0
Kada ćemo opet na teren, verovatno se pitaju svi sportisti, kod kojih je, nakon što se sve završi, najveći strah prisutan od povreda. Koliko je vremena optimalno potrebno da se posle dugačke pauze vrate u formu? Generalno gledano, najmanje tri nedelje odgovor je do kog je došla Nova.rs.
Naravno, postoje varijacije od sporta do sporta, kako u timskim, tako i u individualnim disciplinama. Možda i nešto još važnije je koliko će trajati sama pauza zbog pandemije koronavirusa, pošto globalni kraj, za sada, baš i nije na vidiku. Gotovo dva meseca je na snazi situacija u kojoj je ceo sport stao, što se nikada pre nije dogodilo, ni u vreme ratova.
A, onda na red dolaze i razlike kod pojedinaca, nekome je potrebno manje, nekome više vremena da dostigne iole željenu formu od trenutka kada se kaže – od sutra se vraćate u pogon.
PROČITAJTE JOŠ
Bojazan od povreda je nešto što sportisti ne mogu da izbace iz glave. Ne zato što su plašljivi, naprotiv, nego nikada nisu bili u ovoj situaciji, plus imaju nevidljivog protivnika naspram sebe. Ne može da mu se gurne lopta kroz noge, ne mogu fintom da mu se „polome“ zglobovi, ne može da se zakuca preko njega, ili da se „skuva“ na mreži u maniru vrhunskih tehničara, pogodi u centar, prepliva za rekordno vreme.
Zaista će povratak na teren biti istinski izazov, sa kojim se do sada nikada nisu susreli, kakvu god da su prethodno pauzu napravili. Najteže povrede ostavljaju ožiljke za ceo život, ali ovo prisilno odvajanje od nečega što najviše vole da rade imaće višestruke posledice – kako fizičke, tako i psihičke.
Zato se mnogi zalažu za konačan prekid sezone, jer vremenski cajtnost nasuprot enromnog finansijskog gubitka može da dovede do još veće štete u kojoj bi najviše ispaštali sami sportisti.
„Mnogo zavisi od toga kada će se pandemija završiti, već više od mesec dana svi treniraju kod kuće. Veliko je pitanje koliko to uopšte može biti efikasno. Ako se situacija vrati u normalu početkom maja, biće skoro dva meseca samoizolacije“, kaže za Nova.rs Danilo Anđušić, srpski košarkaš i član francuskog Burža.
Povratak zavisi od osobe do osobe
Košarkašica Aleksandra Crvendakić kaže da dani i meseci rada u nesvakidašnjim uslovima ne mogu da se mere ni sa jednim treningom.
„Mi i kada sedam dana odmaramo, to nam je previše, a ne kada je pauza ovolika. Sada možemo da radimo na stvarima na kojima ne možemo tokom sezone, da održim tonus, ali da se ni ne optereti telo previše. Mesec i po dana ovavkog rada, u ovim okolnostima, ne može da se poredi ni sa jednim pravim treningom. Kada bismo sutra, kad god to bude bilo, krenuli sa radom, mislim da baš dosta individualno zavisi koliko je kome potrebno da dođe do neke optimalne forme. Mesec i po dana je baš dug period, bilo bi suludo odmah da se igraju utakmice, jer bi isto tako odmah usledile povrede“, ističe Crvendakićeva.
Istina je da sportisti imaju pauzu između sezona, ali i tada generalno svi, pa i košarkaši, nisu 100 odsto na „raspustu“, već se najčešće radi o aktivnom odmoru.
„U suštini važi da je za povratak potrebno onoliko vremena koliko je trajala pauza. Fizički, mislim da će biti neophodno bar tri nedelje da se vratimo u normalan ritam treninga. Otprilike, kao kada se posle letnje pauze vratimo u klub. Verujem da je to adekvatan period da se vratimo u iole takmičarski ritam“, ističe Anđušić i dodaje:
„Jako je teško proceniti zbog velike opasnosti od povreda igrača. Najbolje za zdravlje bi bilo prekinuti sezone, kao što je slučaj u Francuskoj. Mnogo je teško posle tolike pauze imati, na primer, 10 dana treninga i odmah krenuti sa utakmicama“.
