Polako ali sigurno Olimpijske igre se približavaju, do početka nadmetanja u Parizu preostalo je 78 dana, pa je pravi trenutak da se podsetmo sportista koji osvojili najviše medalja kada su Letnje olimpijske igre u pitanju.
Listu najboljih svih vremena predvodi Majkl Felps. Iako od strane ljubitelja plivanja u Srbiji žestoko omražen zbog čuvene trke održane 16. avgusta 2008. godine u kineskom Pekingu.
Felps, reprezentativac Sjedinjenih Američkih Država rođen u Baltimoru 30. juna 1985. godine, plivao je u finalu trke na 100 metara leptir-stilom, a glavni rival bio mu je godinu dana stariji Milorad Čavić, reprezentativac Srbije rođen u kalifornijskom Anahejmu.
Spektakularna trka je viđena, a ljubitelje sporta i dan-danas do ludila dovodi odluka da Felps bude proglašen za šampiona, iako je Čavić stigao prvi do cilja, prosto zato što je – bar je tako navedeno u zvaničnom pojašnjenju – jače udario u zid, pa je senzor pre registrovao njegovo vreme nego Čavićevo.
I dok dilema oko toga kome je trebalo da pripadne zlato još uvek traje, ono što je sigurno jeste da je Felps najbolji Olimpijac svih vremena sa čak 28 osvojenih medalja – od toga 23 zlatne, tri srebrne i samo dve bronzane.
Felps je, nakon olimpijskog debija u Sidneju 2000. godine, kada nije došao do medalje, osvojio šest zlata u Atini 2004. godine (100 metara leptir, 200 metara leptir, 200 metara mešovito, 400 metara mešovito, štafeti 4×200 i 4×100 metara), uz bronzu na 200 metara slobodno i štafeti 4×100 metara slobodno.
Potom je u Pekingu redom bio najbolji, uz trku sa Čavićem, i na 200 metara slobodno, 200 metara leptir, 200 metara mešovito, 400 metara mešovito, te štafetama 4×100 slobodno, 4×200 slobodno i 4×100 mešovito.
Ukupno osam zlata.
U Londonu četiri godine kasnije bio je za svoje standarde neuobičajeno slab – „samo“ četiri zlata (100 metara leptir, 200 metara mešovito, 4×200 slobodno, 4×100 mešovito), uz dva srebra – 200 leptir i štafeti 4×100 slobodno, da bi se od Olimpijskih igara oprostio „uz prasak“ – pet zlata (200 metara leptir, 200 metara mešovito, štafete 4×100 slobodno, 4×200 slobodno i 4×100 mešovito), uz srebro na 100 metara leptir.
Dovoljno za status najboljeg svih vremena. A koliko je bio ubedljiv pokazuje podatak da je Felps osvojio više zlata nego Larisa Latinina, druga najbolja svih vremena – Ruskinja koja je predstavljala Sovjetski Savez je od 1956. do 1964. na svoj „konto“ dodala 18 medalja ukupno – od toga devet zlanih.
Čuvena gimnastičarka u Melburnu 1956. je osvojila četiri zlatne medalje, u Rimu 1960. tri, a u Tokiju 1964. dve. Na to je dodala još po bronzu i srebro iz Melburna, dva srebra i bronzu iz Rima, te dva srebra i dve bronze iz Tokija.
Inače, Latinina je privukla pažnju čitave svetske javnosti kada je iznela kontrovezan stav da „sportisti iz Rusije ne bi trebalo da se takmiče na Igrama u Parizu jer to nije patritoski“.
Treće mesto sa 15 osvojenih medalja na večnoj listi zauzima takođe gimnastičar, takođe iz Sovjetskog Saveza – Nikolaj Andrijanov. Od toga, sedam zlata (jedno 1972. u Minhenu. četiri 1976. u Montrealu i dva 1980. u Moskvi), pet srebara (jedno u Minhenu, te po dva u Monteralu i Moskvi), a sa sva tri olimpijska nastupa doneo je i po jednu bronzu.
Andrijanov je preminuo 2011. godine u 59. godini.
Desetoro najtrofejnijih sportista na letnjim olimpijskim igrama:
2. Larisa Latinina (SSSR, gimnastika) – 18 (devet zlata, pet srebara, četiri bronze)
3. Nikolaj Andrijanov (SSSR, gimnastika) – 15 (sedam zlata, pet srebara, tri bronze)
4. Boris Šahlin (SSSR, gimnastika) – 13 (sedam zlata, četiri srebra, dve bronze)
5. Edoardo Mađaroti (Italija, mačevanje) – 13 (šest zlata, pet srebara, dve bronze)
6. Takaši Ono (Japan, gimnastika) – 13 (pet zlata, četiri srebra, četiri bronze)
7. Pavo Numi (Finska, trčanje) – 12 (devet zlata, tri srebra)
8. Bridžit Fišer (Istočna Nemačka/Nemačka, kanu) – 12 (osam zlata, četriri srebra)
9. Savao Kato (Japan, gimnastika) – 12 (osam zlata, tri srebra, jedna bronza)
10. Dženi Tompson (SAD, plivanje) – 12 (osam zlata, tri srebra, jedna bronza)