0
Ljudi, gledali smo košarku sa još skoro 40.000 ljudi, iako mi se čini da ih je bilo više
Sve utakmice Mundobasketa pratite u direktnim prenosima uz SBB na kanalima Sport kluba.
Ne možda mnogo više, ali ako u onako punu halu može da stane još 15.000 navijača ja stvarno ne znam gde. Dve su opcije – ili „Filipini arena“ ne prima baš 55.000 gledalaca, ili je taj preostali kapacitet nekako sakriven.
Kako? Nisam siguran, jeste da fali ta jedna tribina preko koje su bila tri semafora od kojih jedan džinovski, plus medijski prostor, ali opet.
Bilo kako bilo, konačno smo gledali i košarku, zbog nje smo i došli, iako Filipini sami po sebi ne daju da tam bude jedini fokus.
PROČITAJTE JOŠ
Sve je šljaštalo i prštalo, i pisala se košarkaška istorija 25. avgusta 2023. godine u Manili. Oboren je rekord posete na jednoj utakmici u istoriji Mundobasketa sa čak 38.115 navijača na meču Filipini – Dominikanska Republika, i to je nešto što će se sigurno zauvek pamtiti sa ovog Svetskog prvenstva.
Ta brojka svakako ne može da bude nadmašena, jer su ta dva meča 1. kola grupe A (pre toga su igrali Italija – Angola) jedina u „Filipini areni“ kapaciteta pomenutih (nestvarnih) 55.000 mesta.
Sigurno da ćemo i mi prisutni pamtiti ovaj dan, prvi na Mundobasketu. Konačno smo dočekali i košarku, takozvani džet-leg nas ne lomi, vremenska razlika od šest sati nas ne muči. Nadamo se da će tako i ostati…
Pamtićemo i buku specifičnu po mnogo čemu. Onakvu nikad nisam čuo. Ne u smislu jačine, iako je zaglušujuća da ne čuješ sebe i svoje misli, već je cika takva posle svakog poteza košarkaša Filipina, bilo dobrog ili lošeg, a kada je toliko ljudi u hali, onda sve ima drugačiju dimenziju.
To nije ono organizovano navijanje, daleko od toga. Samo izuzetno jak, prodoran zvuk koji proizvodi skoro 40.000 ljudi i koji je prilično neobjašnjiv.
Nažalost domaćina i jednog od tri organizatora, Filipinci nisu uspeli da pobede Dominikansku Republiku (87:81) u sudaru NBA asova, Džordana Klarksona i Karl-Entonija Taunsa.
Od poslednjih 19 mečeva na svetskim prvenstvima dobili su samo jedan, bez trijumfa su na dva od poslednja tri učešća na SP, nisu se radovali nijednom ni 1978. godine kada su takođe bili domaćini planetarnog šampionata.
Nadali su se da sada mogu to da promene, i sve do poslednjih minuta nada je tinjala. Publika ih je nosila, bilo da su uradili nešto dobro ili loše, podrška nije manjkala.
Srčanost i borbenost na najbolji način su demonstrirali da košarka na Filipinima ima status religije, pa smo mogli da uživamo u nekim potezima NBA zvezda, ali je cela predstava na parketu bila daleko od kvalitetne košarke.
Zato je kontrola bila izuzetno kvalitetna, na najvišem mogućem nivou, verovatno prevashodno zbog dolaska predsednika države Ferdinanda Markosa mlađeg. Imali smo priliku da vidimo i policajce i vojnike kraj terena, ali i oni imaju dušu i pokazali su kakav status košarka ima ovde.
Nema ko nije gledao šta rade njihovi sunarodnici na parketu, ipak im je teren bio u fokusu pored posla koji su morali da obave, a kada se utakmica završila pojurili su kao tinejdžeri – izvadili su telefone i snimali svetske košarkaške zvezde.
Stajali su tamo gde su mogli i s osmehom bez prestanka se trudili da zabeleže momente o kojima će godinama pričati.
Bez sumnje, i ja ću pamtiti ceo život, i imati o čemu da pričam, jer gledati košarku sa skoro 40.000 je u pravom smislu nesvakidašnje iskustvo. Nećemo reći neponovljivo, jer ko zna…
*
*
*
BONUS VIDEO Nova.rs na mestu zlatne srpske istorije u Manili: Ušli smo pre svih u halu u kojoj će igrati „orlovi“
