Povratak velikana.
Vaterpolo reprezentacija Srbije će u januaru nastupiti na Evropskom prvenstvu, a selektor Uroš Stevanović će imati na raspolaganju jednog od najboljih vaterpolista današnjice, Dušana Mandića.
Mandić je, nakon skandaloznog ponašanja čelnika Novog Beograda i odstranjivanja iz tima u martu, doneo odluku da tokom leta ne nastupa za reprezentaciju Srbije i posveti se stabilizaciji.
Ona je usledila pod kapicom Ferencvaroša, a nakon što je u reddovima mađarskog velikana počeo da pruža partije na koje je navikao ljubitelje vaterpola, Mandićevo ime se našlo i na spisku za turnir koji će od 4. do 16. januara biti održan u Dubrovniku i Zagrebu, pošto je prethodno zbog ratnog stanja oduzet Izraelu.
A šta Mandić donosi i zbog čega predstavlja pojačanje čiji uticaj na ekipu će biti veoma teško izmeriti?
Poći ćemo od one taktičke strane.
Srbija je nakon juna i Manidćeve odluke da ne bude deo selekcije otišla na Svetsko prvenstvo u Fukuoki i uspela da napravi iznenađenje osvajanjem četvrtog mesta, na tom putu savladavši neugodni i uporni Japan i Italiju posle boljeg izvođenja peteraca u četvrtfinalu, dok je u grupi bila druga uz spektakularnu igru protiv Španije (poraz 16:14), ubedljivu pobedu nad Južnom Afrikom (30:5), te novi podvig, ovog puta protiv Crne Gore.
Taj rezultat dobija dodatno na težini ako se uzme u obzir da je Srbija na ovo takmičenje otišla bez ijednog levorukog igrača.
Pod uslovom, naravno, da se Mandić – a nema razloga da ne bude tako – nađe među igračima koje će Stevanović povesti u Hrvatsku, Srbija će imati ne samo dodatnu opciju u napadu, već i jednog od najboljih igrača sveta na poziciji desnog krila, što znači da odbrane više neće moći da se mnogo više fokusiraju na takozvanu „zgodnu“ stranu već će mnogo više pažnje posvetiti i samom Mandiću, što će otvoriti prostor čitavom ostatku ekipe da u mečeve ulaze mnogo rasterećeniji. Jasno je da Stevanović ima na raspolaganju izuzetno talentovan sastav, a Mandić bi predstavljao veliku nadogradnju.
Ipak, nije to jedino zbog čega je Mandić bitan. Reprezentaciji Srbije nedostaje, uz Nikolu Jakšića, još jedan lider,a teško je očekivati da tu ulogu može da preuzme i ispuni od Mandića, pre samo dve godine ubedljivo najboljeg igrača sveta.
Samo saznanje da je jedan takav igrač uz vas može poprilično pozitivno da utiče na ostatak ekipe, da ne govorimo o ogromnom iskustvu i činjenici da bi, bez ikakve sumnje, podigao ostatak selekcije.
Nastup na Evorpskom prvenstvu važan je i jer će najbolje plasirana selekcija koja već nije obezbedila plasman na Olimpijske igre (to su dosad uspele Francuska, Grčka i Mađarska sa starog kontinenta) doći do vize za Pariz, pa bi Srbija mogla već u januaru da obezbedi mesto tamo.
Ukoliko, Srbija ne uspe u tome u Hrvatskoj, imaće šansu na Svetskom prvenstvu koje će od 2. do 18. februara 2024. godine biti odigrano u Kataru, u Dohi, gde će biti podeljene još četiri vize.
Ipak, Mandićevo prisustvo i kvalitet mogli bi da donesi prevagu ne samo u grupnoj fazi protiv Nemačke, Malte i Izraela, već i u drugoj fazi, gde ih, ako osvoje prvo mesto, očekuje četvrtoplasirani iz grupe u kojoj su Crna Gora, Španija, Francuska ili Hrvatska, a potom Mađarska, Italija ili Grčka, pošto Gruzija teško da može do senzacije pored tri velesile.
Mandić se vratio u najboljem mogućem trenutku, Stevanović je dobio jednog od najboljih igrača sveta – na „delfinima“ je da pokušaju da naprave iskorak i pokažu da nisu bez razloga na mestu onih koji su srpskom vaterpolu doneli najveću slavu u istoriji.
BONUS VIDEO Novakova simfonija