1
Slobodno sudijsko uverenje, podela utakmice na dva poluvremena i ukupno trajanje meča od 60 minuta su maltene jedina konkretna pravila u rukometu, sportu koji ima veliki potencijal, ali ga anahronost, odlaganje modernizacije i sporost nadležnih sve bacaju u zapećak sportskog sveta.
Autori: Ivan Džodić i Spasoje Veselinović
Nekadašnji rukometaš i sadašnji trener Veselin Vujović je u medijskim nastupima pozvao na promenu pravila kako bi se sport što više približio publici, učinio atraktivnim i zanimljivim ne bi li na taj način dobio još veću pažnju medija i sponzora.
PROČITAJTE JOŠ
Vujović je u javnost izneo niz sugestija među kojima su uvođenje dva poena, ograničenje napada i VAR tehnologija.
Božidar Đurković, predsednik Rukometnog saveza Srbije i takmičarske komisije Evropske rukometne federacije, naglasio je da su polemike o promenama pravila česte, ali da je za konkretne korake neophodna saglasnost većine.
„Pre više od godinu i po dana, posle Evropskog prvenstva u Hrvatskoj, Evropska rukometna federacija je od svih nacionalnih saveza tražila da se izjasne povodom promene pravila. Svaka zemlja je mogla da predloži promene neophodne da se rukomet ubrza iako je on već vrlo dinamičan i živ sport“, rekao je Đurković.
On se osvrnuo i na sugestiju trenera Zagreba da se uvede VAR tehnologija.
„U rukometu postoji tehnologija pod nazivom video instant riplej i koristi se na svim većim takmičenjima kako bi pomogla sudijama da razreše eventualne dileme. Arbitri imaju pravo da sporne situacije pogledaju na ekranu za delegatskim stolom“.
Najčešća tema rasprave u rukometnim krugovima kad su na dnevnom redu pravila je trajanje napada i potpuno oslanjanje na sudijsku procenu da li je on pasivan, a Đurković je po tom pitanju izrazio saglasnost sa Vujovićem.
„Određene stvari, za koje smo svi uvideli da mogu da budu sporne i problematične poput sudijske procene da li je napad pasivan ili ne, mogle bi da se preduprede ograničavanjem napada na tačan vremenski period. Ipak, kao što sam rekao, savezi su imali priliku da se izjasne tim povodom i malo je bilo onih koji su se zalagali za promenu. Da bi čelni ljudi rukometa preduzeli određene korake neophodno je da su svi saglasni, promene ne idu od pojedinca“.
Đurković je istakao da je Evropska rukometna federacija u prethodnom periodu već uvela brojna unapređenja prvenstveno sa ciljem da se izbegnu neregularnosti i zloupotreba određenih pravila.
„Pravila diktira Svetska rukometna federacija u dogovoru sa kontinentalnim federacijama. Postoji radna grupa koja se bavi unapređenjem pravila igre. U Evropskoj rukometnoj federaciji smo uveli pregršt novina. Leteće izmene unosile su polemiku i ostavljale prostor za manipulacije i zbog toga su uvedene dodatne kamere, implementiranje video instant ripleja takođe je unapredilo igru, kao i pametna lopta i pregršt drugih novina“, rekao je Đurković za Nova.rs.
Potpuno drugačije gledište imao je Jovica Cvetković, iskusni rukometni trener i bivši selektor Srbije.
„Rukomet danas gledam kroz drugu prizmu. Fokusiran sam pre svega na dešavanja kod nas, koliko je nama potrebno da stignemo moderni rukomet i novine koje su prethodno uvedene. Još se ni u njima ne snalazimo, a za svaku promenu u rukometu je potrebno strašno mnogo rada“, počeo je priču za Nova.rs Cvetković.
PROČITAJTE JOŠ
On je istakao da domaći igrači prevashodno moraju da rade na tome da priđu ekipama koje su po ovim pravilima došle do rezultata.
„Rukomet je po mom mišljenju veoma atraktivan. Mnoge zemlje ne mogu da dostignu taj nivo jer imaju probleme. Među njima smo i mi. Ne možemo dugo da zadržimo igrače, loše se radi, nema sredstava i čim igrač pokaže neki kvalitet na meti je menadžera i odlazi. Još uvek se oslanjamo na to šta igrači postignu kad odu preko“.
Rukometni stručnjak naglasio je da moramo da se okrenemo sebi i ispred globalnih rukometnih tema stavimo lokalne.
„Ne treba da nas interesuju promene igre. Predloženi model i ograničenje vremena su pokušani odavno. Moramo da pre svega dostignemo brzinu rukometa kojom igraju druge nacije. Preduslov za brzu i uspešnu igru je tehnika kako igrači ne bi grešili, a mi je nemamo. Rukomet u vodećim zemljama sveta je vrlo atraktivan i mami publiku, pa je na tribinama pet, deset hiljada gledalaca“.
Suštinu problema Cvetković vidi u načinu rada sa mladima, odnosno njihovoj obuci.
„Kad dođemo u situaciju da igramo sa tehnički spremnim ekipama nemamo apsolutno nikakvu šansu, zato se nalazimo na 28. mestu na svetu. Trebalo bi da se bavimo sobom, a ne unapređenjem rukometa na golobalnom nivou. Da vidimo kako da postignemo ono što je aktuelno danas u rukometu. Drugi mnogo više pažnje obraćaju na usavršavanje mlađih kategorija. Sa decom moraju da rade stručni ljudi koji će ih obučiti da u punom trku obavljaju sve radnje neophodne da se na kraju rezultira golom. Ne mogu da pričam o nečemu novom kad mi je u glavi non-stop naš problem. Okrećemo se od evidentnog problema, a on je nestručnost na svim poljima”, rekao je Cvetković.
Potpredsednik Rukometnog saveza Srbije Dragan Škrbić veruje da je rukometu neophodna modernizacija kako bi postao bliži publici.
„Mislim da u rukometu treba da se promene pravila i mislim da se 90 odsto ljudi pita zašto se to dosad nije dogodilo. Treba ograničiti vreme napada, da ono više ne bude određeno samo slobodnim sudijskim uverenjem“, naveo je Škrbić.
On je istakao i da bi bilo dobro uvesti video tehnologiju, navodeći da postoje primeri u drugim sportovima.
„Vidimo da to nije donelo neke velike probleme“.
Škrbić apostrofira da je rukomet dobio na popularnosti kada je uveden „brzi centar“.
„Rukomet je time postao drugi sport, lepši za gledanje, privlačniji za publiku, sponzore… Postao je globalni sport, pojavile su se države u kojima se pre toga rukomet gotovo nije ni igrao. Trebalo bi se rukovoditi time, potrebne su promene pravila, recimo da bi dupliranje vrednovanje gola kod šuta sa deset metara povećalo atraktivnost sporta za gledaoce“.
Legendarni rukometaš navodi da su sve odluke o tome u ingerenciji Međunarodne rukometne federacije.
„Odlučuje se na nivou sveta, a već postoje određeni projekti na kojima se dugo radi, poput samolepljive lopte. Korišćenje lepka je postalo problematično, preveliko nalepljivanje može da oteža kontrolu lopte, prlja se podloga, ne znam ni koliko je higijenski kada se sva prašina zalep za loptu. EHF priča o tome odavno, napravljen je projekat sa željom da se patentira lopta koja bi se lepila za ruku, ali… Reći da svi treba da koriste jednu vrstu lepka je kao da se kaže da svi treba da nose patike jednog proizvođača“, istakao je Škrbić.
U razgovoru za Nova.rs, Škrbić je naveo da ni njemu kao bivšem rukometašu i sada gledaocu nije jasno pravilo „probijanje ili faul“.
„To treba da se odredi, da se uvede kriterijum, kao na primer u košarci. Ako je igrač sa obe noge na zemlji onda je to probijanje, a sada se ne zna, jednom jeste, jednom nije… Primetićete i da sudije na početku utakmice puštaju duže napade nego na kraju…“, istakao je Škrbić.
Za sada – tako je kako je, a aktuelne okolnosti bi mogle da daju dovoljno vremena nadležnima da se osvrnu na nove ideje, kako bi približili sport publici, dobili više pažnje, a samim tim i više novca koga će sasvim sigurno nedostajati u narednom periodu.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
