Usudio sam se da probam tradicionalni filipinski slatkiš - jedno ipak nisam smeo FOTO

Sve utakmice Mundobasketa pratite u direktnim prenosima uz SBB na kanalima Sport kluba.Mnogo, baš mnogo upozorenja bilo je pred naš put na Filipine. Od koleginice smo dobili i omanju skriptu sa pravilima ponašanja tokom boravka u Manili na Svetskom prvenstvu.I najvećeg broja istih se pridržavamo. Nije nesigurno, ali... Gledamo da se krećemo u grupi, da ne budemo sami na ulici, pogotovo noću, i slično.Za vodu su u startu bile jasne instrukcije da smemo samo flaširanu da pijemo. Za hranu da ne eksperimentišemo mnogo, da na ulici razne mikseve, sokove i voće ni ne pomišljamo da probamo, ma koliko primamljivo izgledali.Zaštitni faktor protiv sunca je obavezan, iako ne osećamo posledice (bar ne još)... Zna se u koje prodavnice se ide, šta se i kako kupuje, i u koje delove grada se ne zalazi.Jednostavno, naš organizam nije navikao na ovdašnje namirnice u izvornom obliku. Ali, kako ne probati nešto tradicionalno, kako boraviti u bilo kojoj državi bez tog iskustva?Teško, prosto, nije to to... Iako su opasnosti po stomak jasne, usudio sam se da probam. Bar smo se uoči puta dobro opremili lekovima i svim pratećim stvarima iz apoteke.Mada, pustio sam prvo kolege, pa kako se njima ništa instant nije desilo, 'ajde i ja ću.

U pitanju je slatkiš koji se zove Kakanin, oblika je pravougaonika i zapravo je i ukusan. U osnovi je pirinač i odozgo čokolada, odnosno neki preliv koji imitira čokoladu, pa je delovalo i da nema valjda od čega da stradamo.Tako da je ukusa nekog čokoladnog pirinča, što je svakako bolje od krofne posute kačkavaljem, što je toliko loše da nisam želeo ni da slikam. A znaju ljudi koliko volim da slikam...Ljubazni domaćin zadužen za kuhinju u hali "Araneta", u delu za medije gde radimo kada nismo na novinarskoj tribini, objasnio mi je da je Kakanin bez glutena i da je tradicionalno filipinsko jelo, ili stakiš.

Naravno, uz objašnjenje je išao i neizbižni osmeh, pa repete nismo mogli da odbijemo. Svakako nije nešto najukusnije ikada što sam probao, ali ostaje za uspomenu.Za uspomenu, istina lošu, ostaje i internet, koji nam je pravio ogromne muke tokom celog dana u hali. Čas radi, čas ne, ne pomaže ništa, a organizatori čine sve da ga poprave - neuspešno.Kada sam upalio "hotspot" na telefonu, kako bi se nakačio preko laptopa - restartovao se sam od sebe tri puta i to samo minut nakon što se upali. Nisam želeo ni da saznam kako i zašto.Što bi rekao kolega Nikola Lalović, sve govori da će "orlovi" ipak da naprave dobar rezultat u Manili:"Milsim da je ovo znak da osvajamo zlato, jer ni '78. kada smo postali prvaci nije postojao internet".BONUS VIDEO Nikola Jović igra "k’o mator“, šalom posle debija na Mundobasketu nasmejao sve