Braća najveći rivali u Srbiji: Uvek ćemo pomoći jedan drugom

Ostalo 26. jul. 202019:24 > 19:27
Podeli:
Legendarna braća Anto i Jugoslav Vasović vodeo Šabac i Radnički Kragujevac, dva najbolja vaterpolo kluba u Srbiji
Anto i Jugoslav Vasović; Foto: Vaterpolo savez Srbije

"Treba samo da volite ono što radite i da imate strast prema tome, a trofeji će stići kao nagrada za kvalitetan rad". U jednoj rečenici objasnio je srž sporta legendarni Anto Vasović, koji kao sportski direktor Šapca sa saradnicima gradi sjajnu vaterpolo priču.

I ne samo. Čuvena braća Anto i Jugoslav Vasović predvode trenutno dva najbolja vaterpolo kluba u Srbiji, Šabac i Radnički iz Kragujevca, i pravi je kuriozitet da to nisu Crvena zvezda i Partizan. Šabac je osvojio duplu krunu 2019. godine, dok je u sezoni prekinutoj koronavirusom trofej Kupa otišao put Šumadije.

Ipak, srpski vaterpolo je stao, iako se u komšiluku igra… Kako kaže Anto Vasović, zdravlje je uvek na prvom mestu, ali treba nastaviti sa životima. Fudbalska Superliga kreće 1. avgusta, bez publike, dok lopta u bazenima i dalje miruje.

PROČITAJTE JOŠ

„Ne plašim se da fudbal neće krenuti, ali samo da se vratimo nekoliko meseci u rikverc. Drugi su tražili način kako da igraju, a mi kako da ne igramo. Mislim da je naneta velika šteta našem vaterpolu, prošli su meseci bez zvanične utakmice, dok su drugi u sličnim situacijama igrali. Moraće da se nastavi da se živi, ova situacija neće prestati odjednom. I sport mora da postoji i živi, naravno, uz sve mere opreza i bezbednosti koje su potrebne da se preduzmu. Ni za decu nije dobro da sede stalno kod kuće, jeste bojazan roditelja opravdana, ali kroz život treba da se borimo sa ovim što nas je zadesilo“, priča Anto Vasović za Nova.rs i dodaje:

„Ono u čemu smo bili najbolji, drugi su počeli više da vole i da imaju veći žar. Treba da se izborimo za naše mesto pod suncem i da igramo. Pauza će ostaviti ogroman trag, biće potrebno mnogo vremena da se vratimo, možda i cela sezona. Mora da se voli i da postoji strast kada se nešto radi. Nije to matematika, već nešto više, to mora da se živi“.

Situacija u Šapcu je takva da igrači rade individualno, za sada, vodi se računa o svim zdravstvenim protokolima i u ekipi, na sreću, nije bilo pozitivnih na koronu. Očekuje se da se osvajač duple krune iz 2019. okupi početkom avgusta, za kada je najavljen i dolazak novog trenera Emira Nikolića.

Regionalna liga u formi turnira

Anto Vasović smatra da igranje Regionalne lige, u ovakvoj situaciji, nije relano, ali plan postoji.

„Uslovi oko putovaja diktiraju da li će moći li neće moći da se igra. Mislim da nije realno da se igra u dosadašnjem formatu, ali će biti predloga da se Regionalna liga očuva i odigra kroz turnire, dva polufinalna i finalni. Ne ove godine, već u prvoj polovini 2021, a do tada bi se normalno igrala nacionalna prvenstva i kupovi. Domaće prvenstvo treba da startuje 26. septembra i to je realno. Ako kreće fudbal, bez publike, sa mnogo više učesnika nego što ih ima jedna vaterpolo utakmica, ne vidim razlog da mi ne možemo“.

Pitamo Vasovića kako je izbor pao baš na trofejnog hrvatskog stručnjaka i da li je bilo neke zadrške zbog toga što dolazi iz komšiluka. Sam Nikolić je za Nova.rs ispričao da kod njega nije bilo ni trunke straha…

„Ne, stvarno nije bilo ni kod nas nikakvih prepreka, apsolutno nikakvih problema. Dovoljno nam je bilo što je trener tog kalibra slobodan. Nikolić je samo angažovan u radu sa mladom reprezentacijom Hrvatske (2001. godište) i njegov dolazak zavisi od tih obaveza. Treba da dođe početkom avgusta kada će i tim početi ekipnim treninzima. Jedva čekamo dolazak Nikolića, jer će nam doneti novu energiju koja nam je falila prošle godine“, ističe bivši i klupski i reprezentativni šampion.

Glavnu reč u srpskom klupskom vaterpolu vode Šabac i Radnički Kragujevac, sa braćom Vasović u važnim ulogama. Kako je to kad „udari“ brat na brata – naravno da je priča o vaterpolo nezaobilazna tema u razgovorima proslavljenih asova, koji i po izlasku iz bazena drže trofejni sport na stazi uspeha.

„Čujemo se najmanje dvaput dnevno, pričamo stalno naravno. Između Juge i mene postoji taj zdravi rivalitet, nije to ništa neobično. Uvek ćemo pomoći jedan drugom a da ne oštetimo svoj klub. Postoji pravi rivalitet između i Šapca i Zvezde, i ostalih, samo je poenta da ga zadržimo u sportskim okvirima. Na taj način ćemo pokretati jedni druge“, objašnjava stariji od braće Vasović i pomera fokus i na mlađe selekcije dva kluba:

„Susrećemo se i u mlađim kategorijama, mi smo osvojili Kup za igrače 2001. godišta i u finalu smo pobedili Radnički, a oni su nas onda dobili u seniorskom finalu. Dobro je da bude više klubova rame uz rame, jer se iz konkurencije rađa kvalitet. Ranije je bilo da prvak bude za 10 golova bolji od drugoplasiranog, što nije dobro. Imaćemo daleko neizvesniju ligu ako i Novi Beograd dovede sva pojačanja, priča se da im stiže Ćuk, u Kragujevac je došao Rašović, kod nas Ognjen Stojanović i Šabac svake godine daje doprinos, pre smo imali Gojka Pijetlovića. Nije samo trener taj koji daje nešto, već i ti iskusniji igrači koji se nalaze u vodi u odlučujućim momentima pomažu razvoju mlađih“.

„Pokriveni smo za još četiri godine“

Rekao je Anto Vasović 2017. da smo pokriveni naredne četiri godine što se tiče razvoja vaterpola i dobrih rezultata, a 2021. je iza ćoška. Šta nas čeka posle?

„Situacija se izmenila sa ovom pauzom koja će sigurno uzeti danak. Mi imamo dobro pokrivenost i za sledeće četiri godine, imamo dobre igrače, ali nemamo usputne stanice koje treba da prođu i moraće da se kale kroz velika takmičenja. Sada se ništa ne zna, ni kalendar, ni da li će biti Olimpijskih igara u Tokiju, a sve to onemogućava da se napravi ozbiljan plan bez koga ne možete dalje. Ipak, po prirodi sam optimista i sportista, i ne priznajem poraz tako da kažem, pa očekujem da ćemo smoći snage svi zajedno da i dalje budemo konkurentni kao reprezentacija“.

Za srpski sport je važno da ne budu samo Crvena zvezda i Partizan u borbi za trofeje, a vaterpolo je pravi primer te decentralizacije.

„To govori o trendu da je lakše napraviti neku priču u manjoj sredini nego u Beogradu, objektivno i realno. Rekli smo da jača Novi Beograd, Crvena zvezda isto ima dobre uslove, i tu se uz Šabac i Radnički traže kandidati za trofeje. Nažalost, Partizan ne može da se svrsta u taj krug. Šabac je prvi put još od Bečeja (krajem prošlog veka prim.aut) u Srbiji uspeo da odnese titulu van Beograda i stvarno je za kratko vreme napravio bum. Iskoristili smo taj neki vakuum i uspeli da napravimo ekipu zrelu za najviše domete što se tiče srpskih prilika. Nadam se držanju tog trenda, podigli smo prevashodno organizacione standarde i verujem da bi i drugi mogli da nas slede“.

Vratio nas je Anto Vasović u rikverc nekih 20-tak godina kada je Bečej dominirao srpskim i evropskim vaterpolom krajem prošlog veka sa šest uzastopnih duplih kruna i evropskom titulom 2000.

„Stečenim iskustvom mogu najviše da pomognem. Bečej je prošao 20 godina ulaganja i bio je filijala Partizana dok nije osvojio Kup i prvenstvo. Tamo smo došli Juga, Denis Šefik i ja, a već su bili Šapić, Ćirić, Vukanić, Milić, momci koji su činili kostur ekipe i koji su došli godinu ranije, pa su pod vođstvom Vlaha Orlića stigli do trofeja. Bio sam deo dosta projekata i kroz klubove i kroz reprezentaciju i moja uloga je nekako da se taj proces skrati gde je moguće. To nije loto da dobiješ milion evra, već postoji proces koji vodi do rezultata, do kog se dođe nekada i ranije nego što je projektovano. I to nije loše, ali nije dobro da se sredina uspava, zasiti i onda ne grize. Šabac ima tu sportsku drskost i inat, i neku tradiciju koja je bila ranije u rukometu. Ljudi pamte da je Metaloplastika harala Evropom i često Veselin Vuković dođe na naše utakmice, pa sam mu otvoreno priznao da je njegova generacija našoj, i meni, bila inspiracija za uspehe iako nije isti sport u pitanju“.

Pre tri godine je Vasović jednom prilikom istakao jedan od gorućih problema – mnogi treneri odrade trening koji traje dva sata, ali posle toga se bave poslom od kojeg žive.

„Jug najbolji klub na svetu“

Imao je Anto Vasović samo reči hvale za rad u hrvatskom vaterpolu, s posebnim akcenom na Jug.

„Gledao sam u subotu treću utakmicu hrvatskog finala između Mladosti i Juga, i svaki sportista treba da se raduje tuđem uspehu kako bi doživeo sutra svoj. Baš mi je bilo lekovito nekako u nedostatku naših utakmica, verujem i svim ljubiteljima vaterpola. Stalno se vraćam na njih, ali Jug je najbolji klub na svetu. Nema uvek najbolji sastav, ali uvek pobeđuje i osvaja titule. Ima neku koheziju, povezanost unutar tima i dok sam gledao finale rekao sam da igraju sa dva srca. I oni su se, da ne bude zabune, gradili kroz vreme i imaju neko jezgro ljudi oko kluba, na primer, jednom nedeljno se sastaje Upravni odbor od 24 čoveka, i svi su obavezni da se okupe i daju doprinos u delu u kojem treba. Mislim da smo od toga jako daleko“.

„Ja sam to spomenuo, da smo organizaciono dali zadatak ostalima. U Šapcu se trener bavi samo svojim poslom i ne mora da se bavim nečim drugim. Nije opterećen osvajanjem trofeja, već kvalitetnim radom, a trofeji dolaze kao posledica toga. Sigurno da su problemi srpskog vaterpola organizacione i finansijske prirode. Mnogo tema se time otvara, ne bih završio priču do sutra ujutru… Svako treba da se bavi svojim poslom, to je suština, ne razlikujemo se mi ništa od drugih, nema tu velike filozofije. Treba stvari da se menjaju u hodu, a ne da se klizi u loše i tako samo održava nešto“.

Kako podvlači, daleko su sada od borbe za evropske trofeje, ali se oseća da Šabac, u kojem je već četiri godine, ima nešto što podseća na trofejne podvige Bečeja.

„Prepoznao sam taj inat, mentalit, sportsku drskost i spremnost da se daju. Moram da spomenem predsednika kluba Nenada Živanovića koji daje sebe 300 odsto i bez koga svega ne bi bilo. Sa najvećim ambicijama ulazimo u sva takmičenja. Želim i da se zahvalim Gradu koji nam je omogućio sve uslove, imamo velelepan objekat za odličan rad, i za mlađe kateogije. To je već prepoznato, imamo punu podršku i nadam se da će biti tako i u budućnosti. Prelazni rok je do 15. septembra, do kad ima još vremena da se zaokruži ekipa. ‘Kostur’ tima je ostao, vratio se Marko Janković, došao je reprezentativac Ognjen Stojanović i uz još dva-tri igrača biće to sastav spreman za najveće domete u Srbiji“.

Nekadašnji proslavljeni reprezentativac, dvostruki šampion sveta sa nacionalnim timom i isto toliko puta klupski prvak Evrope, gde god da je bio, znao je samo za uspehe.

„I nemam problem sa tim što nisu najbolji Partizan ili Zvezda, ne bih rekao da li to prija ili ne. Kroz igračku karijeru, i sada kao funkcioner, navikao sam da budem u sredinama koje su najbolje ili teže ka tome. Bio sam u Partizanu, splitskom Jadranu, Budvi, Francuskoj, igrao i za Zvezdu letnju ligu, uvek se borim za prvo mesto ili sam prvi. Mislim da je ta šarenolikost dobra za srpski vaterpolo, kojem je najveći problem to što ne može finansijski adekvatno da prati evropske klubove kojima želimo da budemo konkurenti. Kada bismo u klubovima imali po tri igrača sa bitnim ulogama u reprezentacijama, to garantuje kvalitet“, završavamo razgovor za Nova.rs uz poziv da se i na licu mesta uverimo kako Šabac radi za dobrobit srpskog vaterpola.

Komentari

Vaš komentar