0
Do početka Olimpijskih igara ostalo je još 53 dana, a odbrojavanje do najvećeg sportskog takmičenja na svetu nastavljamo jednom od najmračnijih priča u istoriji modernog olimpizma. Glavnu ulogu imaju braća Verner i Valter Marš.
Još od najranijeg detinjstva, njih dvojica su bili predodređeni za Olimpijske igre, ali ne na način na koji se to dešavalo milionima sportista širom planete.
PROČITAJTE JOŠ...
Njihov otac Oto Marš je 1913. godine ponosno stajao na stadionu „Dojče“ u Berlinu kao arhitekta zdanja koje je tri godine kasnije trebalo da bude simbol Igara koje je 1916. trebalo da budu održane u ovom nemačkom gradu.
No, umesto toga, svet je 1914. ušao u Prvi svetski rat, pa Igara u Berlinu nije bilo. Na nove Igre svet je morao da čeka do 1920. godine, kada je Antverpen ugostio najbolje sportiste planete.
Usledile su Olimpijske igre u Parizu 1924, Amsterdamu 1928, Los Anđelesu 1932, pre nego što je 1936. godine ponovo red došao na Berlin.
Te igre, koje je obeležila promocija nemačke nacističke ideologije i još jedan pokazatelj uspona Adolfa Hitlera sa one nesportske, te čuveni Džesi Ovens sa u potpunosti sportske strane, otvorene su na istom mestu na kom je Oto dve decenije ranije napravio stadion, ali je ovog puta zdanje bilo u potpunosti promenjeno – 1934. godine stari stadion je srušen a novi, Olimpijski, podignut.
A kao arhitekte čitavog kompleksa navedena su braća, Verner i Valter, sinovi Ota Marša.
Kako je u to vreme i umetnost imala svoj deo na Olimpijskim igrama, a u sklopu nje i arhitektura, Verner i Valter su osvojili zlatnu medalju za svoj projekat nazvan „Reichssportfeld“.
No, pitanje je da li bi bilo te zlatne medalje da Verner 1933. godine nije „potpisao pakt sa đavolom“ i pristupio Nacionalsocijalističkoj nemačkoj radničkoj partiji, koja je postala mnogo poznatija po skraćenom nazivu – Nacistička partija. Navodno, sam stadion je trebalo da izgleda u potpunosti drugačije, ali je zbog pritisaka čelnika Trećeg rajha, pre svega Adolfa Hitlera, taj plan menjao mnogo puta, pre konačnog izgleda.
A koliko je sve to spektakularno izgledalo pokazala je namera vlade tadašnje Jugoslavije da upravo Verner bude zadužen za kreiranje olimpijskog kompleksa na osnovu kog je Beograd trebalo da bude kandidat za organizaciju ovog takmičenja 1948. godine.
Takva mogućnost je odbijena zbog poprilično odbojnog stava javnosti prema ideji da glavni arhitekta kompleksa bude čovek koji je ne samo poreklom Nemac, a rane od Prvog svetskog rata još su bile sveže, već i jedan od ljudi koji su usko sarađivali sa Hitlerom.
Da to nije bila slučajnost pokazalo je njegovo učešće u Drugom svetskom ratu, gde je, iako stacioniran u Nemačkoj, imao status kapetana Vermahta – zbog čega je dobio nadimak „Hitlerov arhitekta“.
Za razliku od njega, Vernerov brat Valter je malo po završetku Olimpijskih igara otišao u Sjedinjene Američke Države, a nije mu bilo potrebno mnogo vremena da ostavi traga – iza sebe je ostavio čuvenu Krajsler zgradu.
BONUS VIDEO
