Božidar Maljković, predsednik OKS, u velilkom intervjuu za Nova.rs pričao je između ostalog i o politici, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ali i njegovim prethodnicima.
Umeo je da u oči kaže šta misli Slobodanu Miloševiću, Borisu Tadiću, Zoranu Đinđiću, priznaje da nije član SNS niti će biti, a sa Aleksandrom Vučićem viđao se i kada je bio „teška“ opozicija.
O pomoći države otvoreno priča, ali isto tako kaže šta nedostaje i šta zamera, jer Olimpijski komitet Srbije zaslužuje bolji status u državi.
„Imamo veliku pomoć države, nikad nisam otišao kod predsednika Aleksandra Vučića da nije ispunio naše želje i potrebe. Istog časa je uradio sve što nam treba. Nikad iz Olimpijskog komiteta Srbije nismo tražili ništa što je bilo parče luksuza, već nasušnu potrebu. Imam utisak da je u drugim zemljama instituacija Olimpijskog komiteta dignuta na neko više mesto koje zaslužuje. To su krovne organizacije i nešto na tom planu bi trebalo da uradi i Srbija, to je moja ideja, ovo je 112. godina postojanja Olimpijskog komiteta, ljudi rade fantastično, nismo gasili svetla ovde u zgradi, radili smo od 8 sati ujutru do posle ponoći, neki su i noću ostajali, ogroman je to posao da bi naši sportisti bili zadovoljni, zbog čega je meni puno srce“, kaže Maljković za Nova.rs.
Predsednik OKS otkriva i kada se prvi put video sa Aleksandrom Vučićem.
„Sa Vučićem sam se prvi put sreo kada je bio žestoka opozicija, tema je bila Crvena zvezda, našli smo se u restoranu ‘Molijer’, u Zmaj Jovinoj ulici. Za sve što govorim imam dokaze, nije rekla-kazala“.
Maljković je svojevremeno na pitanje šta nedostaje hrvatskom sportu za uspeh, odgovorio upravo – Aleksandar Vučić, što dodatno objašnjava.
„To je bilo na predavanju na Medicinskom fakultetu u Splitu, bila je puna sala, bio sam sa mojim igračem Dinom Rađom i legendom Željkom Jerkovim, došlo je to pitanje i mogu vam reći da je pola sale aplaudiralo, a pola se gledalo u čudu. Volim taj grad i te ljude, i oni vole mene. Uvek će neko ko ne zna ili ne voli aktuelnu vlast reći kako daje državne pare a ne svoje. A, ko to daje svoje, Makron, Merkel, Pedro Sančes? Ne, daju državni novac. Nekada se na nagrade čekalo po godinu dana, sada se čeka 48 sati. Vučić voli sport i patološki ga prati, ako ja mogu da ocenjujem što se sporta tiče, radi za čistu desetku, u ostale sfere ne ulazim. Ko je ikada popio kafu sa mnom, zna kakav sam čovek i da nisam neko ko se dodvorava, ili poltron, govorim onako kako jeste. Da nije tako, i to bih rekao. Pritom, ja nisam član SNS, verovatno nikad neću ni biti, ne zanima me ta vrsta političkog angažmana“.
Legenda srpskog sporta i trofejni košarkaški stručnjak više je od čoveka sporta. Uvek direktno priča šta misli i o politici, 90-ih je podržao studentske proteste protiv Slobodana Miloševića, posle se suprotstavio Borisu Tadiću kada nije hteo da pomogne Crvenoj zvezdi, odbio je partijsku knjižicu od Zorana Đinđića…
„Jeste, tako je bilo, to je dokaz da nemam problem da kažem svoje stavove. Sa Tadićem sam svašta prošao, bili smo i prijatelji… Devedesetih sam bio u Atini kada se 30.000 studenata diglo protiv Miloševića i poslao sam im telegram podrške. Dižu se naša deca, naša krv, a on ih proglašava izdajnicima, plaćenicima, je l’ moguće to? Video sam kuda idemo sa Miloševićem… Od tada me 20 godina nije bilo na televiziji, bio sam anatemisan i u grčkoj ambasadi, za šta me je u principu bilo briga, a Duško Bajević i ja smo im pomagali. Držao sam emotivan govor na komemoraciji Ace Nikolića, nema ko nije plakao, čuju se moje reči, a snimaju me do vrata“.
BONUS VIDEO Maljković: Novak je nacionalno blago, ne može Srbiji da kaže „ne“, moj kapiten me ostavio zbog njega
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare