0
Crnogorska rukometna reprezentacija u ženskoj konkurenciji bi mogla da u budućnosti da izgleda kao pravi jugoslovenski tim.
Nekadašnja država članica „velike države“ ima nameru da oformi jak sastav rukometašica i za to namerava da iskoristi igračice koje poseduju druga državljanstva.
PROČITAJTE JOŠ
Slučaj Matee Pletikosić je poslednji u nizu.
Svojevremeno najbolja igračica Evrope u kadetskoj konkurenciji nije nastupala tri godine za hrvatsku reprezentaciju, a kako je još duži period provela u podgoričkoj Budućnosti, stekla je pravo promene sportskog državljanstva.
Ona je 2015. napustila matični Sinj i postala članica Budućnosti, a danas kao 22-godišnjakinja predstavlja jednu od najbitnijih igračica crnogorskog šampiona.
Pletikosićeva neće biti prva Hrvatica koja je odlučila da postane Crnogorka – pre nje je to učinila Marta Batinović, golmanka rumunske Valcee koja je pet godina provela u Budućnosti.
Za razliku od svoje mlađe koleginice, ona je četiri godine nosila dres Hrvatske, a od 2019. je članica nacionalne selekcije Crne Gore.
Vredi istaći i da je ona u svojoj matičnoj državi 2015. godine proglašena za najbolju rukometašicu.
„Ne znam da li me neko voli ili ne. Ili da li će me osuditi ili ne. Želim da branim najbolje što mogu, a ne da razmišljam da li sam iz Hrvatske, Srbije ili Avganistana. Želim da pobeđujem i želim na Olimpijske igre“, istakla je Batinovićeva.
Ona je dodala i da je problem nastao i zbog činjenice da je morala da igra za reprezentaciju uprkos porodičnoj tragediji koju je doživela.
„Nisu mi verovali. Rekla sam sebi da mi nisu potrebni ljudi koji mi u tom delikatnom trenutku nisu verovali“, rekla je Batinovićeva.
Crnogorski mediji su nedavno objavili da je tamošnji savez započeo pregovore sa Barbarom Lazović, rođenom Slovenkom koja je pravo na crnogorsko državljanstvo stekla udajom za reprezentativca Crne Gore Vuka Lazovića.
I njegov slučaj je zanimljiv, s obzirom na to da je rođen u Beogradu, ponikao je u Partizanu, potom nastupao za Vardar, Crvenu zvezdu, Vojvodinu, nemački Tus i rumunsku Dunareu, a postao je reprezentativac Crne Gore iako nikada nije zaigrao u nekom tamošnjem klubu.
Njegova supruga je čak osam godina nosila dres Slovenije, odigrala je 75 utakmica i upisala 267 golova, ali bi u 32. godini života mogla da promeni nacionalni dres.
„Kod mene postoji želja, svaki sportista sanja da učestvuje na Olimpijskim igrama“, navela je Lazovićeva, koju rukometni zvaničnici Crne Gore vide kao zamenu za Katarinu Bulatović na poziciji desnog beka, pošto je ona najavila povlačenje.
Bulatovićeva je takođe ranije nosila dres druge reprezentacije, nacionalne selekcije Srbije, ali je rođena Kragujevčanka promenila nacionalni tim 2011. godine.
Ona je dve godine po odluci da ostavi dres Srbije rekla da je to učinila zbog odnosa tadašnjeg selektora prema njoj.
„Samo ja znam šta mi je rekao na prijateljskoj utakmici pred Evropsko prvenstvo u Makedoniji. Možda me je i opsovao, ne mogu da tvrdim, ali me je sve mnogo zabolelo. Nisam želela da me neko omalovažava. Ne treba mi poziv reprezentacije da bi neko gazio po meni“, navela je Bulatovićeva.
PROČITAJTE JOŠ
Kragujevčanka je bila najbolja igračica Crne Gore u pobedi nad Srbijom, što je u izjavi datoj 2013. godine kritikovao tadašnji selektor rukometašica Saša Bošković.
„Svako ima pravo na izbor, i u to ne ulazim. Prihvatam da neko odluči da prestane da igra za svoju zemlju, ali ne i da počne da igra za drugu. Nisam nikada čuo da je neki Danac odlučio da igra za neku drugi reprezentaciju. Da je do mene, ja bih oduzeo pasoš Srbije svima onima koji su iz Srbije, a igraju za tuđu zemlju“, rekao je Bošković.
Bulatovićeva nije bila jedina Srpkinja koja je postala Crnogorka – sličan put su izabrale Bojana Popović, Ana Đokić, Ana Radović i Mirjana Milenković.
„Odlučila sam da igram za Crnu Goru na način koji sam ja želela i uslovima koje sam postavila. Trenirala sam jednom dnevno zbog kolena. Oni su to prihvatili, ljudi su imali planove i ciljeve koji su želeli da ostvare. To u Srbiji nije bilo moguće. Jednom kada su me i pozvali, rekla sam da mogu da dođem za sedam dana, jer imam potrebu da odmorim posle finala EHF Lige šampiona, a tadašnji trener mi je rekao: ‘Kako svima, tako i tebi’. Rekla sam ‘hvala i doviđenja’. Sa konceptom koji je ponudila Crna Gora, koji je bio bliži i primamljiviji, bila sam bliža tom sistemu i tim ljudima“, rekla je Popovićeva.
Popovićeva je potom sa Crnom Gorom osvojila srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine, a sezonu ranije od reprezentacije se oprostila Gabrijela Kindl Markoč.
Mađarica je pet godina nastupala za tim svoje države sa kojom je postala i šampionka Evrope, ali je potom napravila četvorogodišnju pauzu i obukla dres Crne Gore koji je nosila dve godine.
Dodavanjem novih igračica u tim, kreiranje „mini-Jugoslavije“, biće ostavljeno u ruke Šveđaninu, selektoru Peru Johansonu koji će pokušati da Crnoj Gori donese novu olimpijsku medalju.
Kvalifikacije su na programu sledeće godine, početak je zakazan za 19. mart, a selekcija Crne Gore se nalazi u grupi sa Norveškom, Rumunijom i Tajlandom.
Sa druge strane, srpska selekcija će takođe pokušati da stigne do Olimpijskih igara, preko Rusije, Kazahstana i Mađarske.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
