Moguće je da za padel mnogi od vas još nisu čuli ili da ne znate ništa o njemu, ali je u pitanju sport koji se mnogo brzo razvija, te se i u Srbiji sve češće igra.
Padel, sport koji je mešavina tenisa i skvoša, ali opet po mnogo čemu jedinstven, sve više se razvija u Srbiji i zaokuplja pažnju sve većeg broja ljudi, bilo da njim želite ozbiljno da se bavite ili samo rekreativno.
Kada sam dobio mejl za konferenciju pred održavanje premijernog „Padel Belgrade open“ turnira, shvatio sam to kao poziv koji se ne odbija.
Nije mi bilo potrebno mnogo vremena, truda i, žargonski rečeno, cimanja, da pitam kolegu Miodraga da mi se pridruži, a on kao da je znao, pa nas je već najavio kao goste.
Na konferenciji su pričali direktor turnira Đorđe Mijailović, iz razgovora bi se zaključilo i strastveni igrač padela, predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević, ali i Đorđe Đoković, sada već profesionalac u ovom sportu, kao i Italijan Paskvale Pako Rizo, koji je jedan od najvažnijih globalnih promotera i eksperata za padel.
Svi su se složili (a posle sam osetio i na sopstvenoj koži) da strast i padel uvek idu zajedno, te da Srbija i Beograd imaju tendenciju da brzo razvijaju ovaj sport.
Ubrzo nakon upoznavanja sa velikim turnirom u Beogradu, koji se održava za vikend 30. septembra i 1. oktobra kod šetališta u Beogradu na vodi, mi kao novinari, ali pre svega ljubitelji sporta, dobili smo priliku da se oprobamo na padel terenu, koji izgleda kao neka velika kocka ili kvadar u koju su ubačeni takmičari, što samo po sebi budi neku žar i želju za nadmetanjem.
Reket za padel je mnogo drugačiji od teniskog, nema žice, već površinu sa rupama i manji je od onog koji redovno drži Novak Đoković. Što se loptica tiče, one su gotovo identičnog izgleda kao i teniske, razlika je u dimenzijama, težini i pritiskom kojim su naduvane.
Već nakon nekoliko udaraca shvatili smo da je sve mnogo drugačije od tenisa, da mora drugačije da se udara loptica, drugačije da se postavlja reket prilikom udarca, a taktika, kretanje i usaglašavanje pokreta sa partnerom su tek posebna priča.
Priznajem, jedan od trenera je brzo video da smo početnici, da je većina nas prvi put ušla na padel teren, iako sam svakako želeo da probam i pre ovog poziva.
Odmah su nam pokazani neki osnovni udarci i taktika, sugerisano nam je kako treba da razmišljamo kao padel igrači, jer se obično igra dva na dva. Ubrzo nakon toga se i trener zaigrao sa nama, pa smo ga dobro oznojili.
Samo nekoliko dobrih poena i razmena bilo je dovoljno da se „naložim“ na ovaj sport, a kad sam čuo pitanje „Hoćemo da odigramo nekoliko gemova, da malo računamo“, uzbuđenje je dodatno poraslo. Padel je posebno interesantan i zbog toga što je većina udaraca improvizacija, morate brzo da rašmišljate i da imate dobre reflekse, nema mnogo vremena za nameštanje.
Naravno, bilo je mnogo grešaka, mnogo smešnih udaraca i promašenih loptica, pregršt neuzvraćenih servisa trenera, ali i dobre zabave, osmeha i kvalitetnih razmena.
Moram priznati da sam bio i pomalo sebičan od kada sam uhvatio reket, pa ga više od pola sata nisam ispuštao, iako baš nije bilo planirano da toliko budem na terenu, s kog sam i sportski ispratio nekoliko kolega.
Kada smo rešili da je dosta za prvi put, odmah mi je bilo jasno da ću na terenu biti opet i to veoma brzo, a za vikend neće biti greška otići i ispratiti turnir, koji Beograd sigurno stavlja na padel mapu Evrope i sveta.
ZAŠTO ĐOKOVIĆI I IBRAHIMOVIĆ?
Kao što napisah gore, Marko Đoković biće učesnik turnira u Beogradu, a kroz šalu je prihvatio i ulogu favorita, iako će imati ozbiljnu konkurenciju u timovima iz Francuske, Grčke, Italije i Hrvatske.
Đorđe, mlađi Novakov brat, igraće u paru sa Markom Boškovićem, dok će Srbiju na pomenutom turniru predstavljati i bivši teniski profesionalac i jedan od najboljih dubl-trenera na svetu Miki Janković (u paru sa Vasilijem Mikićem).
Kako smo saznali, i Marko Đoković obožava da igra padel, dobio je i pohvale od Đorđa, ali zbog drugih obaveza nije mogao da bude u Beogradu u ovo vreme.
„Bolje da ga ne vidite na pdel terenu“, rekao je Đorđe uz osmeh pričajući o Novaku, a nema sumnje da ćemo i njega u budućnosti sve češće gledati na padelu.
I od Novaka u tom sportu možemo očekivati da će biti uspešan, s obzirom da na treninzima sa članovima svog tima često voli da igra kockice na mreži, koji mu i te kako mogu pomoći u padelu.
Ono što je zanimljivo, jeste da ovaj sport voli i Zlatan Ibrahimović, koji je na kraju prošle sezone završio fudbalsku karijeru, a nedavno je objavio i snimak na društvenim mrežama u kom izaziva Đokovića na partiju padela.
Porodica Đoković želi da pomogne razvijanju padela u Srbiji, a sa njihovim kontaktima i mogućnostima, ali i ljubavi i strasti prema sportu, sve je moguće.
PRAVILA I OSNOVNE INFORMACIJE O PADELU
Padel je sport koji kombinuje akciju sa zabavom i društvenom interakcijom. To je odličan sport za igrače svih uzrasta i veština, jer se brzo i lako savlada. Većina igrača dobija osnove u prvih pola sata igranja kako bi mogli da uživaju u igri.
Padelom ne dominiraju snaga, tehnika i servis kao što se to dešava u tenisu i stoga je idealna igra za muškarce, žene i omladinu da se takmiče zajedno. Važna veština je umešnost, jer se poeni dobijaju pre strategijom nego čistom snagom i moći.
Izmišljen 1969. u Meksiku od strane Enrikea Korkere, padel je prepoznat kao internacionalni sport u septembru 2019. godine i sada je jedan od svetskih najbrže rastućih sportova po učešću. Trenutno se igra u 57 zemalja širom sveta. Mnogi mu predviđaju status olimpijskog sporta u bliskoj budućnosti za šta treba da je prisutan u 75 zemalja. Padel je već prevazišao tenis kao najpopularniji sport u Španiji po količini prodane opreme.
Obično se igra u dublu na zatvorenom terenu okruženom zidovima od stakla i metalne kaše. Teren je jedna trećina veličine teniskog terena.
Loptica može da se odbije od bilo kog zida, ali može samo jednom da udari u podlogu pre nego što bude vraćena. Poeni se mogu postići kada se lopta dvaput odbije u polje takmičara.
Aut postoji (ne sme loptica da udari u zid pre nego što odskoči), iako je teren okružen zidovima i staklom, a servira se dijagonalno, dok se računanje odvija kao u tenisu.
GDE IMA DA SE IGRA U BEOGRADU I SRBIJI?
Pako Rizo je istakao da je u Italiji na početku padel terena bilo svega oko 20, a sada je broj porastao na više desetina hiljada.
U Beogradu padel se može igrati na Košutnjaku, Adi i u Sportskom selu, a nema sumnje da će terena već u narednim mesecima i godinama biti sve više i to ne samo u Beogradu, pošto treba razmišljati i o razvoju ostalih gradova.
PROBLEM – CENA
Za sat vremena padela u Beogradu treba izdvojiti oko 3.000 dinara. Termin od sat vremena uglavnom košta malo više od 2.000 dinara, ali treba iznajmiti i rekete i loptice, što takođe košta.
To je za mnoge veoma skupo, pa se nadamo da će i cena biti pristupačnija u budućnosti.