0
Južnoafrička atletičarka Kaster Semenja postala je planetarno poznata po svojoj borbi sa strogim i diskriminišućim pravilima Svetske atletike (IAAF).
Semenja (29) je rođena sa muškim hromozomom, ali i ženskim osobinama. Pravno je identifikovana kao žensko, ali je Svetska atletika na sudu tvrdila da je Semenja „biološki muško“, što je ona ljutito odbacila.
PROČITAJTE JOŠ
Dvostruka olimpijska šampionka zbog nivoa testosterona koji nije u granicama dozvoljenih po pravilima IAAF onemogućena je da na Igrama u Tokiju brani zlato u trci na 800 metara, a pravdu je potražila na Suda za sportsku arbitražu gde je dobila negativan odgovor.
Atletičarka je potom uputila žalbu Švajcarskom vrhovnom sudu koji je takođe stao na stranu Svetske atletike uprkos šinjenici da pravilo o testosteronu pogađa trkačice s „razlikom u razvoju pola“ (differences of sex development – DSD).
Iako rodne razlike imaju smisla u sportu, primer Semenje pokazuje nepravdu i diskriminaciju u slučaju kada sportista ne odgovara uobičajenom konceptu ženstvenosti.
Primer genetskih anomalija koje nisu sankcionisane i čak su okarakterisane kao božji dar su gigantizam Bobana Marjanovića, našeg košarkaškog centra visokog 224 centimetra, ili anomalije Majkla Felpsa koji ima hipermobilnost zglobova i raspon ruku znatno veći od visine, dok njegovo telo proizvodi vrlo malo mlečne kiseline. Košarkaš i plivač, iako se ne uklapaju u „kalup“ zbog toga nisu sankcionisani, čak su njihovi uspesi predmet divljenja.
Greg Not, dugogodišnji Semenjin advokat u Južnoj Africi, rekao je da njen međunarodni tim pravnika „razmatra presudu i mogućnosti da je ospore pred evropskim i domaćim sudovima“, a ovim povodom oglasila se i sama atletičarka.
Skrenula pažnju sa 18 godina
Semenja se proslavila kao 18-godišnjakinja kada je osvojila zlatnu medalju na 800 metara na Svetskom prvenstvu 2009. godine. Od tada je pobrala brojna priznanja među kojima dve olimpijske titule i tri svetske krune.
„Veoma sam razočarana ovom presudom, ali odbijam da dozvolim da me IAAF kljuka lekovima ili da me spreči da budem ono što jesam. Izostavljanje sportistkinja ili ugrožavanje našeg zdravlja isključivo zbog naših prirodnih sposobnosti, vodi IAAF na pogrešnu stranu istorije“, rekla je Semenja i dodala:
„Nastaviću da se borim za ljudska prava sportistkinja, kako na stazi tako i van nje, sve dok svi ne budemo slobodni da trčimo onakve kakve smo rođene. Znam šta je ispravno i učiniću sve da zaštitim osnovna ljudska prava devojaka širom sveta“.
Zanimljivo, pravila zbog kojih je Semenja sprečena da se takmiči se ne primenjuju na trkama ispod 400 metara, pa bi Semenja mogla da konkuriše u trkama na 200 metara na Olimpijskim igrama, a da pri tom ne smanjuje nivo testosterona.
Svaka žalba Evropskom sudu za ljudska prava verovatno neće dobiti epilog do početka Olimpijskih igara u Tokiju sledećeg jula.
