0
Svetislav Pešić kao selektor dobro mora da razmisli pre nego što sedne i upita - ko iz Crvene zvezde i Partizana ima kapacitet da bude vođa Srbije?
I Zvezda i Partizan dobro „gaze“ kroz ABA ligu, a u Evropi su bili tek solidni. Crveno-beli su završili takmičenje u regularnom delu sezone, Partizan je ispao od Burse u osmini finala Evrokupa. Prosuli su pobedu za 11, 12 sekundi.
PROČITAJTE JOŠ:
Svako na svoj način dolazi do rezultata i svako ima različit pristup izbora igračkog kadra.
Dok u Zvezdi imamo momke koji po nekoliko godina igraju zajedno (Dobrić, Lazić, Davidovac, Simonović), u Partizanu se, s izuzetkom Radeta Zagorca, oni uglavnom češće rotiraju.
Stvar je u tome da ni jedan ni drugi najveći klub ne stvara više onih pravih zvezda za reprezentaciju Srbije.
Pritisak takmičenja i balansiranje između rezultata i finansija u modernoj evropskoj košarci je jedna tanka linija i tu uglavnom pati nacionalni interes.
Zato se na rezultate gleda kao na „moranje“, jer treba opravdati uložene pare u ugovore i prateće troškove. Svaki evro se meri mnogo drugačije nego u fudbalu.
Sezona je debelo odmakla u regionalnoj ligi i evropskim takmičenjima i kad vratimo film unazad i naslove, vidimo da u njima nema toliko prezimena na „ić“.
Dugo već svi pričamo o tom problemu i niko zapravo nema neko pravo rešenje. Zvezda ima pet stranaca ako u tu grupu svrstamo i Nikolu Ivanovića.
Početkom sezone, Željko Obradović je rekao da bi voleo kad bi mu svi igrači u ekipi bili srpski.
Mesecima kasnije, stvarnost ga je demantovala, pa od 15 igrača u Partizanu (gde je Dušan Miletić više statista) igra čak sedam stranaca. Najveću ulogu u timu imaju upravo oni.
Kevin Panter, Zek Ledej, Matijas Lesor, češće se spominju kao vođe, Jam Madar bljesne tu i tamo…
Od domaćih snaga su tu primetni Balša Koprivica, Uroš Trifunović, Aleksa Avramović, dok je Alen Smailagić više puta bio povređen.
Balša, Smailagić i Trifunović su momci iz generacije 2000. i na njihovom razvoju bi, uz Tristana Vukčevića (2003), trebalo da bude akcenat, pošto bi trebalo da je Avramović sa 27 godina već afirmisan. I već je reprezentativac uostalom.
Nema sumnje da to jeste jedna od Žocovih namera, ali ni on ni Dejan Radonjić nemaju čarobni štapić, pa da izmisle kako da uzmu titulu, a da stvore nekog Bogdana Bogdanovića, Nikolu Jokića, Nemanju Bjelicu, Miloša Teodosića.
Minutaža ovih mlađih momaka je u regionalnoj ligi bila preračunata tako da je Smailagić dobijao najviše, 20,5 minuta po meču, Balša 14,2 minuta, a Trifunović 17,4.
Madar ima 17,8, Lesor 22,1, Panter 24,2 minuta, a Rodions Kurucs 14,7 minuta iako se vidno bori sa nedostatkom igračkog ritma i deluje kao da nema samopouzdanja.
Borba na četiri fronta uzima svoj danak, a kad ga neko plati skupo kao Partizan u Evrokupu od Burse (103:95), onda zastanemo i preispitamo se.
Koliko su zapravo crno-beli Svetislava Pešića stavili na „slatke muke“, pa da može da bira koga će da pozove iz njihovih redova?
Mora tu još mnogo da se radi i da se kali i kod Žoca i kod „Karija“. Ništa drugačije nije ni u Zvezdi.
Crveno-beli naizgled daju ugovore mladim igračima svake godine, a onda oni ili imaju marginalni učinak i ulogu, ili odu na pozajmice.
Na zvaničnom sajtu ABA lige se kao deo ekipe vode i maloletni momci poput Lazara Gačića, Ognjena Matovića, Luke Vudragovića, Andrije Vukovića, a jedino je Nikola Topić dobio šansu.
Nema sumnje da za njih ima vremena, ali bi zaista bilo lepo da neko baš zablista.
Ako se oni izuzmu, Nikola Kalinić je već proverena snaga, Luka Mitrović takođe, Ostin Holins daje na čvrstini, Nejt Volters na kreaciji, a Nikola Ivanović se muči više nego što se očekivalo.
Bilo kako bilo, iz Zvezde se jedino Kalinić i Dobrić izdvajaju kao „materijal“ za Pešićev poziv, eventualno Mitrović i Davidovac.
Opet, nisu to momci koji će moći da nose reprezentaciju Srbije u godinama koje dolaze, izuzev već dokazanog Kalinića.
Njih je već neko vreme teško naći i obično budu „pronađeni“ tek kada napuste Srbiju mimo večitih rivala i svoju sreću potraže preko granice, dok ovde igrači sa stranim pasošima stvaraju rezultate.
Za to vreme, Mega daje šansu nekim mlađima jer nema isti pritisak rezultata i onda na njima višestruko profitira. Trio Nikola – Jokić, Jović i Đurišić, zatim Filip Petrušev, to su sve neki igrači koji nose potencijal za godine koje dolaze.
Boriša Simanić u Zvezdi nije uspeo da se nametne, pa sada igra veoma korektno u Megi, što je sve pokazatelj da se negde u sredini između rezultata i talenta mora tražiti najbolji miks za budućnost srpske košarke na koju su u Humskoj i na Malom Kalemegdanu pomalo zaboravili.
BONUS VIDEO: Željko Obradović viče na Aleksu Avramovića
Pratite nas i na društvenim mrežama:
