0
Savršenstvo nije dostižno, ali ako jurimo perfekciju možemo da dođemo do vrhunskog nivoa. Stara izjava Vinsa Lombardija idealna je da se opiše reprezentcija SR Jugoslavije iz 2001. godine.
Ovako je FIBA najavila intervju sa Predragom Stojakovićem, najboljim igračem Evropskog prvenstva pre nepunih 19 godina kojim je nastavila nedelju posvećenu Srbiji.
“Već je prošlo skoro 20 godina! Ali kada pomislim na 2001, setim se kako smo bili dominatni i superiorni bili, gladni i žedni da se vratimo posle debakla sa Olimpijskih igara 2000″, rekao je Stojaković za sajta FIBA.
Četa Svetislav Pešića je na putu do evropske titule u Istanbulu ”pregazila“ Hrvatsku 14 razlike, Nemačku 13, Estoniju 55, u četvrtfinalu Letoniju 48, Španiju 13 u borbi za finale, dok je pobednik meča za krunu protv domaćina, Turske (78:69), bio poznat daleko kre kraja.
PROČITAJTE JOŠ
“Naš tim je bio veoma jak i imali smo mnogo kvalitetnih igrača. Klupa nije zaista bila sačinjena od rezervi, jer su to momci koji su bili glavni u svojim klubovima. Imali smo sjajan balans pod trenerom Svetislavom Pešićem koji je bio dirigent orkestra.”
Stojaković je, sa prosekom od 23 poena, bio ubedljivo najbolji strelac SRJ na turniru. Ali je ulogu lidera u finalu prezueo Vlado Šćepanović (19 poena).
“Zato sam i rekao da klupa nije bila prava klupa. Šćepo je savršeno iskoristio hpriliku, Dejan Bodiroga prihvatio ulogu šestog igrača, Saša Obradović, kao veteran, doneo je mnogo mirnoće kada je bilo važno… Samo je trebalo da budemo prelazna generacija od zlatne do nečeg novog, ali uz takvu podršku iskusnijih i silnu motivaciju, postali smo veoma balansiran tim.”
Stojaković ističe da je takmičenje bilo drugačije tada i ne želi da poredi sa generacijama koje su stizale.
“Dobili smo zlato u samo šest utakmica, sada više ekipa ima šansu da se oporavi posle loših mečeva.”
Na dominaciju SRJ nadovezala se zlatna era Španaca koji su tada učili od srpskih veličina.
“Svi smo mislili da su Španci ostavili jak utisak u Turskoj, što je bio početak njihove generacije koja je vladala narednih 15-20 godina. I dalje su tu, još uživaju u onome što je tada počelo. Samo se pokazuje kako dugoročni planovi daju rezultat. Samo je potrebno strpljenje.”
U finalu je pala Turska…
“Bilo je to rađanje sjajne njihove generacije. Hido je došao iz NBA, Okur je bio tu, Jahović, Kutlaj… Interesantan tim. Imali su i publiku, iskoristili je sjajno, doneli uzbuđenje.”
Na sledeću evropsku medalju Srbija je čekala osam godina. Još čeka zlato…
“Mnogo je faktora koji utiču na rezultate. Imali smo talente poput Teodosića, Bogdanovića, Bjelice, ali je nekada neophodna i sreća. Do svih finala dolazili su bez pomoći nekih igrača. Ne bi trebalo da smo zabrinuti zbog poraza u tim finalima. Samo je pitanje izvući motivaciju, da svi budu na istoj strani i, uživati u tome šta Nikola Jokić i Bogdan Bogdanović mogu da ponude u narednih pet, šest, sedam godina. Moramo to da iskoristimo, da pokupimo zlato. Evrobasket deluje kao sjajna prilika. Ali, to je proces. Turniri su neugodni, samo jedno odsustvo može sve da poremeti.”
Stojaković je trenutno poslednji Srbin sa MVP nagradom na nekom velikom takmičenju.
„Bogdan i Jokić su godinama pokazivali da poseduju kvalitet da dobiju takvo priznanje, ali mnogo toga mora da se poklopi. Nikada nisu u pitanju jedan ili dvojica igrača. Zato je i tanka linija između pobede i poraza”, objasnila je jedan od najsjajnijih srpskih zvezda u NBA.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
