Ne postoji ljubitelj sporta u Srbiji ko ne zna ko je Milorad Čavić. Nakon one epske krađe na Olimpijskim igrama u Pekingu više nije bilo čoveka koji nije znao ime i prezime srpskog plivača.
Milorad Čavić je tokom karijere postao svetski i evropski šampion, postao je jedan od četiri plivača koji su na 100 metara delfin stilom plivao ispod 50 sekundi i bio je svetski rekorder.
Čavić je ostao upamćen po tome što, kako je tada glasilo zvanično saopštenje, nije dovoljno jako „pritisnuo taster“ koji se nije aktivirao i tako je ostao bez zlatne medalje na Igrama u Pekingu.
PROČITAJTE JOŠ
Ipak, godinama kasnije je „Omega“ objavila da je Čavić trebalo da slavi u toj trci. Stotinka koja je odlučila da istorija Olimpijskih igara izgleda potpuno drugačije.
„Ajmo Milorade, plivaj junačino!“, vikao je Radoslav Simić, komentator, dok je Čavić odmicao ispred Majkla Felpsa.
Amerikanac je bio zver u bazenu, osvojio je sve što se moglo osvojiti i falilo mu je da obori rekord Marka Špica po broju zlata na Olimpijskim igrama.
Na putu mu je stajao Čavić na 100 metara delfin stilom i trka je bila zaista epska.
„Omega“ je na kraju presudila da je Felps za stotinku bio brži, raspredale su se teorije kako je izvršio veći pritisak u vodi, kako je ovo ili ono, mada oči govore isto već 15 godina – Čavić je bio prvi.
Bar za nas u Srbiji, što se ne računa svuda u svetu. Na kraju je Felps i tu uzeo zlato i ko zna, možda je i ovog puta tehnologija bila „za milimetar“ preciznija od naših očiju.
Možda je manje poznato da je Čavić i u Atini, četiri godine ranije imao peh, ovog puta zbog kupaćeg kostima.
U njega je ušla voda zbog greške u polufinalu i tu je ostao bez medalje. Šta danas radi?
Čavić se nekoliko godina zadržao u Srbiji po završetku karijere, pa je čak debitovao sa brojem 001 u dresu Ekonomca gde se oprobao u golmanskom poslu. Kasnije je bio i na spisku igrača za Ligu šampiona.
Ipak, sada se već neko vreme nalazi u Sjedinjenim Američkim Državama gde je trenirao i tokom karijere, a sada je postao trener.
Otvorio je svoju akademiju gde kao osvajač zlata na svetskim i evropskim šampionatima podučava mlađe generacije svom stilu plivanja.
Čak košta oko 80 dolara (8.000 dinara) i traje oko 30 minuta, uz to je srpski plivač držio i „Zoom“ kurseve o treningu, tehnikama (110 dolara za sat vremena), 550 dolara naplaćuje za pet sati rada, dok je deset sati procenio na 1.000 američkih novčanica.
Čavić je neretko objavljivao fotografije i na Instagramu, gde je pokazao svoj novi imidž. Iako nije savršeno fizički spreman, kao u najboljim danima, i dalje se nalazi u izvrsnoj formi, što su pokazivale sve njegove fotografije. Sada je odlučio da na profilu ostavi samo jednu, jedinu objavu.
Milorad Čavić ne može da se pomiri sa nepravdom, iako je prošlo 15 godina ta nepravda i dalje peče.
Srebrni srpski olimpijac odlučio je da se oglasi nakon deceniju i po od trenutka kada mu je po svemu, što je kasnije potvrdila i „Omega“, ukradena medalja.
„Godina prođe, dan nikad. Bio je u Laušević u pravu kada je rekao da je Srbija „zemlja gde se u svemu kasni. Samo se umire pre vremena“.
A onda je Čavić u nastavku podelio ono što je verovatno jedan od razloga zbog čega danas nije u Srbiji.
„Fun fact: da li znate da sam zahvaljujući plivačkom savezu ostao bez dve nagrade iz 2008. godine i da se još malo pet godina peglam sa istim savezom za svoje Nacionalno sportsko priznanje? Vidimo se na Sudu u novembru, PSS. #Obraz kao đon“.
Na kraju se proslavljeni as obratio Ministastvu sporta i predsedniku Srbije.
„Ministarstvo omladine i sporta i Aleksandre Vučiću, pravedno bi bilo da intervenišete makar 3 odsto“.
Prošle godine je najavio da bi hteo da ponovo dođe u otadžbinu, ali pod jednim uslovom.
„Pre nego što umrem, želim da se vratim u Srbiju, ali pošteno da mogu da živim i radim u struci“, poručio je Čavić u razgovoru sa Arnoom Gujonom.
Čavić je pre gotovo 10 godina govorio da će napustiti Srbiju, jer ovde nema adekvatnih uslova za razvoj vrhunskih plivača.
„Ispunio sam san i postao olimpijski vicešampion, ali to nije bilo dovoljno da treniram normalno u svojoj zemlji. Hteo sam da živim u Srbiji, ali ako želim da postižem vrhunske rezultate nemam drugog rešenja nego da odem. U Srbiji, jednostavno, samo gubim vreme“, govorio je tada Milorad pred odlazak u Italiju, a boravio je i u Americi.
Precizirao je i na šta je tada mislio pod „nedostatkom uslova“.
„Počeo sam da treniram na ‘Tašmajdanu’, ali kada se tamo krov srušio, bio sam prinuđen da se preselim na ‘Banjicu’. Zahvalan sam ljudima sa jedinog bazena koji je ostao u funkciji u Beogradu što su mi izašli u susret, međutim, i tu sam imao problema. Bazen se ne greje, a tokom treninga morao sam da pazim da nekoga ne udarim, jer sam koristio svoju stazu tokom termina predviđenih za građane i škole plivanja“, rekao je prošle godine Čavić.
Na Svetskom prvenstvu 2009. godine osvojio je trku na 50 metara delfin, a onda i srebro na 100 metara. U Ajndhovenu je osvojio zlato na 50 metara delfin stilom, a 2012. godine je po drugi put osvojio najsjajnije odličje na evropskim šampionatima.
BONUS VIDEO Triler u Manili
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare