0
Teško je odabrati čija je priča najlepša i najuspešnija.
Od čije god individualne priče da krenemo biće nepošteno, ali ipak fudbal je bio i ostao najglobalniji sport, pa je red da najpre tu pomenemo (bar) tri imena.
PROČITAJTE JOŠ:
Lionel Mesi je konačno ispunio san – sa Argentinom je osvojio „boginju“ na Mundijalu u Kataru i tako po mnogima rešio sve dileme oko toga ko je fudbalski GOAT.
Dugo je Argentina čekala da njeni fudbalski izabranici osvoje svetsku titulu, još od Dijega Armanda Maradone je nisu ugledali, ali je sada Mesi ispunio i svoje i snove miliona Argentinaca širom sveta.
Iako naravno nije mogao sam da se prošeta do nje, bio je apsolutni lider reprezentacije, svi su znali da igraju za njega, ali je i on znao da igra za tim i to se najbolje videlo na terenu.
Mesi je u Kataru uspeo da obori 12 rekorda na individualno nivou. Prestigao je Lotara Mateusa kao igrač sa najviše utakmice na svetskim prvenstvima – 26.
Niko nije imao ni više asistencija od njega (9), jer su Maradona (8) i Pjer Litbarski (7) ranije ostali iza.
Postao je jedini igrač koji je postigao gol u svakoj fazi na planetarnim šampionatima, otkako se ona igraju u formatu sa 32 reprezentacije. Pogađao je u grupi, osmini finala, četvrtfinalu, polufinalu i finalu. Malo mu je falilo da bude najbolji strelac šampionata, ali mu je tu nagradu ispred nosa ukrao Kilijan Mbape sa pogotkom više.
Ipak, Mesi je osvojio nagradu za najboljeg igrača turnira, pa je jedini u istoriji svetskih prvenstava sa dve takve nagrade.
Odigrao je najviše minuta u istoriji – 2314. Prestigao je Paola Maldinija (2217). Usput, jedini je fudbaler sa bar asistencijom na pet svetskih šampionata.
Jedini je Argentinac koji je postizao golove na četiri svetska prvenstva, a ujedno i najbolji strelac te reprezentacije.
Odigrao je najviše utakmica kao kapiten. Od kada je preuzeo traku 2011. godine, sakupio je 18 takvih mečeva i dug put krunisao titulom.
Postao je i fudbaler sa najviše učešća u golovima na SP – 13 puta je pogađao mrežu, dok je upisao i devet asistencija.
Najmlađi je fudbaler sa učešćem na pet Mundijala. Rođen je 24. juna 1987, ali i dalje na namerava da stane.
Čak 11 puta je bio proglašavan za igrača utakmice na mundijalima, što niko drugi nije uspeo.
Ne postoji igrač sa većim razmakom između golova. Prvi je postigao 16. juna 2006. Srbiji i Crnoj Gori, a poslednji Francuskoj 18. decembra 2022. To je razmak od 16 i po godina, što dovoljno govori o njegovoj istrajnosti.
Najstariji je igrač koji je postigao gol i asistirao na istoj utakmici. Uradio je to u utakmici protiv Hrvatske u polufinalu u pobedi 3:0.
Da li će ovo biti dovoljno i za još jednu „Zlatnu loptu“ u riznici – ostaje da se vidi, ali svakako da je Mesi pomerio sve fudbalske granice i svoje ime upisao zlatnim slovima u sportske udžbenike.
Kad smo već kod „Zlatne lopte“ valja napomenuti da ju je osvojio Karim Benzema, pošto je sa Realom prošle sezone osvojio gotovo sve što je mogao.
Bio je prvi strelac u Ligi šampiona i španskom prvenstvu, a malo je reći koji je gol u nokaut fazi elitnog takmičenja bio bitniji.
Mrežu Liverpula nije pogodio u finalu u pobedi 1:0, ali je na ostalim mečevima sakupio čak 15 golova i doveo svoj tim do borbe za trofej.
Benzema je postao peti Francuz u istoriji koji je osvojio ovu nagradu, a dileme u izboru najboljeg fudbalera nije bilo.
„Ostvario mi se san iz detinjstva. Nije lako doći do ovoga, ali nije nemoguće. Ovaj trofej je nagrada za uložen trud“, rekao je Karim Benzema.
Možda bi sve bilo lepše da se Benzema nije povredio pred Mundijal u Kataru, zbog čega je morao da napusti reprezentaciju Francuske.
Šteta i što je imao sukobe sa saigračima iz reprezentacije, pa je po završetku Mundijala objavio i povlačenje iz reprezentativnog fudbala, ali je bar u klupskom pokazao kakav je lider i kolika je njegova važnost za Real.
I zvanično najbolji srpski fudbaler za 2022. godinu jeste Aleksandar Mitrović, bez kog možda i ne bismo otišli na Mundijal u Kataru.
I nakon tog čuvenog gola protiv Portugala kojim smo otišli na SP, Mitar je nastavio da rešeta, kako za klub tako i za reprezentaciju, te je pomerio granice nekoliko rekorda.
Trenutno je na brojci od 52 gola za reprezentaciju, dok u Fulamu ima status ikone.
Doveo je Mitrović Fulam nazad u Premijer ligu, pošto je u sezoni 2021/22. imao čak 43 gola u Čempionšipu, po čemu mu apsolutno niko nije ravan.
I u Kataru je Mitrović uspeo da postigne dva gola, ali to nije bilo dovoljno za prolazak grupe.
Bez obzira na tu vrstu tuge, Mitrović se brzo vratio u dres Fulama, gde je po povratku dao gol i upisao dve asistencije. Trenutno je četvrti strelac Premijer lige sa 10 golova iza Erlinga Holana, Harija Kejna i Ajvana Tonija.
U pravom moru najuspešnijih sportistkinja Srbije svoje mesto je pronašla i Tijana Bošković.
Srpska odbojkašica je drugi put zaredom donela Srbiji svetsko zlato i drugi put zaredom je bila MVP turnira. Taj individualni uspeh pošao je za rukom samo još Regli Tores.
S reprezentacijom je pored dve svetske titule, osvojila i dve evropske titule u nizu, a ima i olimpijsko srebro i bronzu. Sa Srbijom je za sedam godina osvojila čak 10 medalja, a samo joj olimpijsko zlato fali da kompletira fascinantni niz.
I u 2022. Tijana je bila ponos naše odbojke, predvodila je reprezentaciju u poenima, a ne treba zaboraviti da ima tek 25 godina.
Nije se zadovoljila reprezentativnim uspehom, već je u decembru sa turskim Ezečibašijem i to zajedno sa Majom Ognjenović u timu osvojila treće mesto na Svetskom prvenstvu za klubove.
Teško je reći koliki su Tijanini dometi, ali ako ovako nastavi ima velike izgleda da postane i najbolja odbojkašica svih vremena, ne samo Srbije, već i na svetu.
Ono čime Srbije baš i ne može da se pohvali u 2022. godini je izdanje na Evrobasketu.
Srbija je ispala u četvrtfinalu od Italije, što je bilo jedno od najvećih iznenađenja na turniru. Ipak, kao veće čudo može se označiti titula Španije, koja važi za košarkašku silu, ali je pre Evrobasketa promenila dobar deo starog sastava i nije bila u najužem krugu favorita za osvajanje.
Veliki teret za „crvenu furiju“ iznela su braća Ernangomez, dugogodišnji NBA igrači, od kojih je jedan dominirao u finalu, a drugi bio MVP turnira.
Huančo je protiv Francuske u finalu ubacio 27 poena uz pet skokova, a postigao je čak sedam trojki iz devet pokušaja.
Dvadesetšestogodišnji igrač Toronto Reptorsa je „zatrpao“ koš Francuza i postao je tek drugi košarkaš koji je postigao više od pet trojki u finalnim duelima Evrobasketa.
Pre njega to je pošlo za rukom još samo Aleksandru Đorđeviću, koji je 1995. u Atini, u odlučujućem meču protiv Litvanije, pogodio devet trojki iz 12 pokušaja.
Njegov rođeni brat Vili proglašen je za MVP-a turnira, a prosečno je imao 17,2 poena po meču, 6,9 skokova i doveo je svoj tim, uz veliku pomoć Lorenca Brauna, do zlata.
Vili je naravno bio i u najboljoj petorci turnira, čime je učinio da se njegovo ime svaki put izgovara sa poštovanjem, iako u NBA ne dobija previše prilike da pokaže ono što zna, baš kao i brat.
U tenisu su i Rafael Nadal i Novak Đoković osvajali grend slem titule, borili se sa povredama i raznoraznim problemima na i van terena, ali je ipak sezonu obeležio proboj mladog Karlosa Alkaraza.
Španac je na kraju završio tenisku sezonu kao prvi reket sveta, a na tu poziciju stigao je osvajanjem US Opena.
Imao je skor od 57 pobeda i 13 poraza, a na istom turniru (u Madridu) uspeo je da savlada i Novaka i Nadala, što je malo kome polazilo za rukom.
Da stvar bude još neverovatnija, to je uspeo je da ih pobedi u uzastopnim mečevima i sebe predstavi kao hrabrog, odvažnog i brutalno talentovanog „teniskog klinca“ spremnog da napravi pometnju na turu.
Pokazao je mladi Španac da njegovi uspesi nisu samo trenutni, da zna da igra dobro u kontinuitetu, što je možda i najvažnija odlika velikih šampiona.
Tokom 2022. osvojio je pet titula – u Riju, Majamiju, Barseloni, Madridu i Njujorku.
Iako mu neće biti lako da zadrži vrh ATP liste, neminovno je da ima još prostora za napredak i nove poene.
