Srbija će na Olimpijskim igrama u Parizu - do kojih je preostao još 31 dan - polagati velike nade u četiri atletičarke, Adrianu Vilagoš, Angelinu Topić, Milicu Gardašević i Ivanu Španović. A koji rezultat bi mogao da bude dovoljan za istorijski uspeh srpske atletike, koja je dosad osvojila samo jednu medalju u atletici na Olimpijskim igrama (tri, računajući i eru Jugoslavije)?
Srbija će u „gradu svetlosti“ imati četiri takmičarke u tri discipline – Angelina Topić će se boriti za medalju u skoku u vis, Adrianu Vilagoš očekuje nadmetanje u bacanju koplja, dok će Milica Gardašević i po mnogima najbolja atletičarka Srbije u 21. veku, Ivana Španović, odmeriti snage u skoku udalj.
Najviše nade, očekivano, navijači polažu u Ivanu Španović.
Bronzana iz Rio de Žaneira, Španovićeva je u Londonu zauzela četvrto mesto. Kako je u maju napunila 34 godine, jasno je da je nadmetanje u „gradu svetlosti“ poslednja prilika da napadne olimpijsko zlato.
Ivana se nije takmičila ove godine zbog povrede, ali bi OI u Parizu trebalo da dočeka u potpunosti spremna. Njen najbolji rezultat u skoku udalj je 7.14 metara, što bi joj, gledajući najbolje rezultate ove godine, donelo bronzu, pošto su Malaika Mihambo iz Nemačke i Tara Dejvis-Vudhol iz Sjedinjenih Američkih Država. Nemica je ove sezone uspela da preskoči 7.22, dok je Amerikanka na 7.18.
Sa druge strane, Gardašević je ove sezone preskočila 6.76, a najbolji rezultat joj je 6.91.
To u suštini znači da bi i Gardaševićeva i Španovićeva mogle da se umešaju u borbu za medalju, ali će za to biti potrebno da nadmaše svoja dosadašnja dostignuća.
Svetski rekod drži Galina Čistijakova još od 1988. godine (7.52), dok je Olimpijski rekord postavila Džeki Džojner Kersi, takođe 1988. godine – 7.40.
Vilagoš je na Evropskom prvenstvu u Rimu koplje bacila 64.42 metra, što je četvrti rezultat na svetu ove godine i njen lični rekord. No, ako želi da dođe do olimpijske medalje, moraće da nadmaši sebe po drugi put za par meseci. Trenutno, najbolja na svetu je Flor Denis Ruis Hurtado iz Kolumbije (66.70), ispred Viktorije Hadson (Austrija, 66.06), a treća me Megi Maloun-Hardin (65.00).
Trenutno svetski rekord drži Barbora Špotakova iz Češke – 72.28, dok olimpijsko zlato brani Liju Šijing iz Kine, koja je u Tokiju prebacila 66.34.
No, najveći hit mogla bi da bude Topićeva.
Angelina je na Evropskom prvenstvu osvojila srebrnu medalju, i skokom od 1.98 stigla do ličnog rekorda.
A prema formama trenutnih rivalki, očekuje je žestoka borba za sam vrh. Naime, Jaroslava Mahučih je trenutno najbolja na svetu sa preskočenih 2.04, Nikola Olislagers iz Australije je druga ove godine sa 2.03, dok su Lamara Distin (Jamajka), Natalija Spiridonova (Rusija) i Rejčel Glen (SAD) preskočile visinu od 2.00.
Čini se da bi visina od dva metra mogla da bude ključ – ukoliko uspe da savlada ovu prepreku, ni zlato nije nemoguća misija.
BONUS VIDEO