, noge su mi se odsekle. On opušteno pije kavu koji kilometar od moje roditeljske kuće, a dete i ja se tresemo. Ima zabranu prilaska! Pa što to tačno znači? Šta to znači za mene i moje dete? Trebaju mi odgovori i zaštita. Jedino se ovako mogu nadati da ću jednom moći mirno da živim sa svojim djetetom…“
BONUS VIDEO Nova zvezda Reala uzela Zidanov broj
