U godini kada je odbranjeno olimpijsko zlato u vaterpolu, Srbija može da se ponosi da ima i najboljeg trenera i najboljeg vaterpolistu sveta. Sve to uticalo je da vaterpolo bude, po ko zna koji put, u centru pažnje naše sportske javnosti.
Godinama smo ponosni na uspehe naših momaka, ali činjenica je da uslovi za bavljenje vaterpolom u Srbiji i nisu baš bili najsjajniji tokom dugog niza godina. Naši šampioni su pripreme za Olimpijske igre imali su u Sloveniji, jer su tamo uslovi za treniranje bili bolji.
PROČITAJTE JOŠ:
Kvalitetno mesto za trening, moglo se izgraditi i u Srbiji, da još 2016. godine nije stala gradnja Nacionalnog vaterpolo centra u Vrnjačkoj banji. Svi rokovi su probijeni, za bazene se nije znalo da li su upotrebljivi ili ne, a oko njih skoro sve je obraslo u korov.
„Svima su uvek puna usta vaterpola posle svakog takmičenja, pogotovo posle svakog osvojenog zlata, a mi 20 godina nemamo svoju kuću!“, istakao je bivši vaterpolista Danilo Ikodinović u avgustu 2021. godine za N1.
Takođe, ni uslovi u dvorani „Spens“ u Novom Sadu nisu bili adekvatni. Još u januaru 2021. godine pisalo se da je potrošeno više od 120 miliona dinara na renoviranje, ali pošto ono nije urađeno kako treba, usledila je i sanacija sanacije.
Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević prvo je najavio da će radovi biti gotovi do novembra, a potom je u oktobru rekao da će sve biti gotovo do kraja godine. Bilo kako bilo, bazen u „Spensu“ nije u funkciji duže od godinu i po dana.
Kada se na sve to doda činjenica da je Partizan veoma dugo kuburio sa bazenom na Banjici, te da ni najmlađi nisu mogli da treniraju, dobije se jedna loša slika.
Sve poteškoće i prepreke nikada nisu bile izgovor za naše vaterpoliste. Uspesi su dugi niz godina stizali kao na traci, ali ono što je možda i bitnije je da postoji sistem.
Od reprezentacije se nakon Tokija oprostili Filip Filipović, Andrija Prlainović, Duško i Gojko Pijetlović, Stefan Mitrović, Milan Aleksić i Branislav Mitrović.
Najveći teret sada nose neki drugi momci, poput Gavrila Subotića, Radomira Draškovića, Nikole Dedovića, Save Ranđelovića i mnogih drugih. Onaj koji je neizostavan, a od kog se očekuje da bude nosilac i da dosadašnje iskustvo sa najboljima podeli i sa mlađima, je Dušan Mandić.
Njegove izjave posle osvajanja zlata u Tokiju se svi dobro sećaju.
„Oće neko na vaterpolo?“, uzviknuo je tada Mandić.
Oće neko na vaterpolo pic.twitter.com/NzUfC3Giyr
— Just Dore (@Sovuljaga) August 8, 2021
Neosporno to je uticalo na mnoge mlade igrače da se ohrabre i krenu ili nastave stopama legendi ovog sporta. Srpski klupski vaterpolo ponovo je procvetao, pa tako u Ligi šampiona imamo tri tima – Crvenu zvezdu, Novi Beograd i Radnički Kragujevac.
Takođe, Jadranska liga je jedna od najjačih, ako ne i najjača vaterpolo liga na svetu. Titulu u njoj brani kragujevački Radnički, ali će put do nje biti veoma trnovit, na kakav su vaterpolisti već odavno i navikli. Po trenutnom poretku prvi je Novi Beograd, iza kog slede Jug Dubrovnik i Jadran Split, dok je na četvrtom mestu Radnički. Peti je Partizan, dok su crveno-beli na šestoj poziciji, ali sa utakmicom manje od večitog rivala.
Velika stvar je i ta što se većina iskusnih vaterpolista vratila u srpske klubove, kako bi u stilu i na najbolji način završili trofejne karijere, ali ujedno i svoja iskustva podelili sa onima koji tek dolaze na najveću scenu.
Utakmice su veoma uzbudljive, pobednik se uglavnom odlučuje u poslednjoj deonici, a neretko i golovima u poslednjem minutu.
Koliko god bila jaka, Jadranska liga je po mišljenju mnogih vaterpolista loše organizovana i koncipirana. Mnogi, pre svega srpski vaterpolisti, digli su glas, osuđujući organizatore za prenatrpan raspored i igranje utakmica sa razmakom od svega 10-12 sati. Mnogi bi se složili da to na profesionalnom nivou, u najmanju ruku, nije baš normalno, pogotovo kada je reč o fizički zahtevnom sportu kao što je vaterpolo.
Čak ni to nije bila prepreka da vaterpolisti u bazenu pruže ono najbolje, što se od njih i očekuje. Sada kada u Beograd i Kragujevac redovno dolaze klupski velikani poput Breše, Olimpijakosa, Pro Reka, Barselonete, Marseja i mnogih drugih, ne otići na makar neku vaterpolo utakmicu ravno je grehu ili bar velikom sportskom propustu.
Ono što je sigurno je da se o vaterpolu piše i priča više nego ranije, tribine se polako pune, uslovi su koliko-toliko bolji, a najveća imena iz sveta vaterpola su svakodnevno u bazenima širom Srbije. Pored njih, tu su i renomirani treneri, poput Vladimira Vujasinovića i Igora Milanovića, koji i dalje daju svoj veliki doprinos popularizaciji vaterpola.
BONUS VIDEO Izjava Dušana Mandića na aerodromu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar