3
Furiozno je krenuo Partizan u novu godinu i sa tri ubedljive pobede vratio optimizam među navijače crno-belih. Iako je na klupi Željko Obradović, porazi i dosta bledih izdanja malo su poljuljali veru u ovaj projekat.
Međutim, ulazak u drugi deo sezone, doneo je pobede i igru koja uliva optimizam. Doduše, treba biti realan i reći da su protivnici bili niskog kvaliteta i sa brojnim problemima, ali napredak u mnogim segmentima je vidljiv.
Partizanova igra u napadu je dobila u velikoj meri na fluidnosti i raznovrsnosti. Dolazak Matijasa Lesora doneo je preko potrebnu igru po dubini, jer je u njemu Obradović dobio ozbiljnu pikenrol pretnju. Iako još uvek ne igra ni blizu očekivanja, respekt koji izaziva kod rivala olakšava pre svega spoljnoj liniji da lakše napada.
PROČITAJTE JOŠ
Zbog pokretljivosti Francuza, visoki igrači moraju da ga prate i van reketa što ostavlja prostor za ulaz koji najviše eksploatiše Kevin Panter.
Amerikanac često ulazi u igru dva na dva sa Lesorom i napada prostor posle bloka, a koliko to može da bude opasno za rivale osetio je italijanski Trento u Evrokupu.
Ono što može da raduje Obradovića jeste napredak Koprivice koji je premašio očekivanja i koji sada sa Lesorom donosi zatvorenu poziciju centra. Sa njim Partizan dobija na defanzivi i skoku, a sve efikasnije rešava i situacije na niskom postu. Partizan u skoku izgleda sve bolje što je bila velika boljka u dosadašnjem toku sezone.
Obradovićev pedagoški pristup i doziranje minutaže prema pojedinim igračima počeo je da daje rezultate. Madar je vezao dve dobre partije posle perioda loših igara i značajno smanjenje minuta na parketu.
Iako je evidentno da je Izraelac najveći talenat kojeg Partizan ima, njegova ležernost i „čašćavanje pristupom“, počelo je loše da se odražava na igru pa mu je brzo srezana minutaža.
Sa Dalasom Murom je bila drugačija situacija. Na samom početku sezone Partizanu je donosio isključivo šut, a Obradović je pokušao da mu pronađe mnogo širu ulogu za šta je trebalo više vremena.
Deluje i da bi Rade Zagorac konačno mogao da pronađe svoje mesrt pod suncem. Razigravanjem nosilaca igre, krilo crno-belih dobija mnogo više prostora, što je u dva meča ABA lige maksimalno koristio.
Ako se doda da ima još rezerve u Aleksi Avramoviću koji je počeo da bude sve veći faktor pre nego što se zarazio koronom i Alenu Smailagiću koji je pokazao da su mu limiti ogromni i da mu samo treba kontinuitet, jasno je da iz ove perspektive stvari u Partizanu izgledaju mnogo bolje.
Gregor Glas pored uloge đuterskog specijaliste postaje sve pitniji šraf i u kreaciji napada, tranziciji i igri u odbrani, a ume lukavo da pokupi i ofanzivni skok iz drugog plana.
Iako su protivnici bili oslabljeni, Partizan u novoj godini ima prosek od 103 postignuta poena, 24.6 asistencija, 39 skokova, i manje od 10 izgubljenih lopti što je prilično impresivan učinak.
Brojke u pomenutim kategorijama bile su Partizanova boljka u većem delu sezone, a u poslednja tri meča one su nadmašene za približno 50 posto.
Skok je neuporedivo bolji, lopta se bolje kreće i kontroliše, a igra sve više dobija Željkov potpis.
Slede i ozbiljniji izazovi za Partizan gde će ovaj napredak biti na testu, ali deluje da crono-beli dobijaju sve više obrise parnog valjka sposobnog da se bori za sve trofeje.
BONUS VIDEO Dejan Radonjić o ideji Željka Obradovića za menjanje evropske košarke
Pratite nas i na društvenim mrežama:
