0
Ukoliko ste nekada gledali odbojku nema šanse da ne znate ko je Paola Egonu.
Proslavljena italijanska odbojkašica je objavila da se povlači iz reprezentacije zbog rasizma, ali je sada još jednom odlučila da podigne glas.
PROČITAJTE JOŠ
Korektor kakav se retko viđa i jedina devojka koja je mogla da ugrozi Tijanu Bošković po broju poena nije imala nikakvu zadršku kada je govorila o brojnim temama.
„Više volim da koristim medijski prostor da pričam o osetljivosti, empatiji, da kažem ko sam van terena“, započela je Egonu priču za „Vanityfair“.
Objasnila je da se dešavalo da joj u vrtiću vaspitačica kaže da smrdi ili da joj zabrani da ode u toalet.
„Isto je i danas. Dešava se da mama traži kafu u kafiću i da joj serviraju hladnu…. Da u banci puste da uđe njena drugarica bele kože, a ona ne. Najviše me boli što se ona ne ljuti nego mi kaže to je normalno.
Takođe su nas naučili da ne stavljamo ruke u torbe u radnji da ne bismo bili optuženi za krađu. Čak i danas, ako imam mobilni telefon u džepu i trebalo bi da pošaljem poruku, čekam da izađem napolje“.
Istakla je da se plaši italijanske vlasti.
„Više od svega… Pitam se zašto su na vrhu ljudi koji rade u svom interesu, a ne u interesu naroda. Kada sam pročitala neke izjave saradnika Đorđe Meloni o abortusu, nisam mogla da verujem. Ako stranka koju vodi žena nema hrabrosti da brani druge žene, onda nema nade“.
Ranije je otvorila dušu i poručila da se borila sa napadima anksioznosti.
„Nisam u potpunosti prevazišla te napade. Ponekad se osećam kao da ne mogu da izdržim, a da ne razumem zašto. Desilo mi se to i juče u teretani. Nisam se osećala lagodno, nisam bila mirna“.
Ipak, istakla je da to čuva za sebe.
„Ne. Plašim se da iznosim nešto veliko i da ne znam kako da se nosim s tim. Ne mogu sebi da priuštim da se osećam loše, jer šta god da se desi moram da igram“.
Ranije je izjavila da „pobeđuje, pobeđuje, a onda ode kući i zapita se: Da li je srećna?“.
„Odgovor je ponekad ne. U tim trenucima se pitam – ko me tera na ovo.
Šta da radim sa svojim životom ako odustanem od ovoga… Morala bih da počnem sve iznova, a toliko sam se trudila da stignem ovde. Ne znam na kraju ni zašto razmišljam o takvim stvarima. Sve što znam je da imam 24 godine i da propuštam dragocene trenutke u životu, sa porodicom i prijateljima. Nisam mogla da sahranu dede jer sam bila na Olimpijskim igrama. Žrtvujem baš sve, sve! I često se to ne ceni“.
Pojasnila je i ko ne ceni.
c „Šta da radim sa svojim životom ako odustanem od ovoga… Morala bih da počnem sve iznova, a toliko sam se trudila da stignem ovde. Ne znam na kraju ni zašto razmišljam o takvim stvarima. Sve što znam je da imam 24 godine i da propuštam dragocene trenutke u životu, sa porodicom i prijateljima. Nisam mogla da sahranu dede jer sam bila na Olimpijskim igrama. Žrtvujem baš sve, sve! I često se to ne ceni“.
Uprkos svemu bi opet poslušala tatin savet i sa 12 godina počela da trenira odbojku.
„Mislim da bih, jer pored umora i napetosti, osećam veoma lepe emocije. Ja sam deci primer i to moje srce ispunjava radošću. A iznad svega zbog ovog posla porodici mogu da omogućim ugodan život. Mogu da pomognem braći i sestri da se obrazuju, pa čak i da ih malo razmazim. Moja mama može da radi na poziv, a ne da ima fiksno radno vreme svakog dana. Sve ostalo je manje važno“.
Pojasnila je i čime se bavi njena porodica.
„Zaposleni su u staračkom domu, tata vodi smene medicinskog osoblja, a mama je medicinska sestra. Moj brat završava srednju školu, a sestra bi trebalo da diplomira u maju. Oni su moj najveći ponos“.
Otkrila je i da studira psihologiju.
„Na kraju karijere želim da se posvetim mentalnom zdravlju sportista. Mislim da postoji potreba za takvom osobom u svakom timu“.
Želela bi da se ostvari kao mama.
„Apsolutno da. Od malih nogu imam želju, ali tek nedavno sam shvatila da to može da se ostvari. Ranije nisam mogla da zamislim da bi neko poželeo da ima dete sa mnom. Nisam sebe smatrala privlačnom. Odrasla sam u okruženju gde je standard lepote biti pre svega beo. Znate, deca mogu da budu baš neprijatna. Uvek sam bila najviša, bila sam crna i sa ovim loknama koje sam mrzela. U jednom trenutku sam obrijala glavu. A tad su me zadirkivali jer nisam imala kosu. Život je sr***, osećala sam se kao g***o“.
Pojasnila je i šta sada gleda.
„Naučila sam da drugačije ne znači i ružno. Ja sam sportista, ali sam i žena i kao takva mogu da budem senzualna“.
Otkrila je i da li je zaljubljena u Mihala Filipa, poljskog odbojkaša.
„On nije moj dečko. Izlazili smo neko vreme. Već je gotovo. Zato što sportisti varaju. Svi su u brakovima, imaju decu, a onda ih uhvatiš u noćnom provodu sa drugim devojkama. Nezamislivo… Uložite vremena da stvorite vezu sa osobom, a onda sve bacite u toalet? To je za nas žene pakao“.
Pojasnila je kakva je bila reakcija roditelja kada im je saopštila da se zabavlja sa odbojkašicom Katažinom Skorupom.
„Veoma loše. Brinuli su šta će reći rođaci, prijatelji, komšije… Onda su shvatili da to, ipak, nije moj izbor. Ko bi se odlučio za način života koji vas suprostavlja svima? Neke stvari se jednostavno dese“.
Istakla je i kako se oseća u društvu.
„Nisam se osetila toliko prihvaćeno, nije me bilo briga. Ljubila sam devojku i javno. Reakcije nisu bile prijatne. Problem je što ljudi ne gledaju svoj posla. Što mene osuđuju ili istoploni par koji sa ljubavlju odgaja decu, kad je toliko tradicionalnih nefukcionalnih porodica? To je us… svet. Nadam se da će Apokalipsa uskoro doći“.
Na konstataciju da je to malo preterano, samo je uzvratila.
„Da li ste svesni da se sestra i ja ponekad pitamo da li je prikladno da donosimo decu na svet? Znate, ako moj sin bude imao crnu kožu, doživeće sve ove gadosti koje sam ja iskusila. Ako bude melez, još gore. Oseća se previše crnim za belce i previše belim za crnce. Da li vredi roditi dete i osuditi ga na nesreću“, upitala je Egonu na kraju najotvorenijeg intervjua u karijeri.