Koliko cela situacija može da ima drastične posledice za Nova.rs je pričao i plivač Čaba Silađi. Srpski olimpijac je tada rekao čak i da od „sutra“ skoče u bazen, opet bi bili u hendikepu da je održavanje Olimpijskih igara u Tokiju ostalo za ovo leto. Jer, pravih izdanja i vrhunskih rezultata nema bez kontinuiranog rada, dok vraćanje na staro zahteva i vreme i strpljenje.
„Zabrana korišćenja bazena je baš veliki problem. Nemamo način da to nadoknadimo i hitno nam je da se nešto reši. Nisam ušao u bazen osam dana! Godišnje pravim jednu pauzu od 14 dana i to u avgustu kada se završi sezona. I sada se bliži pauza te dužine, što je ogroman gubitak“, ispričao je Silađi pre mesec dana.
Jasno je da je pauza u dužini godišnjeg odmora davno premašena i da će plivačima verovatno biti potrebni meseci da nadoknade izgubljeno vreme.
Sa druge strane, takmičarima u drugim pojedinačnim sportovima možda neće biti potrebno toliko. Ivana Maksimović Anđušić za Nova.rs kaže kako u streljaštvu ima i drugih metoda treninga od onih u samoj streljani.
Menjaće se pravila
Profesor Vladimir Koprivica veruje da će se posledice iznuđenog prekida tek izučavati, jer se moderni sport prvi put suočava sa ovakvom situacijom.
“Ono što će biti dobro iz svega ovoga jeste da će morati da se dopune pravila, jer ne postoje nikakva pravila za ovakve situacije kada sve mora da stane. Verovatno će MOK, nacionalni komiteti, razna takmičenja morati da donesu smernice šta da se radi u tom slučaju”.
„Kod nas je malo drugačije, određene mentalne treninge i inače možemo da radimo u kućnim uslovima. Takođe, takmičari koji su ostali van Srbije, na primer u Mađarskoj, mogu sami da treniraju u streljani. Što se mene tiče, iskreno, nešto slično sam prošla kroz mnogo dužu pauzu u trudnoći, pa verujem da se povratak neće mnogo razlikovati i nakon ovih mesec i po, ili dva, zavisi koliko bude trajala pauza. U nekim situacijama nama u streljaštvu fizička sprema nije presudna, ali će svakako biti potrebno vreme da se vratimo gde smo bili“, kaže Ivana Maksimović Anđušić.
Šta o celoj situaciji kaže struka? Osnovni problem je narušen konitinuitet u radu kao jedna od najvažnijih stvari u treningu, smatra profesor Vladimir Koprivica, jedan od najcenjenijih stručnjaka u oblasti kondicije. Kako ističe, formu je nemoguće održati čim prestane takmičenje i to malo potraje, čak ni samim treningom u normalnim okolnostima, jer nema takmičarske draži.
“Ta prva takmičenja posle pauze bi bila ona najvažnija, plej-of, fajnal-for… Igrači bi u kratkom periodu morali da odigraju mnogo utakmica sa malim pauzama i bilo bi sigurno mnogo povređenih, mnogo ozbiljnih povreda. To je sada pitanje – čovek ili kapital. Ta dilema u sportu će biti sve veća. Kojom brzinom se bude oporavljala ekonomija, to brzinom će se oporavlajti i sport. Sad se vidi koliko je moćna priroda. Ne daj Bože, ali možda će nekada džak krompira biti vredniji od olimpijske medalje”, poručio je Koprivica.
Kad se podvuče crta i pandemija bude pod kontrolom, a sportisti se vrate uobičajenim obavezama, tada će moći da se precizira koliko će im vremena biti potrebno da budu u stanju da se takmiče. Za sada je to minimalno tri nedelje, sa tendencijom uvećanja iznuđenog pripremnog perioda. Kao dan je jasno da sport kakav smo poznavali polako odlazi u zaborav po brojnim parametrima.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
