Biće stvarno teško kada se jednog dana Ivana Vuleta povuče sa svetske atletske scene.
Već smo videli da ima tu imena koje bi u obeležjima Srbije mogla da je zamene i to služi na radost svih nas.
PROČITAJTE JOŠ:
Ali, niko kao Ivana do sada nije uspevao da izvuče toliki spektar različitih emocija od svih svojih navijača, koji obično uz TV ekrane gledaju šta će da uradi.
Njena karijera, skoka udalj se uvek može svesti na samo nekoliko sekundi, tek koliko je potrebno da se zaleti, skoči i onda doleti u pesak.
Prepuštena je sama sebi i zbog toga su sport i disciplina kojom se bavi zaista surovi.
Možete se spremati mesecima, kao bokser, a onda uđete na neki olimpijski stadion i „fulate“.
Bokser bar ima deset, 15 rundi na raspolaganju, atletičar ima nekoliko pokušaja i ćao, ako prođe, prošlo je.
Ivani je uglavnom prolazilo, ali nije moglo da prođe bez pehova, zbog čega su Srbi bili i tužni i ljuti i srećni do ekstaze kada osvoji zlato.
Poslednje od sedam uzela je u Minhenu u četvrtak uveče kada je u prvoj seriji skočila 7,06.
Malaika Mihambo, strašna takmičarka i šampionka ostala je kratka za tri centimetra i morala je da se zadovolji evropskim srebrom.
Radost Ivaninog trenera Gorana Obradovića posle pobedničkog skoka i kasnije suze devojke koju smo počeli da pratimo dok se prezivala Španović, pokazale su nam koliko je emocije još ostalo u njoj.
Možda i inata. Izmakla joj je baš nedavno jedna od svetskih medalja, zbog prestupa od jednog milimetra.
Baksuz jednostavno, nekad hoće, nekad neće. Međutim, da je pre petnaestak godina neko rekao da će živopisna Zrenjaninka kao 17-godišnjakinja biti „terminatorka“ kakvu gledamo danas, krajnje je upitno.
Roze-crvena kosa i pink nokti s primesama zelene, pa onda obrijan deo glave, stilizovane „strelice“… Ivana je uporno tražila svoj neki imidž u kom se oseća komforno, dok je počinjala da skače sve bolje.
Na kraju se najbolje snašla u koži šampionke u kojoj živi i danas.
„Nasuprot onome u Judžinu gde sam probala neki drugi pristup i način da dođem do medalje. Ovog puta sam se vratila onoj izvornoj sebi i načinu na koji pristupam takmičenju. Od prvog do poslednjeg skoka, mislim da mi je ovo jedna od najjačih serija, bez obzira na to što je bilo hladno. Uživala sam, nisam sumnjala i znala sam da ću izazvati Malaiku prvim skokom jer sam htela da se približim ličnom rekordu, pa i po cenu da budem druga. Mnogo sam srećna i ponosna, ne znam šta drugo da kažem – hvala svima mnogo na podršci“, rekla je najbolja Evropljanka u četvrtak, a dan kasnije je sabirala utiske.
„Sve dok računam na sebe i oslanjam se na sebe – slediću svoje snove. Minhene, hvala ti za ovo nezaboravno veče. Sva ljubav za moj tim“, napisala je Vuleta.
Dok je još bila tinejdžerka malo ko je mogao da poveruje da će osvojiti sedam zlatnih medalja sa najvećih takmičenja.
VIDEO Ivana posle osvojenog zlata na Evropskom prvenstvu u Minhenu
Dve sa Evropskih prvenstava, tri sa Evropskih dvoranskih, dve sa Svetskih dvoranskih, uključujući i ovo martovsko iz Beograda.
Ostala je prazna jedino kolona sa Svetskih prvenstava na otvorenom i ona sa Olimpijskih igara.
Ivana tu ima jednu olimpijsku bronzu i dve sa prvenstava planete. U kolekciji od 13 medalja su i po jedno srebro i bronza sa Svetskih dvoranskih šampionata i još jedno srebro sa Evropskog.
Kad se ovim medaljama dodaju one ostale, teško ih je sve pobrojati. A ova ista devojka, posvećena svom sportu i radu na sebi je 2005. bila 16. u Marakešu na prvenstvu sveta za mlade, pa je godinu kasnije bila sedma u Pekingu, a 2007. u Birmingemu na Evropskom prvenstvu u dvorani, tek 18.
Međutim, onda će se desiti Svetsko prvenstvo u Ostravi iste godine, a Ivana će sa 6,41 metar uspeti da se popne na postolje i ono bitnije – dokaže sebi da može da osvaja medalje.
Odatle je sve krenulo uzlaznom putanjom, dotle da je prvo svetsko omladinsko zlato stiglo u Bidgošću u Poljskoj 2008.
Rezultat je tada bio 6,61 metar, koliko danas recimo može da dobaci Milica Gardašević, koja je bila sedma u Evropi u Minhenu sa 6,52.
Koliko atletika ume da bude nepredvidiva i varljiva, pokazalo je 15. mesto sa Evropskog prvenstva 2012. i deseto mesto iz Londona sa Olimpijskih igara.
Da ne bude sve savršeno, tu su bile baš Olimpijske igre, ali je bilo i drugih pehova, povreda Ahilove tetive, dodirivanja peska punđom, prestupa i suza zbog nepravde i one nesrećne zihernadle.
Ivana i pored svega toga nosi epitet prve srpske atletičarke koja je uzela medalju na Svetskom dvoranskom prvenstvu i prve sa zlatom.
Drži nacionalni rekord sa 7,24 metra u skoku udalj, kako unutra, tako i na otvorenom. Sada već davne 2013. je bronzom sa Svetskog prvenstva sebe smestila na pijadestal sportistkinje godine, a do danas je zaradila i Orden Karađorđeve zvezde i Njegošev orden.
Spisak njenih uspeha je nešto dugačko kao mesečni spisak za kupovinu u supermarketu, zbog čega će, uprkos novim atletskim nadama u Adriani Vilagoš i Angelini Topić pre svih, biti nemoguće zaboraviti šta je sve našoj zemlji donela Ivana Vuleta.
BONUS VIDEO: Ivana Vuleta – devojka koja je vratila nadu u srpsku atletiku
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare