Smrt Emilijana Sale i više od tri godine pošto se dogodila je u žiži ne samo fudbalske već čitave svetske javnosti, pre svega zbog sleda događaja koji su doveli do jedne od najvećih tragedija u novijoj istoriji sporta.
Sala je poginuo kada je avion marke Pajper Malibu 21. januara 2019. godine pao u blizini Engleskog kanala prilikom preleta nad čuvenim Lamanšom. Tom prilikom je život izgubio i pilot Dejvid Ibotson.
Nakon što je okončana istraga počeli su da isplivavaju novi detalji, a jedan od njih je posebno bio šokantan. Naime, Fej Kili, vlasnica kompanije „Cool Flourish“ koja je 2015. godine kupila avion, zvanično je angažovala organizaciju po imenu „Southern Aircraft Consultancy“ za održavanje letelice, ali je, bez njihovog znanja, u ceo proces uključila i Dejvida Hendersona, pilota i lokalnog biznismena.
PROČITAJTE JOŠ...
Henderson, inače prijatelj njenog pokojnog oca, bavio se dnevnim dužnostima oko održavanja aviona, ali i angažovanja pilota, koji je potom odlučio da poverenje da Ibotsonu. No, nakon dve greške koje je Ibotson napravio, a zbog kojih je Kilijeva dobila opomene, ona je Hendersona zamolila da više ne koristi Ibotsona.
„S obzirom na ova dva incidenta nastala krivicom Dejvida Ibotosna koje je ‘uhvatilo’ Civilno vazduhoplovstvo, mislim da bi bilo najbolje da njega više ne zovemo da pilotira Malibuom. Verujem da ovo ograničava broj dostupnih pilota, ali nemam previše poverenja u njegovo rukovođenje letelicom“, napisala je ona u mejlu koji je napisala Hendersonu.
No, nedugo potom je saznala da je samo nekoliko nedelja po slanju ovog mejla Ibotson ponovo angažovan, i to kako bi prevezao njenu sestru. Iako je tada prošlo kako bi trebalo, u januaru 2019. Ibotson je naišao na probleme, on i Sala izgubili svest usled trovanja ugljen-monoksidom, a krajnja nepažnja Hendersona pri održavanju aviona i nestručnost Ibotsona da situaciju reši doveli do pada i tragičnog ishoda.
Argentinski fudbaler tek je poslednji u nizu sportista koji su izgubili život na krajnje bizaran način i nesrećnim spletom okolnosti.
Rođen u gradu Mičel u Ontariju, Morenc je karijeru profesionalnog hokejaša započeo u dresu Montreal Kanadijensa, potom je igrao za Čikago Blekhoukse, Njujork Rendžerse, da bi se vratio u Montreal i to na inicijativu čuvenog trenera Sesila Harta.
Sa četiri gola i ukupno 20 osvojenih poena (golovi plus asistencije) bio je jedan od najboljih igrača tima iz Montreala, pre nego što je došla na red utakmica protiv njegovog bivšeg tima, Čikaga, 28. januara 1937. godine. Tokom prve trećine Morenc je pri pokušaju da dođe do jednog paka na polovini Čikaga izgubio ravnotežu, pao na led, zakucao se u ogradu, a noga mu je ostala zaglavljena između dve drvene letve. Na njega je u tom trenutku naleteo Erl Selbert, koji je bio u punoj brzini, što je rezultiralo u četvorostrukom prelomu noge čuvenog hokejaša.
Prvobitno je bilo najavljeno da bi trebalo da odsustvuje tek šest nedelja, ali je ubrzo bilo jasno da je povreda znatno ozbiljnija, pa je ostao u bolnici. No, niko nije očekivao da će početkom marta uslediti šokantna vest – dan nakon što je 8. marta Morenc doktorima prijavio bol u grudima, 34-godišnjak je ustao kako bi otišao do kupatila, napravio korak, izgubio svest i pao na pod. Iako su lekari momentalno odreagovali, Morenc je preminuo zbog posledica ugruška u krvi.
Njegov dres sa brojem sedam je povučen iz upobrebe.
Jedan od najboljih trkača u istoriji Novog Zelanda, čuveni „kivi“ je na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine osvoji zlato na 1.500 metara, na domaćem „terenu“ je iz godine u godinu osvajao titule, ali je tokom boravka u njujorškom naselju Bruklin 1949. godine došlo do tragičnog razvoja događaja.
Datum je bio 28. decembar, kada je obavestio suprugu Sintiju Džejms da će tog dana ranije doći kući jer se nije osećao dobro. Sišao je do stanice metroa, gde je izgubio ravnotežu i pao na šine, nakon čega je na njega naleteo voz, koji ga je i usmrtio. U trenutku smrti imao je 39 godina. U godinama koje su dolazile veliki broj njegovih prijatelja, poznanika i naslednika izneo je niz teorija kako je došlo do ovog događaja – neki su krivili alkoholizam, drugi loše zdravlje, treći psihičko stanje, ali je prema svim zvaničnim izveštajima smrt ovog sportiste nastupila nesrećnim spletom okolnosti.
Hogan je bio jedna od zvezda takozvanog „galskog fudbala“, irske verzije ragbija, imao je čak i status kapitena što je za početak 20. veka bilo nezamislivo, s obzirom na to da je imao tek 22-23 godine. No, 21. novembra 1920. godine tokom meča njegovog Tiperarija i Dablina došlo je do opšteg haosa kada je irska paravojna formacija po imenu „Black and Tens“ upala na teren i počela da puca na igrače i publiku.
Tom prilikom je poginuo Hogan, dok je njegov saigrač Džim Igan ranjen. Povod je bilo to što su za Tiperari igrala dva člana ozloglašene irske organizacije IRA, Tomas i Majkl Rajan. U trenutku smrti imao je 24 godine.
Šestostruki uzastopni šampion Portugala, četvorostruki pobednik individualnih etapa na Tur de Fransu i živa legenda portugalskog biciklizma, Agostino je ovim sportom počeo da se bavi još kao dečak, da bi posebnu slavu stekao kao član vojske Portugala, gde je u Kolonijalnim ratovima u Angoli i Mozambiku prenosio poštu.
No, tokom trke za Algarve 1984. godine došlo je do sudara sa psom koji je pretrčavao stazu, par stotina metara pre kraja. Agostino je udario životinju, izgubio ravnotežu, udario glavom o beton. Uspeo je da ustane, pređe uz pomoć ostalih vozača ciljnu liniju, ali je nedugo potom iz hotela otišao u bolnicu, gde je pao u komu iz koje se nije probudio.
Bočataj je na Olimpijske igre u Francuskoj stigao kao jedan od favorita za zlato, i bio je u naletu, ali je 22. februara došlo do tragičnog ishoda. Švajcarac je zajedno sa grupom skijaša otišao na vrh padine Les Arks kako bi nastavio sa pripremama za završne borbe za olimpijska odličja.
No, u tom istom momentu na stazi se nalazilo vozilo za održavanje staze. Ovaj 28-godišnji skijaš je pretposlednjeg dana tokom spusta naišao na rampu za skok, što je i uradio, ali je doskočio na stazu tačno ispred vozila u koje se zakucao. Preminuo je istog momenta usled zadobijenih povreda.
Nicolas Bochatay (August 27, 1964 – February 22, 1992) Swiss speed skier who died during the 1992 Winter Olympics. Bochatay was killed when he collided with a snow grooming vehicle on the morning of the speed skiing finals. He was the nephew of Olympic skier Fernande Bochatay. pic.twitter.com/kEwSaGeH49
— NoT?ForgotteN (@the_memorypage) February 7, 2022
BONUS VIDEO Navijači Partizana gađali Ostoju Mijailovića bakjom
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar