Četiri skakaonice: Kafanski početak, 10 ludih dana i rekordi

Uz standardni bečki koncert u podne 1. januara možete da ispratite jednu od najneobičnijih sportskih disciplina na svetu.Kako je zapravo sve počelo? Kao i svaka dobra nemačka priča počinje u kafani, tačnije u kući "Majer" u Garmišu.U njoj je sada već daleke 1949. godine odlučeno da se organizuje takmičenje koje će biti konkurencija Svetskom kupu, a na kojem će moći da se takmiče i Nemci.Jedna od niza sankcija nakon Drugog svetskog rata, najvećeg sukoba u istoriji ljudske civilizacije, bila je upravo i zabrana mnogim nemačkim sportistima da se takmiče.Vrlo brzo se ova ideja iskristalisala, pa su Inzbruk, Garmiš-Partenkirhen, Bišofhofen i Obersdorf postali nezaobilazne destinacije za sve profesionalce. Četiri skakonice su zvanično počele 1. januara 1953. godine, a od tada se skakači takmiče za prestižni trofej Zlatni orao.https://www.youtube.com/watch?v=mbStiyYbIHsOvaj spektakl upravo zbog kratkog veka privlači ogroman broj ljudi, poslednje godine je preko 130.000 ljudi uživo gledalo najbolje na svetu.Karte su po pravilu rasprodate već tokom septembra, a televizijska prava su skakonice učinile da postanu deo praznika baš kao i Deda Mraz, Sneško Belić ili naše novogodišnje odluke. Koliko je zapravo ovo isplativo svedoči da je nemački RTL za tri godine televizijskih prava skakonice izdvojio čak 48,9 milion evra, a u ovom periodu su skakaonice gledanije i od nekih mečeva tradicionalno neprikosnovene Bundeslige.Redosled takmičenja se vrlo retko menjao kroz istoriju, pa sve počinje u Obersdorfu (29. decembar), a zatim se spektakl seli u Garmiš-Partenkirhen (1. januar). Zatim se predstava seli u dva nemačka grada u Inzbruk sa najkraćom skakonicom "Berzigel" (3. januar), a za kraj sledi Bišofshofen i skakonica "Pol Auserlajtner", koja nosi naziv po tragično preminulom mladiću.Osvajanje sve četiri etape se naziva grend slem i godinama je bio nemoguća misija za sve. Prvi put je to učinio Sven Hanavald (2001/2002) na jubilarnom 50. izdanju ovog takmičenja.Ipak, poslednjih godina su novi takmičari pomerili granice, pa je najpre Kamil Stoh ponovio ovaj rezultat (2007/2008), da bi samo godinu dana kasnije to učinio i Riju Kobajaši.Najneverovatniji rezultat se desio u sezoni 2005/2006 kada su Jane Ahonen i Jakub Janda podelili prvo mesto sa istim brojem bodova nakon čak osam skokova (1081,5 poena). To je potpuno neubičajeno zbog sistema takmičenja, a da bi se uopšte kvalifikovali za finale skakači se dele u 25 parova. Prolazi onaj ko pobedi u direktnom okršaju, te petorica sa najdužim skokom od preostalih. To omogućava veoma šarenolike rezultate, ali i da tenzija postoji od prvog minuta.Kada su u pitanju ukupni rezultati za sada dominiraju Austrija, Nemačka i Finska sa po 16 pobeda.https://www.youtube.com/watch?v=Q6kT9tVuFUUFinska je dala legendarne skakače poput Janea Ahonena koji je jedini slavio pet puta krajem devedesetih i početkom 21. veka, dok je Bjorn Virkola, koji je bio i profesionalni fudbaler, uspeo da slavio tri puta zaredom od 1967. do 1969. godine, što niko nije uspeo da ponovi.Virkola drži još jedan rekord sa Jensom Vajsflogerom sa po deset pobeda u ovom takmičenju, a čast Balkana je odbranio Peter Prevc koji je jedini sa ovog podneblja uspeo da slavi.Slovenac je u sezoni 2015/2016 slavio na svim skakaonicama osim u Obersdorfu i tako stigao do titule. Te godine je bio i šampion sveta jer je slavio na 15 od 29 takmičenja u Svetskom kupu.https://www.youtube.com/watch?v=C8ybWy-vhvQ

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram