Olimpijske igre, kada je u pitanju broj medalja, obeležila je neizvesna trka timova Sjedinjenih Američkih Država i Kine (obe države imale po 40 zlata, SAD odnele pobedu sa 44 srebra i 42 bronze, naspram 27 srebrnih i 24 bronzane medalje Kineza).
Gledajući kompletan broj medalja, treća je bila Velika Britanija (65), Francuska je po ukupnom broju medalja bila četvrta (64), Australija peta (53), Japan šesti (45), a Italija sedma sa 40.
Da su kojim slučajem nastupali pod zastavom univerziteta, osmo mesto po broju ukupno osvojenih medalja sa 39 (12 zlata, 14 srebrnih i 13 bronzanih) bi zauzeli sportisti sa američkog univerziteta Stenford (kompletan bilans medalja možete da pogledate ovde)
Kada je u pitanju zvanično rangiranje prema Međunarodnom olimpijskom komitetu, Stenford bi bio deveti.
Naravno, u pitanju nisu samo sportisti koji trenutno pohađaju ovu ustanovu (oni osvojili osam), već i oni koji su gotovo sve što su znali naučili na Stenfordu.
Tako je Kejti Ledecki osvojila dva zlata, Tori Haski tri, Regan Smit dva – sve u plivanju, fudbalerke Naomi Girma, Tijerna Dejvidson i Sofija Smit su osvojile zlato sa reprezentacijom SAD u fudbalu, Valeri Olman zlato u bacanju diska a Vivijan Kong, koja je predstavljala Hong Kong, zlato u mačevanju.
Među osvajačima medalje su i Ben Halok, Aleks Bouven i Dilan Vudhed (vaterpolo), te Danijela Jacković, košarkašica koja nastupa za Australiju.
Svi oni su svoje prve korake ka ozbiljnom sportu napravili upravo na Stenfordu.
Iza sebe su ostavili Nemačku (ukupno 33 medalje), Kanadu (27 medalja), a ako bismo Srbiji svakog sportistu računali kao jednu medalju, ponovo bi Stenford imao više – 39 naspram 28 (vaterpolisti 12, košarkaši 12, strelci dve, tenis jedna i tekvondo jedna).
Samim tim nameće se pitanje – kako je moguće da je jedan univerzitet stvorio toliko vrhunskih sportista?
I kako je moguće da taj univerzitet ima dovoljan broj medalja da bude među najboljim zemljama na svetu?
Odgovor je jednostavan – deo je jednog savršenog sistema koji funkcioniše već decenijama. Tako su, na primer, sportisti sa američkih koledža osvojili neverovatnih 66 medalja na Igrama, od čega 22 zlata?!
Stenford je najbolji među njima jer postoji ozbiljan sistem koji se bavi kvalitetom rada sa mladim sportistima i koji od njih od Igara do Igara pravi šampione. I ciklus ne prestaje – tako je i Majkl Felps svojevremeno predstavljao univerzitet Mičigen, Rajan Lohte Floridu, Leon Marčan Arizona Stejt, a naš Milorad Čavić univerzitet Kalifornija.
I posle njih će doći neki novi olimpijski šampioni, jer postoje konstantna ulaganja što u razvoj sportista, što u razvoj programa – u to uključujući razvoj trenera, unapređenje uslova za treninge…
A kod nas, za to vreme, selektorka ženske košarkaške reprezentacije Marina Maljković mora da upućuje maltene vapaj (za koji je pitanje da li će ga iko čuti) kako bi bila napravljena barem podloga za stvaranje nekih budućih šampionki.
O ostalim sportovima da ne govorimo – uostalom, Srbija je zemlja košarke… I fudbala, pošto se stadioni grade dok klubovi imaju dve pobede u Evropi za dve godine – za to vreme, deca koja bi trebalo da nastave niz od tri zlata na Olimpijskim igrama treniraju u hladnim bazenima.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare