2
Vitka figura, zategnuti mišići, čak i u poznijim godinama autoritativan glas, na slikama izgleda starije - sve dok mu ne priđete i dok se ne nasmeje. Da gledate čoveka sa strane rekli biste da je verovatno u svetu fitnesa, ali kad progovori o košarci, onda vidite da tek na tu temu i te kako ima šta da kaže.
U stopu ga prati i supruga Brenda, plavuša prijatnog izgleda i osmeha koja se vrtela po dvorani „Pionir“ dok je Dvejn Kejsi držao predavanje trenerima na košarkaškoj klinici „Dušan Ivković“ minulog vikenda.
Pričao je pokazujući primerima, a u neformalnom razgovoru posle predavanja koje je trajalo oko sat i po, priča da i sam dolazi na ovakva predavanja kao gledalac.
I sa 66 godina koliko Kejsi ima, kaže da može štošta da nauči, iako je u košarci prošao mnogo toga. Dala mu je praktično sve, posvetio joj se u vreme kada je kao dodatne poslove morao da radi i one u fabrici duvana ili rudniku uglja i sada može da priča – o srpskim trenerima u NBA, o Nikoli Jokiću, o timu Srbije za Mundobasket… Možete slobodno da izaberete.
PROČITAJTE JOŠ
„Volim ovo. Reći ću samo da ovde imate mnogo dobrih trenera. Još uvek posećujem ovakve klinike i pokušavam da pokupim još ponešto malo, sitno, sa klinika. Oni znaju košarku kao svi ostali. A ovo je sjajno za trenere, jer ti možeš da pokupiš ovde još jednu tehniku i da na osnovu nje gradiš nešto u svom timu“, počinje priču za Nova.rs trener Kejsi.
Iza sebe ima višedecenijsko iskustvo podebljano priznanjem za najboljeg trenera u NBA ligi 2018. i učešćem na Ol-staru na klupi. Pa ipak, ne misli da zna sve, a upitan šta može da nauči u Beogradu, prilično je nedvosmislen i direktan.
„Možda terminologija, tehnika, nešto malo. Ja uvek hoću da učim. Čitam mnogo, gledam mnogo video snimaka. Gledam mnogo evropsku košarku u letnje vreme. Uvek možeš nešto malo da uzmeš za svoj tim, gde god da treniraš. A sad kad sam u menadžmentu nadam se da ću ovde moći da vidim i neke igrače koje ću moći da ukradem i odvedem nazad u SAD“.
Prvi NBA angažman u ulozi glavnog trenera imao je 2005. u Minesoti. Tad je trenirao Kevina Garneta, Marka Jarića i Majkla Olovokendija između ostalih. Trenerski gledano, još uvek odlično ume da prepozna kvalitet kod igrača. Učestvovao je u izgradnji šampionske generacije Dalasa iz 2011. a bio je i bitan faktor u uzdizanju ekipe Toronto Reptorsa, iz koje je, doduše, otpušten pred sezonu u kojoj će osvojiti titulu.
Shodno tome, nema dilemu ko je najbolji košarkaš današnjice u najjačoj ligi na svetu.
„Jokić je etablirao sebe kao MVP-ja… I ne radi se ovde samo o košarci. Kakav je čovek, kakav je saigrač… Koliko je daleko kao košarkaš. Ono što mu omogućava da bude tako vrhunski igrač tokom cele sezone jeste to što je skroman, zahvalan, a povrh svega toga je i veoma talentovan“.
Kejsi se tu nije zaustavio.
„Ako stvarno znaš košarku, ti moraš da ceniš ono što Jokić radi na terenu svake noći. Ako imaš neku predrasudu prema nekom ili protiv nekog… Rekao sam vam o MVP-ju, bez nepoštovanja za Embida, on je sjajan igrač. Ali, opet, Jokić je tako konzistentan, radio je prave stvari i plus sad je šampion. Zato je potrebno da ljudi ostave po strani svoje predrasude. Neki ljudi vole čokoladu, neki vole vanilu, znate, preko toga morate da pređete. Ja sam košarkaški čistunac i poštujem nekog bez obzira na to da li je iz Evrope, Azije, Afrike, meni nije bitno ako radi stvar na pravi način“.
Sjedinjene Američke Države su ogromno prostranstvo i mnogo ljudi. Tamo gde je najveća koncentracija moći i novca, tamo je i popularnost klubova sabijena, pa onda manja tržišta poput Denvera nemaju istu praćenost. Nama u Srbiji to možda smeta, Kejsi objašnjava da je to u Americi jednostavno realnost.
„Ljudi. To su ljudi, novac, baza navijača, koliko novca su spremni da troše na karte, TV prava, gledanost, prirodno je da Los Anđeles, Njujork, Čikago, Dalas, Hjuston, budu velika tržišta zbog broja stanovnika. Denver je napravio sjajan posao, Džoš i Sten Kronke su napravili sjajan posao i izgradili su bazu navijača i kulturu, Majk Meloun je napravio sjajan posao u trenerskom delu. Malo ili veliko tržište, oni su napravili sjajan posao. Našli su momka kao što je Jokić i gradili su sve oko njega. Draftovali su kako treba, Porter, Marej, trejdovali su za Kentavijusa Koldvel-Poupa, Brusa Brauna… Napravili su sjajan posao i eto gde su, osvojili su titulu“.
Da ne bude baš svaka o Jokiću, spominjemo da je danas novi trener Toronto Reptorsa takođe Srbin, Darko Rajaković, koji je tek drugi neamerički trener na klupi jednog kluba. I Darko je, poput Igora Kokoškova prvog stranog trenera u NBA ligi, gradio sebe i učio godinama u Americi, pre nego što je dobio šansu. Ispostavilo se da je upravo Rajaković i razlog što je Kejsi došao u Beograd.
„On je sjajan, on je razlog zašto sam ovde i prva osoba koja me je kontaktirala, potpuno poštovanje za njega. Gledao sam ga izdaleka, bio sam trener u Torontu, u Detroitu, Minesoti i vidite ovog čoveka koji radi stalno. Nisam ga poznavao, ali sam ga gledao sa strane. Onda je otišao u Memfis, i Grizlisi su uzleteli. On je radnik, on je neko ko razvija igrače i čovek za razvijanje dobrih odnosa. Toronto Reptorsi su dobili odličnog mladog trenera za svoj tim i za Darka imam samo poštovanje. Mislim da će uraditi velike stvari. Samo da to ne uradi četiri puta protiv Detroit Pistonsa“.
Nezaobilazna priča je bila i o Mundobasketu jer se mnogi od nas u Srbiji nadamo nekom dobrom plasmanu. FIBA nas je svrstala na osmo mesto favorita, iako smo šesti na svetu, jer su nas koštali neki pređašnji neuspesi. Kejsi se svejedno ne dvoumi da će Srbija opet biti među glavnim favoritima, makar igrački, ali u prvi plan stavlja jednu drugu reprezentaciju.
„Mislim da će Srbija biti teška, uvek su tvrdi. Imaju dobar tim svake godine, ali verujem da će ovog puta Francuska biti najveći izazov za ceo svet. Mislim to ozbiljno, mislio sam i pre nego što je trener Kole bio ovde. Imaju Viktora Vembanjamu koji će da bude problem na Olimpijskim igrama, a biće i u NBA dugo, dugo vremena“.
Kada smo spomenuli da Francuzi u perspektivi imaju Lesora, Embida i Vembanjamu kao igrače koji visinom mogu da budu čiste petice, iako Viktor to nije po vokaciji, Kejsi podseća na još jedno ime, zbog čega ostaje pitanje da li bi Francuska, ako se svi ti momci okupe, imala najjaču centarsku liniju ikada.
„Imaju i Gobera, znači imaju svu moguću zaštitu obruča na svetu. Verujem da će uraditi odličan posao. Imaju i neke solidne bekove, od kojih će mnogo zavisiti. Ali, SAD ima dobar tim, imaće i Srbija i zato očekujem izvanredan Mundobasket, ali i Olimpijske igre“.
Jokić i Rajaković nisu jedini Srbi koje je Kejsi sretao tokom duge košarkaške karijere. Bio je pomoćnik i u timu Dalasa koji je sa Rikom Karlajlom srušio moćni Majami Hit sa Lebronom Džejmsom, Dvejnom Vejdom i Krisom Bošom.
„To sam spomenuo baš, osećam kao da poznajem Srbiju, samo zbog svojih odnosa sa Aleksandrom Džikićem, Peđom Drobnjakom, Vladimirom Radmanovićem, Peđom Stojakovićem, Markom Jarićem. Trenirao sam Marka u Minesoti. Kad se podvuče crta, stvarno imam korektan odnos i ništa osim poštovanja za košarkaško znanje i istoriju košarke Srbije“.
PROČITAJTE JOŠ
Ipak, pre serije i finala sa Hitom, Dalas se ukrstio i sa Los Anđeles Lejkersima, koji su godinu ranije osvojili titulu. Peđa Stojaković je, prema rečima Kejsija bio jedan od „iks“ faktora protiv „jezeraša“ i ispričao je anegdotu zbog čega je Peđa bio veoma dragocen. Imao je u tom „čišćenju“ Lejkersa 12,5 poena u proseku, a u poslednjem meču čak 21.
„U toj sezoni kad smo uzeli šampionski prsten nismo koristili Peđu u celom plej-ofu osim u seriji sa Lejkersima i Kobijem Brajantom. Igrali su zonu protiv nas. I onda kad je Peđa počeo da ulazi s klupe, mislim da je imao 18, 20 poena kao rezerva protiv njihove zone. Trener Lejkersa je pokušavao da odigra zonu, ali mislim da nisu bili spermni za nju. Peđa Stojaković, Dirk Novicki, Džej Džej Barea su pogađali i mislim da smo ih pobedili za tridesetak poena. To je velika lekcija, ne možeš jednostavno da izbaciš zonu, već da je radiš stalno i učiniš delom filozofije“.
Pričalo se tada da je Dirk Novicki sam doveo Dalas do titule 2011, radio je čudesne stvari, ali u tom plej-ofu je Dirk bio lider po broju poena (582), Tajson Čendler po broju skokova (193), a Džejson Kid po broju asistencija (153). I svaki od njih je tamo gde je najbolji imao manje od Nikole Jokića (600 poena, 269 skokova, 190 asistencija), a Nikola je odigrao utakmicu manje (20). To i dalje ne daje jasan odgovor da li je najbolji Evropljanin u NBA ligi svih vremena, ali Kejsi ga drži malo ispred Dirka.
„Mislim da je sveukupno Jokić malo ispred. Volim Dirka, obožavam ga, on postavlja uslove u igri i diktira ritam, on je ikona evropske košarke i stvarno bez imalo nepoštovanja za njega. Ali, Jokić… Dodavač, plejmejker, igra na postu. Dirk je mogao sve to da radi, ali verovatno ne tako dobro u ulozi dodavača kao Jokić. Veliki respekt u svakom slučaju i za Dirka. Oni su tu negde zajedno, ali Jokić ima još vremena da ostane u ligi, Novicki je osvojio jednu titulu, pa da kažem da su 1a i 1b“, zaključio je Dvejn Kejsi.
BONUS VIDEO Intervju – Bogdan Bogdanović o Srbiji, Jokiću, medaljama, govorima u svlačionici
