Foto: EPA-EFE/JEFFREY SAUGER

Ako ste se ovih dana pomalo zasitili priča o američkim izborima ili ste na sve gledali iz onog zdravijeg, sportskog ugla, možda i niste pogrešili – ovo zaista liči na borbu dvojice boksera teške kategorije u ogromnom ringu. I oba imaju svoju sportsku genealogiju, pre one političke. Tramp je, ipak, s te strane bio u jačem fokusu.

Taj veliki ring je karta Amerike. Gledate je onako na TV ekranu isparcelisanu na države, plave ili crvene boje, u zavisnosti od toga ko je od kandidata za predsednika, Džo Bajden ili Donald Tramp, osvojio koju od njih. Ako se u ovom nezapamćenom izbornom galimatijasu u istoriji američke demokratije uopšte može reći ko je pobednik!

PROČITAJTE JOŠ:

Sve deluje kao ona dečija slagalica; ostale su još neke nepopunjene celine da nečijom „nevidljivom“ rukom konačni izborni mozaik bude sklopljen. I ko god da je slavodobitnik u ovim izborima, sve je kao i u sportu – neko je pobedio, a neko izgubio, ali laureat nikako neće smeti da se zavarava, jer rezultat ostaje isti – Amerika je duboko podeljena. I bila je i pre ovog poslednjeg nadmetanja Bajdena i Trampa.

Priča o trci Bajdena i Trampa potiče davno, iz njihovih koledž dana, kada su i jedan i drugi kao zdravi američki mladići imali ogromne afinitete prema sportu.

Za Bajdena kažu da je u svojim studentskim danima, u Delaveru, bio veoma talentovan za dva sporta – američki fudbal i bejzbol. Prednost je davao onom prvom, ali se njegova sporstka strast nikad nije materijalizovala do kraja, jer je pobedila ona politička crta u njemu. Tako da nadimak „Daš“ (Dash), ostaje samo sećanje na te dane kada je poput munje grabio terenom da bi uhvatio upućenu mu loptu.

PROČITAJTE JOŠ: Ručak kod Novaka, noćenje kod Tea, a brijanje – kod Duška

I Donald Tramp je u svojim studentskim danima bio multitalentovan – kažu da ga je zanimalo više sportova, ali nekako je uvek naginjao bejzbolu, što priznaćete, i nije iznenađenje ako se prisetite da je u ovoj izbornoj kampanji najčešće nosio crvene bejzbol kape.

Plan A je bio da nasledi oca u biznisu sa gradnjom nekretnina, a plan B, nikad realizovan, da postane profesionalni bejzbol igrač.

„Trebalo je da budem igrač bejzbola. U Vojnoj akademiji Njujork bio sam kapiten bejzbol tima. Radio sam naporno kao svi, ali sam imao i talenta. Ljudi me pitaju da li sam naporno radio u sportu. Nisam. Voleo sam sve to previše da bih to nazivao poslom“, napisao je Tramp u jednom poglavlju u knjizi Brajana Kilmida iz 2004. godine, „Igra se računa: Najbolji i najpametniji u Americi o moći sporta“.

I onda se zapitate – šta je Donald Tramp sredinom osamdesetih godina tražio u američkom fudbalu?

U skladu sa svojim prezimenom (između ostaloh znači i nadvisiti, zaseniti), Donald Tramp je sa svojih 37 godina, u periodu kada se spremao da nasledi ogroman biznis svog oca, flertovao sa idejom da postane vlasnik velike NFL franšize.

Foto: EPA-EFE/JUSTIN LANE

Tramp Tauer, ponosna Trampova građevina u njujorškoj Petoj aveniji, otvorena je početkom te 1983. godine i sve je bilo sjajno – kompanija njegovog oca ušla je u silne investicione poslove, ali mladi Donald je želeo da privuče pažnju, nečim zaista senzacionalnim. I uspelo mu je.

Doduše ne u NFL, već u njenom bejbi izazivaču, USFL. Poznato je da je NFL zastupljen u jesenjem periodu i da se tada u SAD najviše pažnje poklanja mečevima u američkom fudbalu.

Tramp i ljudi koji su stajali iza osnivanja USFL (Američke fudbalske lige) imali su ideju da naprave prolećnu ligu, jednako atraktivnu, koja bi zaokupila pažnju sportom zaluđene nacije u vreme kada su profesionalci iz NFL odmarali.

Prva sezona je bila 1983. i u početku možda nije ozbiljno shvaćena, ali su u NFL naredne, orvelovske 1984. godine, ozbiljno bili uplašeni da bi katastrofične najave iz poznate knjige Džordža Orvela mogle baš njima da se dogode.

Za Donalda Trampa to je bio izazov – iako nikad nije utvrđen tačan iznos, veruje se da ja za devet do deset miliona dolara otkupio franšizu Nju Džersi Dženerals i krenuo žestoko u tu prolećnu avanturu.

Tramp je bio taj koji je Ligi od 12 klubova davao vetar u jedra, sve se vrtilo oko njegovih ideja i poteza, počeo je ozbiljan rat sa NFL oko kupovine najboljih NFL igrača. Polako je rastao polaritet između „velikog brata“, NFL, i mlađeg, odmetnutog, USFL.

Foto: Printscreen/Youtube

Neki su odoleli Trampovom izazovu, ali su mnogi poznati igrači tog vremena, poput Heršela Vokera, pohrlili u novu ligu.

Sve je delovalo idealno u početku, stadioni su bili popunjeni, čirlidersice u pauzi zabavljale publiku, a ABC i ESPN su prenosili mečeve milionskom auditorijumu.

Pokušao je Tramp da angažuje čak i čuvenog trenera Dolfinsa, Dona Šulu, ali se sve pretvorilo u katastrofu i od ugovora nije bilo ništa jer je Šula navodno tražio da u Tramp taueru dobije stan!

Ta USFL priča bila je kratkog daha, jer je Tramp, opet u skladu sa svojom prirodom da uvek želi bolje i više, poželeo da se ugira u tu NFL porodicu, iako su tamo od njega zazirali i nisu ga želeli.

PROČITAJTE JOŠ

Došao je na ideju da prolećni opet zameni jesenjim terminom, što bi se neminovno poklapalo sa NFL – tražio je spajanje dve lige, logično, jer bi to utrostručilo i njegovo ulaganje u ceo projekat, ali je – izgubio.

Iz tog vremena ostala je upamćena njegova izjava:

„Da je Bog želeo fudbal na proleće, ne bi stvorio bejzbol!“

Uspeo je da ubedi nekoliko vlasnika franšiza da je to dobra ideja, želeo je novu, zajedničku ligu za jesen 1986. i pokrenuo sudski proces traživši odštetu od NFL u visini od 1,7 milijardi dolara jer je tvrdio da su monopolizovali TV prava i onemogućavali pristup USFL timovima na stadione.

Šta se dogodilo u sudnici? Pirova pobeda za Trampa. U julu 1986. godine sud je presudio da NFL zaista kontroliše profesionalni fudbal, ali ne i televizijsko tržište. I od traženih 1,69 milijardi dolara, sve se svelo na farsično „obeštećenje“ za USFL od, zamislite svega – tri dolara!

Bio je to kraj jednog trogodišnjeg projekta i sna Donalda Trampa o vlasništvu nad NFL franšizom. Jer USFL je njemu, kako su ga kasnije optuživali, bio samo prelazna faza za NFL.

Foto: EPA/JOHN G MABANGLO

I kasnije, u eri svog predsedničkog mandata, Tramp je najčešće bio na suprotnoj strani. Najpoluparnije zvezde pre svega NBA, Medžik Džonson, Lebron Džejms, Pol Džordž, pa i mnogi iz sveta NFL otvoreno su u ovoj kampanji stali na stranu protivnika i pojavljivali se na demokratskim promocijama.

Ono odbijanje pozivnice Stefu Kariju i Golden Stejt Voriorsima, za prijem u Belu kuću, nije zaboravljen.

Imao je i Tramp svoje pristalice, oni koji su, kao i on godinama tražili da se poštuju američka i himna i zastava i da se ne kleči dok se ona izvodi.

A to prvo „klečanje“ izveo je NFL igrač Kolin Kepernik, kada je još 2017. želeo da iskaže na taj način protest zbog načina na koji policija u SAD tretira tamnopute ljude.

Kepernikov gest postao je nešto što je postao simbol otpora prema primeni sile, ali i iz ove priče može se zaključiti zašto nikada nije bilo romanse između Trampa i američkog fudbala.

Ipak je on čovek bejzbola, a što se politike tiče, sada bi mu samo jedan kopernikanski obrt bio od koristi. Tako tipično kada ste u cajtnotu i neprilici.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (0)