0
Denver Nagetsi su otišli u finale NBA lige i već nekoliko dana mogu da mirno posmatraju šta se dešava u finalu istočne konferencije.
Dobro, ne baš potpuno mirno, jer moraju da se vade beleške i prave taktike za jedne ili druge, uz obavezan oporavak igrača tima iz Kolorada do prvog juna.
PROČITAJTE JOŠ:
Ovakav scenario za sada odgovara Nikoli Jokiću i ekipi Majkla Melouna, jer će, ko god dođe u finalu, biti umorniji. Boston je nešto svestraniji u napadu od Majamija i ima širi roster uz dve izražene zvezde i kvalitetan potencijal za odbranu na poziciji „petice“, dok Majami ima boljeg trenera i Džimija Batlera koji je „pola tima“, dok kod „kelta“ Džejson Tejtum to može, ali i ne mora da bude.
Majami je vodio sa 3:0, Batler je tokom meča „tražio tajm-aut“ i tako je prozivao Ala Horforda i čitav tim Seltiksa koji je delovao pogubljeno. „Kelti“ su se u seriji ispucavali, Tejtum nije igrao na svom prepoznatljivom nivou, a Majami je potpuno neočekivano bio na pragu senzacije.
Boston je tu senzaciju i debakl sprečio u prethodne dve utakmice sa 116:99 i 110:97, dok je Majami u svakoj od tri pobede ubacivao preko 110 poena.
Seltiksi su malo utegli odbranu, napravili pritisak šutem za tri poena koji su držali na 40 posto u prethodne dve pobede. Džimi Batler kao glavna zvezda Majamija ne brine za to, veruje u četvrtu pobedu i za to ima još dve šanse.
Denver Nagetsima bi, iz nekoliko razloga, više odgovarao tim Majamija. Potpuno neopravdano potcenjen. I u tom smislu je zanimljivo koliko sličnosti imaju Denver na jednoj i Majami na drugoj strani SAD.
Sećate se da je pre nekoliko dana čitava Amerika pričala o tome kako su Lejkersi podbacili u finalu i kako Lebron Džejms razmišlja da se penzioniše? Malo ko je pričao o tome kako je i na koji način tim Nagetsa izbacio Finiks i Lejkerse.
I to je dobro, jer služi kao gorivo Jokiću i saigračima, svesnim da imaju zlatnu šansu da steknu iskustvo više i uzmu prsten posle čega bi zauvek bili na košarkaškom Olimpu.
Slično je bilo i sa Majamijem, pa je bilo gotovo mučno gledati kako ga potcenjuju i kladionice i analitičari, čak i u trenutku dok je vodio sa 3:0 u seriji, iako statistika kaže da od 150 plej-of serija do sada, započetih sa 3:0, niko nije uspeo da se vrati. U Bostonu veruju da za sve postoji prvi put.
U okršaju u finalu bi Majami imao boljeg trenera, a Boston bolji igrački kadar. Erik Spolstra je već godinama čudotvorac koji vadi igrače „iz naftalina“ i od njih pravi veoma ozbiljne akvizicije. Ne treba mu draft, ne treba mu tankovanje, nisu mu potrebni generacijski talenti. Radi zajedno sa Petom Rajlijem sa onim što ima i to funkcioniše na zavidnom nivou.
Kejleb Martin, Gejb Vinsent, Maks Strus, pa i Dankan Robinson su više nego solidni u dosadašnjem delu sezone.
Svi u prvi plan ističu Batlera kao čoveka koji ubacuje po 30, 40, 50 poena protivnicima, a zaboravljaju da uz sebe ima prekaljenog Kevina Lava, fizički dominantnog Bama Adebaja i preiskusnog Kajla Laurija. Ne treba ni spominjati da su neki od njih već uzimali titule kao okosnice ekipa.
U Denver Nagetsima su neki od sporednih igrača osvajali NBA titule, ali nosioci igre, Nikola Jokić i Džamal Marej nisu.
Bez obzira na to, Majami bi bolje seo Denveru pre svega zbog talenta i mladosti glavnih šrafova tima Majkla Melouna. Batler ima 33 godine i teško ga je zaustaviti i on je još uvek u svom „prajmu“. Ali, Lauri ima 37 godina, a Kevin Lav puni 35.
Denver na Batlera može da „baci“ više igrača koji mogu da ga uspore, da ga izbace iz ritma i da mu ne dozvole da uđe u rutinu i glavu čuvaru.
Kentavijus Koldvel-Poup, Aron Gordon i Brus Braun prvi padaju na pamet, mada je svoje korektne defanzivne role imao i Majkl Porter Džunior u ovom plej-ofu.
Dakle bar četvorica igrača mogu da pokušaju da izmaltretiraju Batlera, a kad se to desi, ekipi Majamija lakše ulazi voda u uši.
Pitanje je hoće li se i kakav vraćati Tajler Hirou koji može da popravi Majamijev šut za tri poena, koji za sada održava Maks Strus.
U napadu bi Denver mogao da igra dva na dva sa Jokićem i Marejem i teško je da bi neko bolje od Entonija Dejvisa mogao da čuva srpskog centra. A videli smo kako se to Dejvisu završilo.
Odigrao je jednu utakmicu u kojoj je ubacio 40 poena, izgubio je, ostao bez gasa, a onda je praktično nestao dok je Jokić prosečno imao tripl-dabl. Suština je da su Aron Gordon, Porter Džunior i Koldvel-Poup pogađali svoje šuteve kad glavnim zvezdama nije išlo, što je dubina koju Majami baš i nema.
Boston, sa druge strane na klupi ima Džoa Mazulu koji je pokušavao da se nametne kao ozbiljan trener pričom kako prihvata krivicu za poraze na sebe. Tridesetčetvorogodišnji stručnjak je paralelno pričao i kako je „izgubio svlačionicu“, a to usred plej-ofa obično ne služi kao bogzna kako dobar motivacioni faktor.
Međutim, kad imate igrača kakav je Džejson Tejtum, poezija u pokretu, onda nekad ritam dođe sam po sebi. Još kad proradi i Džejlen Braun u koga mnogi sumnjaju poslednjih nedelja, problem se udvostručava.
Još ako kao na lakmus papiru pogledamo kako je Al Horford čuvao Džoela Embida, to je onda već jedan pokazatelj da se Seltiksima, koji na titulu čekaju od 2008. godine, nema šale.
Markus Smart ume da bude iritantan, ali u odbrani veoma nezgodan, Derik Vajt zna da isporuči i porciju poena, ali i da zaustavi, baš kao i Robert Vilijams u reketu.
Jaka odbrana koju bi Jokić trpeo duže nego protiv Majamija, mogla bi da mu obori procente šuta i potencijalno ga dekoncentriše u ključnim trenucima.
Jer, nije isto kad ga čuva Horford, pa Vilijams, nego kad ga iz Majamija čuva Adebajo, pa Kodi Zeler.
Osim toga, u Bostonu kao što se pokazalo baš u noći između četvrtka i petka, ima više igrača koji mogu da ubace 20+ poena i da igraju u dva smera.
Vajt, Smart, Tejtum, Braun, svi oni to mogu, dok Horford često izlazi van i izvlači protivničkog centra jer opasno zna da šutira trojke. To otvara reket koji Denver nije tako idealno branio u ovom plej-ofu.
Sve skupa čini Boston ekipom opasnijom po Nagetse, makar na papiru, jer se Majami na ludu energiju i suvi kvalitet pojedinaca ušunjao u plej-of u „pet do 12“, dok bi Boston, ako preokrene, vratio više nego dovoljno samopouzdanja da napadne šampionski prsten.
Ako sudbina nameri da Boston preokrene i prođe dalje, bilo idealno da se sedam utakmica igra do iznemoglosti i da se računa na odmornost Denvera.
U suprotnom bi Srbija svakako imala jednog NBA šampiona jer u Hitu igra naš Nikola Jović, a u Denveru Jokić, pa bi navijači u našoj zemlji, kudikamo rasterećnije mogli da prate ko će podići trofej Lerija O’Brajana.
BONUS VIDEO: Denver i Jokić pometlali Lejkerse u finalu Zapada
