3
Sportski svet je nedavno potresla vest o tome da Sebastijen Ale boluje od raka testisa.
Kad dođete kod lekara i namrčenog lica vam kaže da nešto nije u redu, mozak se odmah sprema za ono najgore.
PROČITAJTE JOŠ:
Verovatno ništa drugačije nije bilo ni za Alea, koji je operisan i imaće šansu za oporavak.
Slično je verovatno bilo i kada je lekar saopštio Siniši Mihajloviću da ima leukemiju.
Treba svariti tu informaciju i u tim momentima tek shvatimo koliko smo svi prolazni. Reklo bi se, danas nas ima, sutra nas nema.
Na sportskim terenima nas poslednjih godina na to podseća i sve više slučajeva gde se sportista (ili navijač) samo sruši, kolabira i ako ima sreće da lekari reaguju brzo i pribrano i spasu ga – super, ako ne, vječnaja pamjat.
Kristijan Eriksen je imao tu sreću da lekari uspeju da mu sačuvaju glavu u momentima kada ga je srce izdalo.
Međutim, jedno je kad zavisimo od trenutka, a nešto sasvim drugo kad saznamo da nam borba za život tek predstoji i da može da bude vrlo duga, mučna i posve neizvesna.
Takvih je slučajeva bilo više u istoriji sporta i podsetićemo na neke od njih. Jedan od prvih je slučaj Muhameda Alija.
Da bolest ne mora da zaobiđe ni jednog od najboljih, ako ne i najboljeg boksera u istoriji ovog sporta, pokazuje činjenica da je Ali imao Parkinsonovu bolest.
Njemu je ova bolest otkrivena 1984. godine, degenerativna je i utiče pogubno po centralni nervni sistem.
Sa njom se može poživeti, što je bokser i uspeo sve do 2016. godine, ali ume da bude veoma mučna.
On je bio jedan od aktivista u istraživanju ove bolesti i ustanovio je Muhamed Ali Parkinson centar 1997.
Muhamedov uticaj se i tokom karijere proširivao izvan sporta, pa nije čudo što je bio i ostao ikona u svetskim okvirima.
Dovoljno da se Barak Obama, pretprošli američki predsednik od njega oprosti kratko: „Muhamed Ali je bio najveći. Tačka“.
Miha je jedan od skorijih primera vrhunskih majstora svog zanata koji su se borili sa leukemijom, ali je mlađim generacijama možda manje poznato da je tih slučajeva bilo i u svetu košarke.
Štaviše, Karim Abdul Džabar, najbolji strelac u istoriji NBA lige je 2008. otkrio da ima mijloidnu leukemiju.
To je bolest koja se sporo razvija i napada bela krvna zrnca, a skoro godinu dana je Abdul Džabar to držao po strani dok nije počeo da priča otvoreno o tome kako bi podigao svest drugih ljudi.
Abdul Džabar se srećom oporavio od nje, pa i od raka prostate i još uvek se povremeno da videti na utakmicama Los Anđeles Lejkersa.
Martina Navratilova je teniska legenda i jedna od najboljih u istoriji „belog sporta“.
Postavljala je svojevremeno rekorde koje je teško dostići, a i ona se borila sa kancerom.
Objavila je da ima tumor dojke aprila 2010. godine, ali je njen oblik karcinoma bio neinvazivnog oblika.
Uklonila je tumor hirurškim putem, prošla je kroz šestonedeljni proces hemoterapija i slično kao i Džabar, počela je da javno priča o tome da bi podigla svest kod žena o prevenciji bolesti.
Nešto skorije smo imali i primer Kris Evert. Nije samo Navratilova, deveostruka šampionka Vimbldona propatila zbog tumora.
Evertova je u maju ove godine prošla svoj ciklus terapija, a sreća u nesreći što joj je rak jajnika otkriven u prvom stadijumu.
Venus Vilijams iz sveta tenisa od aktivnih igračica ima Sjorgenov sindrom, autoimuni poremećaj koji utiče na umor, bolove u zglobovima i ovaj sindrom ju je naterao da se povuče sa US Opena 2011.
Morala je da prilagodi svoj trening program i ishranu, prebacila se na onu vegansku jer povoljnije utiče na izbegavanje problema povezanih sa ovim sindromom.
Vegansku ishranu već godinama koristi i Novak Đoković, jedan od najboljih tenisera svih vremena, pa nije čudo što slovi za jednog od najzdravijih sportista na svetu.
Artur Eš u svoje vreme nije bio te sreće. Čuveni američki teniser po kom je nazvan stadion gde se igraju najveći mečevi US Opena imao je HIV virus.
Prvi tamnoputi igrač koji je osvojio US Open i Australijan Open bio je uticajan i van terena, ali ga zdravlje nije služilo.
Prvo mu je 1980. otkrivena bolest srca, zbog čega je prekinuo karijeru, a onda je 1992. objavljeno da ima SIDU.
Čovek koji je postao predsednik Američke asocijacije za srce, suočio se sa novim problemom, tvrdeći da je dobio HIV i kasnije SIDU transfuzijom krvi.
Preminuo je samo godinu dana kasnije od posledica upale pluća izazvane upravo neizlečivom bolesti.
HIV virus je „zakačio“ i Medžik Džonson, koji je takođe pred sezonu 1991/1992 objavio da ima ovaj virus.
Održao je konferenciju novembra 1991. i objavio da će se povući iz košarke momentalno.
Međutim, on je uspeo da stavi virus pod kontrolu, pa i danas živi i radi uspešno u Americi.
Tim Hauard je golman koji je godinama branio za američki nacionalni tim i postao je između ostalog poznat i po tome što ima Turetov sindrom.
Napravio je ozbiljnu karijeru uprkos tome što su neki od simptoma ove bolesti takozvani tikovi, odnosno nevoljni pokreti.
Bolest mu je otkrivena sa samo devet godina, a kao i mnogi poput njega, Hauard je kasnije rešio da pomogne drugima koji imaju slićan problem.
U svojim memoarima je između ostalog podelio deo iskustva kako izgleda živeti sa ovim sindromom.
Jedna od bolesti zbog koje mnoge i danas prolazi jeza je ALS, odnosno amiotrofična lateralna skleroza.
Ovu bolest je imao jedan od velikana bejbola Lu Gerig. Zbog njega je u velikoj meri ova bolest i postala poznata daleko šire, pa se često može čuti i naziv „Lu Gerigova bolest“.
Gerigu je karijera zbog ove bolesti bila skraćena, a ALS je progresivna, degenerativna i na kraju fatalna bolest koja je do sada unesrećila mnoge porodice širom sveta.
BONUS VIDEO Tucak: Kad izgubite dete, sve ostalo je nevažno
Pratite nas i na društvenim mrežama:
