Vaterpolisti Srbije osvojili su svetsko zlato na turniru za igrače do 20 godina, a takmičenje je obeležio talentovani Marko Radulović.
PROČITAJTE JOŠ
Puleni Uroša Stevanovića pobedili su u finalu odličnu Italiju sa 10:8, a Radulović je bio među najzaslužnijima.
Doneo je u važnom momentu Srbiji prednost od dva gola, posle čega je počeo da se drži tempo vredan titule. Zbog učinka na celom turniru, Radulović je proglašen za najkorisnijeg igrača Svetskog prvenstva, a njegov dolazak u nacionalni tim bio je pun pogodak za budućnost vaterpola.
Naročito zbog trenutnog momenta – sedam asova oprostilo se od nacionalnog tima ovog leta posle zlata na Olimpijskim igrama u Tokiju, i male su šanse da će do promena odluka doći.
Svojevremeno, bombastično je odjeknula vest da je Marko Radulović, talentovani vaterpolista rođen u Rijeci, odlučio da igra za Srbiju.
Prošao je sve mlađe kategorije reprezentacije Hrvatske, jedan je od najvećih bisera svetskog vaterpola kada je u pitanju generacija 2001, ponikao je u Primorju iz kojeg je pre tri godine prešao u Vojvodinu, a potom je igrao za Šabac iz kojeg je prošlog leta stigao u Radnički iz Niša.
Radulović se na jesen 2020. priključio juniorskoj reprezentaciji Srbije, međutim očekuje se da vrlo brzo stigne i do seniorskog tima.
“Ne opterećujem se tim, ali želim. Voleo bih da dobijem poziv selektora Dejana Savića“, rekao je Radulović tada, čini se da je taj momenat sve bliži.
Za Nova.rs, u oktobru je govorio o odluci da dođe u Srbiju.
„Desila se nezainteresovanost od strane Vaterpolo saveza Hrvatske, nisam imao opciju da igram za reprezentaciju Hrvatske, nisu hteli da igram za njih, niti su me kontaktirali otkako sam otišao u Srbiju“, naveo je Radulović za Nova.rs.
Naš sagovornik je naveo da je i dalje očekivao da će mu se neko iz Zagreba javiti…
„Pričekao sam godinu dana, čekao sam sve vreme da dobijem poziv, da ne napravim naglu odluku, ali me nisu kontaktirali. Posle nekoliko razgovora sa Urošem Stevanovićem, mojim sadašnjim trenerom u Radničkom, ponudio mi je da igram za Srbiju. I tada sam rekao da ću da sačekam, ali opet poziva nije bilo, tako da je usledila moja konačna odluka“.
Iz HVS, niko mu nije obrazložio odluku.
„Niko mi ništa nije rekao, igrao sam na Svetskom prvenstvu u Mađarskoj za generaciju mlađu od 18 godina, iste te godine je bilo i Evropsko prvenstvo za igrače do 19 godina u Minsku i tada nisam dobio poziv, iako sam u Mađarskoj bio među najboljima. Nisu me zvali ni na pripreme ni na širi spisak… Nisam dobio poziv ni sledeće godine za Svetsko prvenstvo u Kuvajtu, ni za pripreme, tako da je za mene to bio dovoljan znak“.
Ali, poziv iz Zagreba je stigao pošto je 19-godišnji Marko odlučio da prihvati poziv Srbije.
„Reagovali su nakon toga, kao kako to odjednom, kako mogu tako, ja sam rekao da ne mogu da čekam, da mi vreme leti i da ne mogu da gubim vreme i da ne igram. Imali su vreme ovog sveta da me pozovu, nema šta da se ljute. Ovde sam bio odmah prihvaćen, Uroš je mnogo radio sa mnom i ekipno i individualno…“
Radulović je od 17. godine u Srbiji, nastupao je za Vojvodinu, Šabac i sada je član kragujevačkog Radničkog i nosi kapicu sa brojem 14.
„Jako mi je ugodno ovde, sve je to balkanski mentalitet, sve je isto, nema neke razlike, dobro se radi. Što se tiče života, sve je jednako, ljudi u Novom Sadu su bili perfektni, opušteni, u Šapcu su mi izlazili u susret u svakoj prilici, o Kragujevcu da ne govorim, od uprave, do ljudi, navijača, kluba, ljudi izvan sveta vaterpola…“
Mladi vaterpolista je imao priliku da se sretne i sa selektorom seniorske reprezentacije, Dejanom Savićem.
„Razgovarali smo, ali najmanje o vaterpolu. Organizovao je ekipni ručak za nas mlađe igrače na koje se računa u bliskoj budućnosti. To je bio odmor za dušu“, zaključio je Radulović za Nova.rs prošle godine.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
