2
Kada je snimljen film "Slepa strana" sa Sandrom Bulok u glavnoj ulozi postao je pravi hit i jedan od najboljih filmova ne samo o američkom fudbalu, već sportske tematike, generalno. Prva scena tog ostvarenja vraća nas u 18. novembar 1985. godine i momenat koji je odredio tok daljeg života Džoa Tajsmana, kvoterbeka Vašington Redskinsa.
PROČITAJTE JOŠ...
No, lajnbekeri (igrači defanzivne linije) Lorens Tejlor i Hari Karson nisu tada promenili samo Tajsmanov, već i život velikog broja momaka koji su u godinama koje slede zaigrali na poziciji takozvanog „levog tekla“, od tog trenutka najodgovornije pozicije u ekipi, čiji zadatak jeste da sačuva kvoterbeka (organizatora igre) od udarca sa leđa. Široj javnosti najpoznatije ime nekog igrača na toj poziciji je Majkl Oer, momak koji je upravo poslužio kao inspiracija za ovo filmsko ostvarenje, a njegovim putem bi mogao da krene i jedan sasvim običan momak iz jednog sasvim (ne)običnog grada u Srbiji.
O Iliji Krajnoviću smo već pisali, i sa njim smo već pričali, ali, koliko god da je talentovan, bilo je neophodno pravo usmeravanje, posebno u tim prvim koracima, kako bi se razvio na pravi način.
A teško da je moguće zamisliti bolju polaznu tačku od kluba iz mesta iz kog su potekli velikani poput Dejana Bodiroge, Vanje i Nikole Grbića.
Iako Vitezovi već duže od jedne decenije ne igraju u Kleku, već u 11 kilometara udaljenom Zrenjaninu, duh ovog mestašca nastavio je da postoji i na novoj adresi, a nova potvrda teorije da u Kleku zaista postoji nešto posebno što sportiste čini iznadprosečnima mogla bi da stigne kroz nekoliko godina, kada bi Krajnović, prema projekcijama, trebalo da bude deo NFL drafta.
Iz tog razloga, porazgovarali smo sa Nikolom Bikićem, glavnim trenerom Vitezova.
Kako je američki fudbal dospeo do Kleka?
„Američki fudbal je generalno kao i u celoj Srbiji stigao 2001. godine sa početkom prikazivanja NFL-a na Trećem kanalu. Prvu loptu smo nabavili 2003. godine i od tad su počela okupljanja mladih momaka iz sela koji su pokušali da igraju ovaj sport. Tokom 2004. godine je porastao na preko 20 i odlučeno je da bude formiran klub. Zvanično klub je osnovan 25.11.2004. pod imenom Klek Reapers (Kosači), a ubrzo tokom 2005. promenio je ime u Klek Knights (Vitezovi).“, rekao je Bikić za Nova.rs.
Kako ste odlučili da počnete baš sa ovim sportom, umesto recimo fudbalom, košarkom…?
„Svi momci koji su tad počeli da treniraju ovaj sport, već su bili ili aktivni u drugim sportovima ili su prethodno trenirali druge sportove. Ovo je bilo nešto novo, vrlo zanimljivo i dinamično, tako da je postojala velika želja da se okuša i da se proba. Naravno, u tom trenutku niko od nas nije razmišljao koliko ozbiljno i daleko ova priča može da ode.“
Da li se ostvarilo ono što ste priželjkivali u tom trenutku? Na koje uspehe ste posebno ponosni?
„Mi smo vrlo brzo postigli velike uspehe, već 2006. godine postali smo šampioni Srbije u ligi bez opreme. Naime, tada sa tim počecima u Srbiji nekoliko godina se igralo bez zaštitne opreme. Kao šampioni Srbije te godine uz pomoć tada gradonačelnika Zrenjanina gospodina Gorana Kneževića, kome smo mi beskrajno zahvalni, uspeli smo da nabavimo svu opremu za američki fudbal i već sledeće, 2007. godine osvojili smo i titulu u ligi sa opremom. Mislim da smo mi već tad ostvarili ono što smo priželjkivali i sanjali. Postali smo posle svega dve godine šampioni Srbije u ligi bez opreme, a treće godine od našeg osnivanja i šampioni Srbije u ligi sa opremom. Međutim, tu nismo stali jer smo uspeli da osvojimo 2010. godine EFAF Čelendž kup, evropski kup ranga Lige Evrope u fudbalu, kada smo u Istanbulu pobedili Istanbul Cavaliers (Konjanike) u finalu ovog kupa. Takođe imamo još jedan veliki trofej, a to je Kup nacija 2013. u mađarskom gradu Njiređhaza, gde smo uz učešće još nekoliko klubova iz više evropski zemalja osvojili trofej.“
Kakva je razlika u statusu američkog fudbala u Srbiji tada i sada? Kako biste opisali stanje u srpskom sportu sada? Da li je moguće očekivati promene nabolje?
„Naravno razlike su velike, tadašnji počeci su bili teški, igralo se bez zaštitne opreme nekoliko sezona, mi smo eto imali sreće da posle dve godine dobijemo opremu. Takođe, razlika je bila i u godinama igrača koji su počinjali, mnogi su imali i više od 30, a bili su početnici. Sada u Srbiji postoje sve mlađe kategorije, igrači uglavnom dolaze iz mlađih kategorija. Takođe, sada u Srbiji igra mnogo više inostranih igrača, a broj trenera stranaca je tokom godina rastao, mada je taj broj trenera trenutno u opadanju jer se sve više klubova odlučuje za domaće trenere. Možda kao najveći problem američkog fudbala u Srbiji predstavlja nedostatak stadiona specijalizovanih za ovaj sport. U tom pogledu Klek je i dalje u najboljem položaju jer smo isto kao i opremu još 2007. dobili stadion u centru Zrenjanina na korišćenje zahvaljujući gradu koji je stao iza nas. I danas naš klub jedini ima pravi stadion za američki fudbal sa golovima, a takođe i naš pređašnji stadion u Kleku, na kojem i sad ponekad odigramo utakmice, ima golove za američki fudbal kao i reflektore. Mislim da dalje ulaganje u infrastrukturu i mlađe kategorije može i mora dati rezultate i da je to najbolje rešenje za budućnost ovog sporta.“
Kakav status Vitezovi imaju u Kleku, postoji li podrška?
„Iako je klub kako sam i rekao još 2007. godine prešao da igra u Zrenjaninu, zbog boljih uslova i ipak veće baze mladih igrača, klub nije promenio svoj naziv i ostao je pod imenom Klek. Mesna zajednica Klek nam je uvek pomagala u skladu sa svojim mogućnostima i mi smo uvek bili zahvalni na tome. Takođe uvek smo i bili priznati kao jedan od najboljih timova u Kleku i uvek imamo svoje mesto u našoj zajednici.“
Iz Kleka je potekao veliki broj igrača u reprezentaciji, momaka koji su igrali u Evropi… Na koga ste posebno ponosni?
„Naravno, najveći uspeh i onaj na koga smo svi u klubu normalno najponosniji je Ilija Krajnović. Put koji je on prešao i za tako kratko vreme je prosto neverovatan. Od Kleka do Boston koledža za godinu dana je nešto što se nije desilo ni u mnogo ozbiljnijim zemljama poput Nemačke, Francuske, Engleske u kojima se ovaj sport igra i preko 50 godina. Eto, ovaj momak je ispisao najlepše stranice ovog kluba, ali i srpskog američkog fudbala.“
Ilija Krajnović je u Kleku napravio prve korake, a došao je do toga da se o njemu priča kao o NFL potencijalu. Kako to komentarišete?
„Ilija se našao što bi se reklo u pravo vreme, na pravom mestu. Snimili su ga skauti u pravom trenutku, dobio je poziv za jedan veliki „traj aut“ gde se istakao pre svega svojom konstitucijom, snagom i pokretljivošću. Znate to već, i iz košarke pre svega, da je potreba za velikim momcima, snažnim i brzima velika i u NBA ligi a ista je situacija u NFL-u. Zato verujem i siguran sam da će on svoj put do NFL-a naći, ali mora biti strpliv, vredan, uporan, i da ostane hladne glave, tako da mu od sveg srca želim da uspe u tome i da postane prvi Srbin koji je zaigrao u NFL-u, a počeo karijeru u Srbiji.“
Iz Kleka su potekli brojni velikani srpskog sporta, poput Vanje i Nikole Grbića, Dejana Bodiroge, Krajnović bi mogao da bude sledeći na listi, a da li je realno očekivati da će u nekom trenutku u budućnosti još neko iz Zrenjanina početi da krči put na NFLu?
„Iskreno, ovo što je uradio Ilija, biće teško ponovljivo. Mi smo talentovana nacija i nikad ne reci nikad. Veliki uspeh bi bio da iz Srbije uopšte još momaka uspe da ode na koledže u Americi.
Inače, i pre su naši igrači dobijali priliku na koledžima u Americi, ali nikad ovako prestižnog koledža, D1 najjače divizije, i šanse da se dobije prilika u NFL-u je mnogo veća kada ste član timova iz ove divizije.“
Ilija nam je u razgovoru rekao da je put ka NFL-u malo olakšan uz pomoć brojnih agencija koje vrše skauting i pomažu igračima da odu na koledž u SAD. Da li je moguće očekivati da će srpski američki fudbal iznedriti igrača koji će direktno odavde moći da izađe na draft?
„Trenutno u NFL-u postoji program za Internacionalne igrače koji igraju van Amerike, i najperspektivniji igrači iz celog sveta dobijaju priliku da postanu igrači NFL timova. Tako se broji igrača iz inostranstva dosta povećao u NFL-u, ali, nažalost, putem drafta igrači iz inostranstva teško dobijaju priliku. Iz tog razloga verujem da će proći još dosta vremena dok se broj igrača na draftu van Amerike ne poveća, pa samim tim i iz Srbije. Malo realniji je put kojim sad ide Ilija Krajnović, a to je koledž, pa zatim NFL.“
Kakva je budućnost američkog fudbala u Srbiji, i šta očekujete u narednim godinama?
„Budućnost američkog fudbala vidim kao svetlu, pojavljuju su novi mladi talenti, igrači imaju bolje uslove, treneri su napredovali, iza nas je skoro 20 godina sad kako američki fudbal postoji, dakle iskustvo postoji. Potrebno je da se nastavi ulaganje u infrastrukturu, opremu, sprave za treniranje, da klubovi uspeju da stabilizuju finansije, i da se privuku novi sponzori. Rad sa mladima je najvažniji i on donosi dugoročnu sigurnost da će neki tim ostati da postoji. Verujem da će ovaj sport napredovati kod nas dodatno iz godine u godinu, već smo kao reprezentacija među prvih šest u Evropi i mislim da će taj trend biti nastavljen dalje u smislu popravljanja daljih rezultata, kao i daljeg statusa Srbije kao jedne od najbolji zemalja u američkom fudbalu“, zaključio je Bikić za Nova.rs.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
