0
Olimpijske igre u Parizu od nas su udaljene 28 dana, a trenutak je da se podsetimo i nekih pravih superheroja koji su se nadmetali na Igrama i uspeli da učine nemoguće.
Od Igara do Igara, svet sa oduševljenjem gleda neverovatna dostignuća sportista, obaranje rekorda… Tako su svi bez daha gledali kako Jusein Bolt pomera granice u sprintu, ozloglašeni Majkl Felps obara rekord po broju medalja, a iz turnira u turnir „iskaču“ neka nova imena.
PROČITAJTE JOŠ...
No, iako se o njima ne priča koliko bi trebalo, postoje i neki sportisti koji su uspeli nemoguće, ne samo došavši do Olimpijskih igara, već i na njima ostvarivši ozbiljan rezultat, iako su pored konkurencije i brojnih protivnika morali da se bore i sa određenim invaliditetom.
Kada se spomene ime Marle Ranjan, najveći broj ljudi imaće poteškoća da se seti njenog lika, ali oni koji nešto ozbiljnije prate dešavanja u atletici znaju da je u pitanju žena koja je ostvarila neverovatan podvig.
Ona je, iako zakonski slepa, ne samo uspela da dođe do Olimpijskih igara u Sidneju 2000. godine, čime je postala prva slepa osoba koja se takmičila na Igrama, već je ostvarila spektakularan rezultat – zauzela je osmo mesto na trci na 1.500 metara, najbolje od svih takmičarki iz SAD.
Problem sa vidom ima i Im Dong Hjun, ali to ovog momka iz Južne Koreje nije sprečilo da osvoji dva olimpijska zlata (2004. u Atini i 2008. u Pekingu), te bronzu (2012. u Londonu), iako na jedno oko vidi tek 20 odsto. I na sve to, oborio je svetski rekord.
Herojskim podvigom može da bude smatran i uspeh Lore Kolet, Britanke.
Devojka koja je život posvetila konjima i od detinjstva se bavila konjičkim sportovima pala je sa konja 2013. godine, i tom prilikom je zadobila stravične povrede – frakturu ramena, slomljena rebra, probušeno plućno krilo, povredu jetre i oštećenje bubrega, a doktori su čak pet puta morali da je oživljavaju.
Da stvar bude još bizarnija, delić kosti iz ramena se odvojio i kroz krvotok došao do oka gde je oštetio očni nerv. Uspela je da se izvuče posle šest dana u komi.
Osam godina kasnije, na Olimpijskim igrama u Tokiju osvojila je zlato.
A koliko jak je sportski duh među ljudima sa sličnim problemima pokazuje i priča Asunte Legnante, bacačice kugle iz Italije.
Rođena sa glaukomom, nije dozvolila da je problemi sa vidom zaustave, pa je 2007. u Birmingemu osvojila zlato na Evropskom prvenstvu, da bi 2008. u Pekingu na Olimpijskim igrama imala cilj borbu za sam vrh. Podbacila je, zauzela tek 19. mesto u kvalifikacijama, zbog čega je nameravala da se povuče. Ipak, odustala je (srećom) od te ideje, i na Paraolimpijskim igrama osvojila dva zlata – 2012. u Londonu i 2016. u Rio de Žaneiru.
Bolji dokaz od njih da je sve moguće, uz malo (više) truda, ne postoji.
BONUS VIDEO
