0
Nemački fudbal je doneo odluku kad će opet na teren. Startnom bloku prilaze Španci, Englezi i većina liga u Evropi koje najavljuju okvirne termine.
Gotovo svi u glas pričaju kako će tim potezima sezone i klubovi biti blizu spasa. Ali, niko ne pominje najvažnije proizvođače – igrače. Njih očigledno niko od „nadležnih“ ništa i ne pita, već su prinuđeni da sami, pojedinačno, izlaze u javnost, uglavnom putem društvenih mreža, tražeći odgovore na mnoga pitanja.
A jedno se izdvaja: ko snosi rizik ako se zaraze, ko će snositi odgovornost?
PROČITAJTE JOŠ
Za sada ga nije preuzeo niko. Niti državna ministarstva zdravlja, niti klubovi, niti sportska udruženja i federacije. Baveći se sopstvenim preživljavanjem, pomenuti sportski subjekti, svesno ili nesvesno oponašaju Luja IV (za koga se vezuje apokrif „Država, to sam ja“), pokušavajući da nature mišljenje da bez njih neće biti ni sporta.
Ipak, lako je, čak i laiku da zakjuči da je i pre njih postojao sport (a postojaće i posle), ali i da se trenutvo odvoja žestoka borba za novac, na čijoj prvoj, čini se i jedinoj liniji fronta, treba da budu igrači i članovi stručnog štaba.
A uprave, vlasnici, predsednici… ? Oni će sve to posmatrati iz bezbedne pozadine, kao što su sa bezbedne udaljenosti od po nekoliko desetina, pa i stotina kilmetara, putem raznih „čuda tehnike“, svih ovih nedelja ugovarali detalje oko nastavka sezone, gotovo svakodnevno iznoseći podatke kolika će biti šteta ako se „svira“ kraj.
Portugalska Vlada ne želi odgovornost
Portugalski fudbalski savez saopštio je da Liga, klubovi i igrači moraju da preuzmu odgovornost za posledice nastavka sezone, navodeći da je to prvi uslov koji su postavile vlasti kako bi dozvolile da se šampionat nastavi krajem meseca. FS Portugala je istakao da liga, klubovi i igrači u svakom trenutku „preuzimaju rizik od infekcije“ i „snose odgovornost“ za sve moguće posledice povezane s bolešću i za „rizik za javno zdravlje“. Portugalska vlada je 30. aprila saopštila da se fudbalsko prvenstvo može nastaviti poslednjeg vikenda u maju pred praznim tribinama.
Svi oni pominju „brda para“, uglavnom od TV prava, koja ih čekaju sa pokretanjem takmičenja. Ali, svesno prećutkuju da se iza tih brda kriju daleko veće opasnosti koje mogu da se pojave kada sportisti zakorače na teren. Čak ni slučajevi zaraza u Drezdenu, Kelnu, Saragosi, Badaloni… nisu bili dovoljno upozoravajući.
Da li je potrebno da se, ne daj Bože, neko od sportista priključi na respirator da bi kiseonik došao u glavu pojedinih sportskih čelnika i da neko sedne, stavi prst na čelo i kaže – dosta.
Ko će od njih da skupi hrabrost, ne da potpiše onaj telegram koji niko ne želi da dobije, ili pošalje buket sa parnim brojem cvetova, već da zazvoni na vrata, pogleda u oči porodicu i ponese krivicu?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
