Novakov kapoera trener za Nova.rs.
Novak Đoković već više od decenije i po dominira svetom tenisa, ali je u jeku borbe doskorašnjeg najboljeg igrača planete za odlazak na US Open podjednaku pažnju privukao i drugi sport. Tačnije, borilačka veština poreklom iz Brazila.
PROČITAJTE JOŠ...
Tokom boravka u Crnoj Gori, gde je odmor proveo uz veliki broj aktivnosti, posvetio se i treninzima u kapoeri, borilačkom sportu koji su robovi iz Afrike u Brazilu pronašli u 16. veku. Iako prvobitno zabranjena, kapoera je početkom 20. veka počela da dobija današnji oblik, a od 2014. godine ima status svetskog kulturnog nasleđa.
Jedno od najvećih imena ove veštine je Brazilac Marselo Santos, u svetu kapoere mnogo poznatiji po imenu Mestre Pulmao, ali i kao čovek koji je osvajaču 21 grend slem titule prlbližio njenu tajnu.
Upravo smo sa Marselom Santosom razgovarali na temu rada sa Đokovićem:
„Došao sam ovde da promovišem brazilsku kulturu, 2009. godine napravio sam prvu nedelju brazilske kulture u Beogradu, sa sambom, fankom, forom,brazilskom hranom i naravno kapoerom. Posle sam još dva puta ponovio taj događaj, i uz mene su 2011. i 2015. bile samba grupe, uz veliku podršku Srba, ali i stranaca koji su učestvovali.“
Kako vas je put doveo do Novaka?
„O ovome moram da kažem da voda ide samo tamo gde je ima, odnosno niko ništa ne može da uradi sam. Sve što sam radio ovde u Srbiji za ovih četrnaest godina uvek je bilo uz nečiju nesebičnu pomoć ili poznanstvo koje je doprinelo da upoznam i našeg šampiona.Do Novaka sam došao preko svog učenika koji je ujedno postao moj prijatelj i brat. Trebalo da se nađemo i 2019. godine na Baliju, ali kako sve ima svoj trenutak u životu, upoznali smo se tek prošle godine i imali zabavan trening, kada je kapuera i ušla u srce našeg šampiona. I evo nas.“
A zbog čega je izbor pao baš na ovu veštinu, zašto je Novak odlučio da se njoj posveti?
„Svaki čovek dolazi u kapueru tražeći određenu stvar i kada uđe u kapueru suočen je sa svetom mogućnosti koje nikada nije zamišljao, ali ovo je pitanje na koje bi naš šampion trebalo da odgovori.“
Kako biste opisali saradnju sa Đokovićem, i šta bi kapoera mogla da mu donese?
„Ono što me najviše pogađa kod našeg Šampiona je skroman način na koji se ponaša, u mojoj životnoj filozofiji ono što je najvrednije u ljudskom biću je njegova poniznost, kada neko poput našeg Šampiona odluči da napusti svoju zonu udobnosti i nauči novu aktivnost od nule, to mnogo govori o njemu. O zrelosti, mislim da mu je život već dao najviše, sa mnom će dobiti i druge stvari koje će mu pomoći u hodu.“
A kako je kapoera ušla u vaš život?
„Kapuera je ušla u moj život kao pitanje preživljavanja, bilo je opasnih dana kada sam živeo u faveli i morao sam da se branim, o tome detaljnije govorim u svojoj knjizi „Favela“. Ja sam crveni konopac iz grupe Senzala, jedne od najstarijih i najcenjenijih grupa u kapoeri, imao sam čast da treniram sa nekoliko majstora , uključujući mestre Zumbi iz Njujorka, mestre Ramosa iz Rio de Žaneira, i na kraju mog velikog mestre Pešinja, koji je preminuo 2011. godine. Jedanaest godina sam crveni konopac, ovo je poslednji stepen u grupi Senzala.“
PROČITAJTE JOŠ...
Ako pogledate razliku između kapoere u Brazilu i u Srbiji, da li postoji?
„Kada je reč o obuci kapuere,moji učenici ovde u Srbiji ili bolje reći na Balkanu jer imam studente i u Makedoniji i Crnoj Gori, treniraju sa istom posvećenošću i voljom kao i moji brazilski studenti, možda mi je bilo teže da se naviknem na hladnoću i po snegu da treniram, ali ko je živeo onako kao što sam ja ništa mu nije nemoguće. Ali kada govorimo o mojim studentima sa Balkana, treba im čestitati, oni su pravi ratnici.“
U čemu je lepota kapoere?
„Velika lepota kapuere je u tome što može da bude šta god želi, kada želi da bude ples manifestuje se kao ples za prezentaciju, kada želi da bude opasna borba to je, kada postane filozofija života za Obrazovanje dece i odraslih nezavisno od kulture, vere, pola ili društvenog nivoa. Posebno verujem u kapoeru kao sredstvo za približavanje ljudskim bićima kojima se kroz nju životi transformišu na pozitivan način“, zaključio je mestre Pulmao za Nova.rs.
BONUS VIDEO 20 godina kapoere u Srbiji
