Navijači Crvene zvezde su decenijama bili jedan od simbola borbe protiv vlasti. I ne samo oni... Srbija je polarizovana na crveno-beli i crno-beli deo kao ni za šta drugo u bilo kojoj sferi, i jedni i drugi umeju da odu u neželjenu krajnost, ali umeju nekad i da se ujedine. Za opšte dobro, za viši cilj, za ono što prevazilazi navijačke obojenosti.
Otprilike, po rođenju se brzo reši da li navijate za Zvezdu ili Partizan, retki su oni koje sport uopšte ne dotiče. A ta opredeljenost često se desi da prevazilazi privrženost voljenom klubu, pogotovo ako ste iz Srbije.
Jer, glas na nekoj fudbalskoj i košarkaškoj utakmici čuje se jače i jasnije nego neki drugi. A neke utakmice danas su važnije od drugih, igraju ih neki mladi asovi, neke nove, sjajne generacije, a bodre ih naši najveći sportisti. Od Bogdana Bogdanovića, Alekse Avramovića, Marka Gudurića, Nemanje Vidića, Dejana Bodiroge, Novaka Đokovića, Tine Krajišnik preko Miroslava Berića, Vladimira Štimca, Aleksandra Atanasijevića, Ivane Španović, Milice Gardašević, Anje Crevar i svih ostalih, sada ih već ima toliko da ih je teško i pobrojati…
Borbi studenata za istinu i pravdu, nakon što je 15 osoba stradalo usled pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, pridružili su se i njihovi roditelji, nastavnici i profesori, te poljoprivrednici, glumci, sportisti, građani, ali sve više i – navijači. Ne svi, možda ne i oni najtvrdokorniji, barem ne javno, ali jesu i to je trenutno bitno.
Navijači Partizana odavno na košarkaškim utakmicama izražavaju nezadovoljstvo protiv vladajućeg režima vređanjem predsednika Srbije, a na večitom derbiju u ABA ligi odigranom u ponedeljak učinili su i navijači Crvene zvezde.
Možda neočekivano, ali se zaorila Arena od uvreda na račun predsednika Aleksandra Vučića. Najvatrenije pristalice kluba, „delije“, inače ne dolaze na utakmice ABA lige, tako su i sada izostale sa večitog derbija u regionalnom takmičenju, a glas crveno-belog dela naroda se čuo… Na derbiju je prema zvaničnom sajtu ABA lige bilo tačno 13.584 gledaoca, veliki deo njih je jasno poručio šta misli o vladajućem režimu i svemu što uz njega ide.
Jedni kritikuju zašto su se tek sad oglasili, drugi podržavaju što uopšte jesu kad god, jer samo združeni i u najvećem broju može nešto i da se promeni.
Što bi se reklo, izgleda da je strah promenio stranu, o čemu svedoči i onaj dostojanstven skup na Slaviji od 22. decembra koji je prebacio 100.000 okupljenih građana. Da nije bilo „problema“ sa vučom na prugama ka Beogradu, kao i na nekim drugim saobraćajnicama, verovatno bi bila i koja desetina hiljada više.
I bez obzira šta ko posle toga mislio ili rekao, i ti ljudi u Areni su pokazali šta misle i da se možda više ne boje.
Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast ovako nešto nije se desilo, deluje da je strah nestao, a bio je ogroman iz brojnih razloga. Bez straha se trči u istoriju, kao što je to činio kapiten Bogdanović na Olimpijskim igrama, kao što je to činio Bogdan kada je pokrenuo i podršku reprezentativaca, a oni koji su uvek uz njih sada su i uz studente. I navijači Zvezde i navijači Partizana, verovatno i svi drugi kojima su neke druge boje u srcu.
BONUS VIDEO Mića Berić podržao studente i poslao im srce u programu uživo