Primera radi na Australijan openu je došao tek do treće runde, na Vimbldonu do četvrte, dok je na Rolan Gaorsu izbačen u četvrtfinalu.
Kada je reč o ženskom tenisu ne možemo da ne spomenemo Igu Švjontek, koja je trenutno ubedljivo prva na listi.
Iako je na početku sezone delovalo da će Ešli Barti harati ženskim tenisom, ona se nakon osvajanja titule na Australijan openu povukla, što je šokiralo gotov čitav teniski svet.
Sve to je na najbolji način iskoristila Poljakinja koja se brzo probila, a godinu je završila sa neverovatnih osam novih trofeja i skorom 67-9.
U periodu od februara do maja vezala je 38 pobeda, odnosno šest turnira na kojima je slavila, a kočnica joj je bila Aliz Korne u trećem kolu Vimbldonu.
I nakon toga Iga je bila dominantna, pa je podigla titulu na US Openu, dok je na Završnom mastersu stigla do polufinala, gde ju je izbacila Arina Sabalenka u tri seta.
Švedski atletičar Armand Mondo Duplantis osvojio je zlatnu medalju u skoku motkom na Svetskom prvenstvu u Judžinu novim svetskim rekordom. Duplantis je već bio siguran osvajač zlata kada je iz drugog pokušaja pomerio granicu svetskog rekorda koji sada iznosi šest metara i 21 centimetar.
Ovaj 22-godišnji Šveđanin je osvojio poslednju veliku titulu koja mu je nedostajala, pošto je već prvak Evrope, olimpijski šampion i dvoranski šampion sveta.
I srpska atletika zasijala je u punom sjaju, a za to su najzaslužnije tri devojke – Ivana Vuleta, Angelina Topić i Adriana Vilagoš.
Vuleta je proglašena za najbolju sportistkinju Srbije u 2022. pošto je u martu postala po drugi put šampionka sveta u dvorani i to pred beogradskom publikom.
Pored toga, bila je zlatna i na Evropskom prvenstvu u Minhenu u avgustu, a svemu tome je dodala i zlato iz Ciriha, kojim je četvrti put u karijeri osvojila Dijamantsku ligu.
Adriana Vilagoš je u istoj godini osvojila dve seniorske u jednu junirosku medalju, a tek joj je 18 godina. Devojka iz Malog Iđoša postala je najmlađa osvajačica medalje u bacanju koplja u istoriji evropskih prvenstava, te je pokupila nagradu „Bobana Momčilović Veličković“, koja se dodeljuje najboljem mladom sportisti godine u Srbiji.
Angelina Topić proglašena je za najboljeg mladog sportistu Evrope u izboru Evropskih olimpijskih komiteta. Ona je na Evropskom šampionatu u seniorskoj konkurenciji u Minhenu osvojila bronzanu medalju, na Evropskom šampionatu u Jerusalimu u konkurenciji juniorki popela se na krov „starog kontinenta“, dok je na Svetskom prvenstvu u dvorani u Beogradu bila deveta, a u kolumbijskom Kaliju na Svetskom prvenstvu za juniorke zauzela je treće mesto.
Za dlaku joj je izmakla i nagrada za najboljeg sportistu u usponu u izboru organizacije EAA, krovnog tela za atletiku u Evropi. Topićeva je bila u užem krugu, ali je ispred nje nagradu pokupila grčka bacačica koplja, Elena Cengko, koja je na Evropskom prvenstvu osvojila zlato.
Rumunski plivač David Popovići izabran je za njaboljeg sportistu Balkana u tradicionalnom 49. izboru koji organizuje Bugarska novinska agencija (BTA).
Rumun ima tek 18 godina, prvak je Evrope na 100 i 200 metara slobodnim stilom, a postavio je i svetski rekord na 100 metara. Da li Popovići može da dostigne sportske visine poput Milorada Čavića i Majkla Felpsa ostaje da se vidi u narednim godinama.
Kada smo kod plivanja vredi poemnuti i Lanu Pudar iz Bosne i Hercegovine. Ona je osvojila zlatnu medalju u disciplini 200 metara delfin na Evropskom prvenstvu koje se održavalo u Rimu.
Lana (16) je bila ubedljivo najmlađa takmičarka u finalu, pošto je prva posle nje po godinama Bah kojoj je nedavno bio 19. rođendan. To joj je bila druga medalja na Evropskom prvenstvu u istoj godini, pošto je pre toga osvojila bronzu u trci na 100 metara delfin stilom.
Mnogo je sportskih priča i ličnosti obeležilo godinu za nama, verovatno bismo danima i nedeljama mogli da pišemo o pojedinačnim uspesima, ali je prosto nemoguće nekoga u celoj priči ne zaboraviti.
Nadamo se da će 2023. doneti još više uzbuđenja u sportu, te da ćemo opet prisustvovati pisanju novih stranica istorije i poemranju rekorda na više grane i to u svim sportovima.
BONUS VIDEO Top 10 najlepših odbojkašica
