Foto: Tanjug / AP Photo/Carlos Osorio

Kad je neko slep kod očiju kao što su to pojedini komentatori ili bivši NBA igrači, pa ne vide Nikolu Jokića kao MVP-ja, kako onda očekivati da primete šta sve ume da uradi jedan Nemanja Bjelica?

Bjelica je možda i najviše pažnje privukao kada se našao na pogrešnoj strani zakucavanja Lebrona Džejmsa dok je bio u Sakramento Kingsima, ili onomad kad je uhvatio u „kragnu“ Arona Aflala dok je bio u Minesota Timbervulvsima.

PROČITAJTE JOŠ:

Dajte malo nečeg što može da zamiriše na skandal i eto „mesa“ za široke narodne mase, koje se u Americi svega zasite za pet minuta.

Svega osim onih koje posmatraju i kuju u zvezde. Bjelica definitivno nije jedan od takvih igrača, iako je u NBA došao sa reputacijom najboljeg na evropskom kontinentu.

Onima koji gledaju i vole košarku, svođenje njegove uloge na neku minornu rolu iz ove perspektive izgleda kao totalno ludilo i zato je neka vrsta košarkaške pravde što je ubacio nedavno 21 poen Detroitu.

Čovek koji zna da trči tranziciju i prevodi loptu sa pozicije krilnog centra, bez ikakvih problema, momak koji i sa 33 godine zna kako da probije eurostepom i koji je tokom tri sezone u NBA imao preko 40 posto šuta za tri poena svakako ima vrednost.

Sve to nije dovoljno da ima bar šansu da pokaže šta zna. Još od kada je u Minesoti počeo da pogađa trojke, sveden na rolu „spot ap šutera“, to je bio „greh od Boga“.

Ok, kad je Vlade Divac otišao iz Sakramento Kingsa, bilo je donekle očekivano da Bjelica i Bogdan Bogdanović neće imati tako konkretnu podršku, ali malo ko je očekivao da će mu Luk Volton ovoliko „ubiti“ minutažu.

Foto: EPA-EFE/JOHN G. MABANGLO

Sa nekih 25-28 minuta na jedva 15, 16. i to u situacijama kada je „Beli“ uopšte bio na parketu. Sećamo se da je početkom godine Sakramento odjednom bacio igrača na klupu i delovalo je zaista kao da mu se zbog nečega sveti.

Šta drugo može da bude objašnjenje kad imaš tako svestranog čoveka koji može vrlo konkretno da ti doprinese „fluidnijem“ napadu, a ne koristiš ga.

Baš deluje kao odmazda, mada ko zna kakvu računicu su u tom trenutku imali Kingsi. A računica je bila takva da Bjelica od 11. januara ne odigra ni minut sve do 12. februara.

Punih mesec dana. Čak i kad klub hoće da trejduje ili proda nekog igrača u bilo kom sportu, valjda mora da ga „stavi u izlog“, da ovaj pokaže šta zna?

Nije bezveze u opticaju priča da je trgovina bez reklame kao namigivanje devojci u mraku – ti znaš šta radiš, ali niko drugi to ne zna.

Bjelica je sve to nekako smireno i stoički prihvatio. Sa strane gledano ne znate da li da se divite čoveku ili da se čudite, jer imate utisak da ste vi više svesni njegovih kvaliteta nego on sam.

I koliko je bitan kada, na primer, igra za reprezentaciju Srbije u najboljoj formi. Naravno da se ne mogu porediti uloge nacionalnog tima i kluba, ali bar malo to može da posluži kao neka vrsta okvira.

Bjelica je u četiri od deset utakmica na početku sezone, pre nego što je odstranjen, imao dvocifren broj poena.

Od toga dvaput protiv Denvera i jednom protiv Finiksa. Treba li da podsetimo da su to dve ekipe koje su trenutno u vrhu zapadne konferencije pred plej-of?

Ok, Nagetsi nisu igrali briljantno na početku sezone, naprotiv, ali Nemanja nijednom u tom periodu nije prebacio petnaestak minuta na parketu.

Kad mu je Volton dao da igra pola sata, Bjelica strpa 25 poena Majami Hitu i tako se preporuči ekipi sa Floride. Hit ga je doveo u martu i usledio je opet igrački post od mesec dana.

Taj „DNP“ status potrajao je sve do pred kraj sezone kada je Nemanja odigrao dva meča protiv Milvokija i Detroita i u oba postigao više od deset poena – prvo 11, a onda i 21.

Foto: EPA-EFE/JOHN G. MABANGLO

Bez uvrede za bilo koga, ali malo ko može da ubedi da recimo Semi Odželej, Rojs O’Nil, Obi Topin i slični zaslužuju da odigraju više od 70 posto utakmica svojih timova, a da igrač Bjeličinog profila to ne zaslužuje.

Zato je šteta što „Profesor“ zrele godine karijere i nekadašnji 35. pik sa NBA drafta krcka ove godine kao čovek koga nepravedno guraju u neku zadnju klupu u učionici.

Nebitno što ima samo šest i po poena u proseku po meču, Bjelica onaj „test oka“ košarkaški prolazi svaki put i samo je pitanje hoće li u Majamiju uvideti to.

Za sada Bjelica može da bude zadovoljan što će osetiti draž plej-ofa sa Majamijem i druženja sa Džimijem Batlerom i Goranom Dragićem.

Košarkaški zaslužuje više od toga pre nego što jednog dana okači patike o klin.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar