7
SBC Revenge, najbolja domaća i regionalna organizacija proslaviće deceniju od osnivanja 44. izdanjem, MMA spektaklom koji će biti održan u Beogradskoj areni 9. septembra 2022. godine sa početkom od 20 časova, a jedna od najvećih zvezda večeri biće uprvo voditelj programa, glavnom i bradom najviši borac u istoriji UFC-a Stefan Struve.
Bivši holandski borac Stefan Džejmi Struve košarkaške visine (2,13m) koji se kao teškaš takmičio u Ultimate Fighting Championshipu (UFC) iza sebe ima nesvakidašnju i fantastičnu biografiju MMA fajtera.
PROČITAJTE JOŠ
Pred vratima smo najvećeg MMA događaja u Beogradu ikada, i organizaciono i takmičarski – SBC Revenge 44. Šta očekujete, kakve borbe, kakvu noć MMA ratnika?
“Očekujem veče odličnih borbi. Nedavno sam bio u Novom Sadu na snimanji MMA rijaliti programa „Ad Astra Per Aspera“ i nivo borbi je zaista bio vrhunski. Budući da da na SBC 44 Revenge nastupaju još neka zvučnija imena, verujem da ćemo gledati jedan od najboljih događaja u Evropi. Dolazio sam u Srbiju i ranije, u Novi Sad, pre nekih pet godina, 2017. godine. Bio sam na trenerskom zadatku na SBC Revenge manifestaciji. Sada sarađujem sa SBC Revenge organizacijom, pravim ljudima koji zaista vole MMA sport. Srbija je prelepa, i ljudi su divni. Uvek sam srećan kada dođem u Srbiju, i verujem da ću sve češće boraviti u vašoj zemlji. Znam dosta stvari o Srbiji. Volim prirodu kod vas. Prošlog puta sam imao priliku da uživam na Dunavu, zaista je prelepo. U mom gradu, jedan poznati fudbaler je baš iz Srbije. Baš se radujem što ću često dolaziti kod vas”, ističe čuveni UFC as Struve.
Do 14 godine igrao je fudbal, kada igrom slučaja odlazi u lokalnu terenu i svoj život posvećuje mešovitim borilačkim veštinama u kojima će kasnije ispisati istoriju.
Prvi i jedini amaterski MMA meč Struve je imao sa 16 godina i pobedio je nokautom udarcem glavom. Do 20 rođendana postigao je rekord od 16–2 na profi sceni MMA. Debitantski meč u UFC-u je izgubio, ali je nastavak UFC priče za gorostasa iz zemlje lala imala sjajan nastavak. Najpre pobeda nad Denisom Stojnićem u meču gde je bio na rubu poraza i uprkos velikom krvarenju stigao do trijumfa. Usledile su brojne pobede, vrhunske predstave u oktagonu, što mu je donelo i devet UFC nagrada: “Ultimate Fighting Championship Fight of the Night” (dva puta) protiv Stipe Miočića i Aleksandra Volkova, performans večeri (dva puta) protiv Antonija Silve i Markosa Rogerija de Lime, nokaut noći (jednom) protiv Kristijana Morkrafta, “Submission of the Night” (tri puta) protiv Čejsa Gormlija, Peta Barija i Lavara Džonsona, “Cage Gladiators” – šampion u teškoj kategoriji (jednom).
Jedna od najvažnijih i najvećih pobeda Struvea je nad do tada neporaženim Stipom Miočićem na septembra 2012. pobedivši u tehničkim nokautom u drugoj rundi.
Struve se suočio sa Markom Huntom 3. marta 2013. kada je pred izlazak na meč osetio udar srca, ali nije bio svestan ozbiljnosti i da pati od uvećanog srca i bikuspidalni aortni zalistak, što znači da njegov aortni zalistak ima samo dva, umesto tri listića. Takvog stanja izašao je na megdan Huntu koji je do pobede stigao u trećoj rundi tehnisčkim nokautom slomivši Struveu vilicuu jednim od poslednjih udaraca u borbi. Usledila je pauza zbog zdravstvenih problema.
Očekivalo se da će se Struve vratiti na veliku MMA scenu i suočiti sa Metom Mitrionom 5. jula 2014. ali se tokom prve borbe glavne karte onesvestio u svlačionici i imao je ubrzan rad srca. Osoblje UFC-a odlučilo je da otkaže borbu. Struve je kasnije odveden u bolnicu iz predostrožnosti. Povratak se dogodio u decembru 2014. u sudaru sa Alisterom Overimom izgubivši u prvoj rundi nokautom. Nakon ove borbe odradio je još deset, pobedio u četiri, ali nikada više nije mogao biti na nivou kao pre problema sa srcem, pa je rešio da okonča karijeru profesionalnog borca februara 2021.
Sportka karijera Stefana Struvea bila izuzetno sadržanja i bogata. Šta je osnovni postulat da sportista bude u takmičarskoj formi toliki niz godina i da napravi sve one rekorde koje ste vi postavili i napravili?
“Mislim da su fokus i posvećenost najvažniji. Imao sam priliku da upoznam mnogo boraca koji su u dvorani, na treningu, bili odlični, ali u borbi nisu uspeli to da pokažu. Mislim da je ključno konstantno trenirati, i biti ozbiljan u onom čime se baviš. Iako sam imao nekih zdravstvenih problema tokom karijere, verujem da su moja disciplina, predanost i konstantan rad na sebi doprineli da ostvarim dobru karijeru”.
Da li ste ponosni na podatak da ste pobedili jedne od najvećih MMA boraca ikada, kao i to da ste devet puta osvojili nagradu od UFC-a?
“Verujem da je moja pobeda nad Stipom Miočićem najveća u mojoj karijeri. On je fenomenalan borac. Verujem da su bonusi od UFC-a dolazili kao priznanje mog načina borbe, ja sam se uvek borio kako bih zabavio publiku. Nikad nisam želeo da borba ode na sudijsku odluku, uvek sam tražio prekid, kako na nogama tako i u parteru. Verovatno je i taj način borbe razlog nekih mojih poraza, ali ja sam u tome uživao, kada i publika uživa sa mnom. Recimo, na UFC-om događaju u Parizu na kojem sam bio pre neki dan, video sam čini mi se najbolju i najglasniji publiku…a bio sam na više od 50 događaja…verujem da je Pariz bio najbolji”.
Savet mladim takmičarima?
“Morate voleti ono čime se bavite. Morate to želeti. Ja sam uvek voleo da treniram, i da uživam u tome. Nekada čovek nije raspoložen za to, naravno, ali mora se raditi konstantno, čak i onda kada nismo raspoloženi, jednostavno je tako. Ja sam ovim sportom počeo da se bavim zato što ga volim. Strast i posvećenost moraju da budu tu”.
MMA u vreme kada ste počeli i MMA sada u svetu. Sličnosti i razlike?
“Definitivno se promenio način na koji ljudi gledaju ovaj sport, ali i dalje ima puno da se radi. Sada je to priznat sport, opšteprihvaćen. Najvažnija stvar je da je postao deo svakodnevnice svih ljudi, postao je „mejnstrim“. Još uvek se raste i razvija. Zbog toga sam recimo srećan zbog saradnje sa SBC Revenge organizacijom, razvijamo sport zajedno, i sve će biti još mnogo bolje, uveren sam u to”.
Ulaganje u sport. Kako i na koji način. Ima li modela u inostranstvu i da li su primenljivi ili je sve prepušteno slučaju, talentu i improvizaciji?
“Kako bi se MMA kao sport konstantno razvijao neophodno je razvijanje talenata i pomoć ljudi koji za to imaju mogućnosti. Dobar primer je rijaliti koji je u Srbiji nedavno sniman. To će biti jako bitna stvar za dodatni razvoj MMA u Srbiji. U velikoj meri i pomaže visok nivo boraca koji je doveden, to je jako važno. Gore navedene stvari su ključ svega. Ljudi koji vole ovaj sport moraju biti uključeni u njegov razvoj”.
Gde je, po tvom mišljenju stigao MMA. Da li ima mesta napredovanju? Da li bi, možda, nešto promenio u pravilima? Kako ocenjujete rad SBC organizacije?
“Što se više MMA razvija kao sport, to će više mladih sportista birati ovaj sport konkretno pre nego neke druge takođe popularne sportove. Mesta za napredak uvek ima, naravno. Kada je o pravilima reč, mislim da su dobra i da štite borce, naravno, koliko god je zo moguće u borilačkom sportu. To je na prvom mestu – bezbednost boraca. Rad SBC organizacije – rade sjajne stvari, i drago mi je da nastavljaju u tom ritmu, zaista čine puno za razvoj MMA sporta. Ponavljam, jako sam srećan što ćemo sve više sarađivati.
Ovakvim načinom rada, iako su već na jako visokom nivou, pretenduju na sam vrh evropskih MMA organizacija”.
Kada bi sada počinjao svoju MMA karijeru, šta bi promenio, na čemu bi dodatno radio?
“Više bih radio na svom rvanju. To mi je falilo, i nisam u početku karijere imao od koga da učim. Naročito bih radio na delu rvanja uz žicu, to je jako specifičan segment, drugačiji od redovnog rvanja. Verujem da bih menjao nešto i kod udaračkih tehnika. Mnogo toga sam naučio tokom karijere. Iskustvo je jako važno, sigurno bih menjao neke stvari i u tom segmentu kada bih imao priliku”.
Iz Vašeg iskustva, šta je ono što smatrate najbitnijim kod bavljenja MMA, i šta biste naveli kao njegove prednosti?
“Danas uglavnom svi poseduju odlično znanje kada je o rvanju reč. Mislim da je to jako važno, jer bolji rvač ima kontrolu i određuje gde će se borba odvijati. Verujem da je rvanje trenutno najvažnije.
Slično bi bilo kada bismo se osvrnuli na istoriju UFCa…nekada su samo Brazilci bili dobri u džiju-džici i svi su se plašili borbe u parteru. Sada svi uglavnom imaju jako dobru džiju-džicu, svi znaju taj segment MMA borbe”.
Kako ste sa izuzetnom visinom za MMA sport uspeli da napravite čuda u oktagonu i savladate najveća imena ovog sporta? Da li košarkaška građa donela prenost i u kojoj meri i na koji način?
“Svaki borac mora naučiti da koristi prednosti koje njegovo telo pruža. U Holandiji košarka nikada nije bila toliko popularna, za razliku od fudbala. U Srbiji je košarka, recimo, mnogo popularnija nego kod nas. Ukoliko poznajete svoje telo, imate više mogućnosti. Meni su moje fizičke predispozicije omogućavale da budem dobar u napadima u parteru, ili da držim distancu kada je reč o borbi na nogama. U teškoj kategoriji borci su uglavnom bili brži od mene, ali sam ja dobrom distancom uspevao da to nadomestim, i pretvorim u svoju prednost”.
Kada je bilo najteže, na kojem takmičenju?
“Borba protiv legende sports i bivšeg K1 šampiona, Marka Hunta. Tada su počeli moji zdravstveni problemi, tačnije problemi sa srcem. Nisam to znao u tom trenutku, mislio sam da sam samo bolestan, i da će moja kondicija biti u redu. I odlično sam ušao u borbu, malo je falilo da je završim. Ali, nažalost, telo me je izdalo. Jednostavno, kao da sam se „ugasio“. Završio sam borbu sa slomljenom vilicom, i porazom. To mi nije ostalo u lepom sećanju”.
Kada ste se osećali najlepše i bili srecni ostvarenim rezultatom?
“Pobeda nad Miočićem je bila posebna, stvarno. Takođe i moj prvi trijumf u UFCu, naročito jer je došao nakon poraza. To je bila moja pobeda nad Denisom Stojnićem. Nakon moje pobede cela arena je „poludela“. Posebno jer je MMA u Nemačkoj tada bio na testu, uz mnoštvo predstavnika ministarstva zdravlja, i socijalne zaštite dece…bilo je reči da će gde god dođe do krvarenja borba brzo biti prekinuta. Ja sam krvario zaista mnogo, jedna od krvavijih borbi u istoriji, ali pošto sam uzimao dominantne pozicije, sudija nije prekidao meč. I na kraju sam pobedio. To mi je zaista jedna od najgražih pobeda u karijeri”.
Sa kojim kolegama najbolje sarađujete?
“Kada govorimo o borcima, najdraža mi je borba koju sam imao protiv Antonia „Minotaura“ Nogueire. On je legenda i tu borbu sam oduvek želeo. Posebno što smo se borili na njegovom terenu, pred njegovom publikom, u Rio de Žaneiru”.
Ko je Vaš najomiljeniji sportista, ako možete da nam otkrijete?
“Opet, kada je o MMA sportu reč, definitivno Antonio Nogueira i Fjodor Jelianenko. Njih sam gledao kao klinac i pratio njihove karijere u Pride FC organizaciji. Kada je o drugim sportovima reč, ne bih mogao da izdvojim nekog sportistu”.
I za kraj, koji su Vaši profesionalni ciljevi u budućnosti, da li cemo vas ponovo gledati u Srbiji na MMA sceni?
„Sigurno je da ćete me gledati u Srbiji, dolaziću često. Jako mi se sviđa saradnja sa SBC Revenge organizacijom. Uvek želim da radim sa profesionalnim ljudima koji uživaju u onom čime se bave. Sarađujem sa UFC-om. U Holandiji sarađujem sa televizijom koja pokriva prenose UFC-ih događaja. Imam svoju kompaniju koja se bavi nutricionizmom, koju zaista želim da razvijam. Mnogo vremena posvećujem deci… Imaju dve godine, i osam meseci, ima mnogo posla oko njih, ali je pravo uživanje. Pokušavam da u svemu uživam koliko god je to moguće, na svaki mogući način” – zaključio je Struve.
BONUS VIDEO Vaso Bakočević izdvojio svoje tri najjače izjave
Pratite nas i na društvenim mrežama:
